Animirani filmovi koji će vas dobro nasmejati, a koje sada možete da pogledate u Zagrebu

U doba kada se stiče utisak da globalna politika sve više skreće prema sledećem svetskom sukobu Animafest 2024 koji upravo traje u Zagrebu suprotstavlja se tom neveselom trendu tematskim programom posvećenim humoru. Animacija neće promeniti svet, ali može da ga učini lepšim i lakšim na nekoliko trenutaka.

Animafest 2024

Program filmova sa izraženim humorom čini šest celina oblikovanih u skladu sa različitim vrstama humora. Prva je posvećena slapsticku, odnosno gegu – neverbalnoj, fizičkoj komediji koja počiva na presudnoj komponenti blagovremenog, a često u sebi sadrži i subverzivne, društvenokritičke elemente. Petnaest animacijskih klasika nastalih u rasponu od 1972. do 2014. godine u Mađarskoj, Francuskoj, Kanadi, Holandiji, V. Britaniji, SAD-u, Kini, Argentini i Norveškoj potpisuju velika imena animacije.

Druga celina bavi se crnim humorom, mahom svojstvenim filmovima koji su nastali u protekle dve decenije. Neki, poput Petera Cornwella i Maltea Steina, za njega su se upravo specijizovali, drugi poput Aleksandra Bubnova parodiraju književne i filmske žanrove, treći se eksplicitno osvrću na smrt kao Ignacio Ferreras i Nicolas Jacquet. Maestralna Cockpera naše Kate Gugić takođe se prikazuje u ovom segmentu, zajedno sa filmovima Carla Vogelea i Christiana Larravea. Verovatno najzvučnije ime ipak je Don Hertzfeldt..

Photo: Log jam

U slotu apsurdnog humora nalazimo najprije estonske, finske i japanske radove, kao i one koji su se direktno ili manje direktno nadahnjivali montipajtonovskim humorom ili su toj slavnoj grupi i sami pripadali, poput Terryja Gilliama. Projekcija usmerena ka verbalnom humoru sadrži ironiju i cinizam, ali i dva imena prepoznatljiva svima. Slavnu repliku Zec, gadiš mi se! / You’re despicable! još ćemo jednom da čujemo u Sezoni zečeva Chucka Jonesa, a rado ćemo se setiti i Crtice u 121. epizodi La Linee Osvalda Cavandolija.

Satire pete celine čine takođe legendarni autori: Osamu Tezuka, Nick Park, Joanna Quinn, Bill Plympton, Richard Condie, Nedeljko Dragić, Borivoj Dovniković Bordo, Gerrit van Dijk, Will Vinton, Carsten Strauch, Marta Mattuschka i Jonas Raeber. Poslednja celina bavi se humorom na sopstveni račun ljudske vrste, odnosno smešnim stranama ljudske prirode.

Izdvajam neke od filmova koje još treba da pogledate u repertoaru festivala, koji traje do kraja ove nedelje:

Žarko razmazit ćeš dite!, Milivoj Popović, Veljko Popović

U filmu se nižu uspomene na jedno detinjstvo u Splitu osamdesetih godina. To su priče koje se prepričavaju nakon nedeljnog ručka kad su svi dobro raspoloženi, priče pune emocija koje lako prepoznajemo. Ali, iznad svega, film je dirljiva posveta ljubavi jednog deke i bake koji su davali sve od sebe da njihova unuka ne skida osmeh sa lica.

Photo: Žarko razmazit ćeš dite!

Aaaah !, Osman Cerfon

Aaaah! je uzvik boli, iznenađenja, straha, veselja. Koristi se kod pevanja, gunđanja, smejanja, ljutnje… Aaaah! je izraz kojim deca – primarna i nevina bića – doživljavaju život u zajednici koju okružuju zvižduci odraslih.

Photo: Aaaah!

Beautiful men, Nicolas Keppens

Tri ćelava brata putuju u Istanbul na transplantaciju kose. Daleko su od kuće, nagurani u jednu hotelsku sobu i njihova nesigurnost raste brže od njihove kose.

Photo: Beautiful men

Le sexe de ma mère, Francis Canitrot

Humoristički i živahni Seks moje majke Francisa Canitrota o neprimerenom odnosu napaljene starice prema sinu koji se o njoj brine ukazuje, pak, na dalekosežne posledice preterane roditeljske brige za intimni život potomaka, kao i na potrebu da se stavovi predaka u nekom trenutku zakopaju u zemlju. Ovaj hibrid stop-animacije i 3D-a nastao fotogramskim tretmanom lutaka upravo zahvaljujući odabranoj tehnici neposredno, opipljivo i maštovito, a bez suvišne eksplicitnosti tretira sklop seksualnog nagona, voajerizma i starenja. Prikazan i na festivalu u Cannesu, Seks moje majke je daleku inspiraciju pronašao u filmu Čovjek koji je volio žene Francoisa Truffauta.

Photo: Le sexe de ma mère

Etoimoi, Eirini Vianelli

U grčkom parlamentu političari, policajci i domari bore se sa dosadom i neprijateljski raspoloženim kolegama. Istorijska zgrada pritiska ih težinom neizbežne, bogate grčke istorije dok se bore sa svojom egzistencijalnom teskobom. Igre moći povećavaju napetost i teraju ih da se ponašaju poput dece, stvarajući osećaj izostavljenosti, ogorčenosti i povređenosti. Ali dobro delo uzrokuje nestanak njihove okoline i likovi se posvete autorefleksiji, počevši da sarađuju po prvi put. Muzika će im pomoći da postanu čestiti, iskreni i ranjivi. Muzika će ih, nadam se, osloboditi pre nego što bude prekasno.

Photo: Etoimoi