"Ripley" je najstrašnija, najelegantnija i najlepša verzija koju smo pogledali

Patricia Highsmith je 1955. godine objavila kriminalistički roman koji će nekoliko decenija kasnije u potpunosti začarati filmsku i TV publiku. To je jedan od najboljih krimi trilera u dvadesetom veku. Njen roman je bio povod nekoliko filmskih adaptacija, sa najpopularnijom, a i najboljom The Talented Mr. Ripley sa Mattom Damonom, Judeom Lawom i Gwyneth Paltrow u glavnim ulogama.

S obzirom na to da je ovaj film do sada stekao kultni status i svako malo neko filmsko i TV ostvarenje referiše na njega, bilo je pitanje vremena kada će se kreirati limitirana TV serija. Veoma me je zanimalo u kom pravcu će ići estetika serije. Film je ipak postavio jedne od najčvršćih estetskih temelja. I onaj trenutak kada je trailer objavljen, kada je bilo jasno da ću gledati noir seriju, sa Andrewom Scottom u glavnoj ulozi, očekivanja su mi još više porasla. Kada sam mislila da je to to, da očekivanja ne mogu da budu veća, pročitala sam ključnu informaciju: scenario i režiju potpisuje Steven Zaillian. Genijalni scenarista i režiser potpisuje neke od najboljih filmova: The Girl with the Dragon Tattoo, Moneyball, The Irishman, American Gangster, Gangs of New York, Schindler’s List i TV seriju The Night Of. Za film Schindler’s List je osvojio nagradu Oscar za najbolji adaptirani scenario. Njegov pristup žanru trilera, posebno psihološkim trilerima je drugačiji, elegantniji, finiji i rezultat je utoliko strašniji. Rezultat toga je da ova TV serija Ripley deluje zlokobnije i uznemirujuće od svojih prethodnika. U moru serija i filmova koje gledam ovaj mesec, rekla bih da sam april započela jako dobro.

Da ne ulazim previše u radnju, da ne otkrivam previše, istaknula bih čime sam impresionirana. Serija Ripley je snimljena u crno-beloj tehnici i noir karakteristika je teška i izražajna. Mnogo pada kiša, ako postoji barica na podu, na ulici, mi gledamo odraz Ripleyja u njoj, snažno čujemo pucketanje cigarete, ne možemo da pobegnemo od zavodljivosti dima koji izlazi iz pepeljare. Vizualno, serija je realizovana na najvišem estetskom nivou. Kameru potpisuje Robert Elswit, zaslužan za predivne kadrove filmova There Will Be Blood, Good Night, and Good Luck i TV serije The Night Of.

Ritam serije je spor, sporiji, nekada i najsporiji. I to je sasvim u redu, u službi je utiska i naglašavanja estetike. Graham Green je za Patriciju Highsmith izjavio da je serija pesnikinja straha i opis nije mogao biti bolji. Ta analogija se veoma oseća u seriji. Pažljivo se mapira svaki Tomov pokret, korak istovremeno kako bi se naglasilo prikrivanje zločina, a i njegovo naglašavanje. A Tom Ripley… Pa Toma je Andrew Scotta predstavio na jedan posebno zavodljiv način. Možda će dobiti novi nadimak nakon što smo ga godinama zvali Hot Priest. Ne znam koji će to biti, ali znam da ćemo ga sve i svi izgovarati sa posebnim zadovoljstvom. Gledajte Andrewa Scotta, gledajte seriju, svakome treba dobra doza lepog, prefinjenog i Toma Ripleyja.