Zbog ovih filmova "plešem" na ivici živaca i istovremeno pamtim recept iz filma jer ću svakako pokušati da ga rekreiram u sopstvenoj kuhinji, odmah nakon gledanja.
Tena Razumović ŽmaraFebruary 25, 2024
Da, trileri i drame gde su jela, gde je hrana podjednako važan lik kao i svaki drugi kojeg glumci igraju možda su jedan od zanemarenijih žanrova kada razmišljam o filmovima i hrani, ali svakako su jedne od najnapetijih i najuzbudljivijih. Zbog njih “plešem” na ivici živaca i istovremeno pamtim recept iz filma jer ću se svakako potruditi da ga ponovo stvorim u sopstvenoj kuhinji, odmah nakon gledanja filma. To je sjajan spoj; napetosti i zadovoljenja čula ukusa.
“The Menu” je film koji je istovremeno drama, triler, horor i komedija, sa prevladavajućim faktorima trilera i horora. Film prati mladi par Margot i Tyler (glume ih Anya Taylor Joy i Nicholas Hoult) koji putuju na ostrvo kako bi večerali u ekskluzivnom restoranu u kojem je chef Slowik (glumi ga Ralph Fiennes) pripremio raskošan jelovnik, uz nekoliko šokantnih (i po život opasnih!) iznenađenja. Sa svakim potezom kuvara i chefa u kuhinji, sa svakim serviranim jelom napetost postaje sve jača i veća.
Dok se “The Menu” pomalo poigrava sa strepnjama oko hrane,zapravo nam pokazuje kako funkcioniše “fine dining” restoran. Istovremeno, ovaj film se oslanja na dugu tradiciju horor filmova o kreativcima, umetnicima koji su izluđeni zahtevima kritičara i potrošača i na kraju se izgube i, u ovom slučaju, postanu zlikovci. U filmu su svi dobri, no Ralph Finnes je odlično prikazao chefa Slowika i isto tako odlično prikazao kako izgleda “mad scientist” u kuhinji.
“Boling Point” je film koji donosi užurbanost, nervozu i neurozu profesionalne kuhinje skoro pa u stvaran prostor ispred ekrana! Reditelj Philip Barantini vodi gledatelje kroz fascinantno putovanje gurmanske kuhinje, a glumac Stephen Graham je odlično odglumio lik chefa Andyja koji u tih sat i pol filma živi pod neviđenim stresom. Njegovom luksuznom restoranu upravo su oduzete dve zvezdice, restoran je krcat rezervacijama zbog blagdana, a njegov bivši mentor, ikona kulinarskog sveta upravo je ušao u restoran sa gastro kritičarem.
Gledajući film samo čekam tu “tačku ključanja”, ili možda bolje u ovom slučaju; “tačku pucanja”. Jer sve vreme sve izgleda kao da će puknuti, raspasti se. Napetost je nepodnošljiva.
Sitisiri Mongkolsiri režirao je film “Hunger”. Priča prati Aoy, mladu ženu koja je iz svakodnevnog života kao kuvarica u porodičnom restoranu sa knedlama prešla u jednu od najboljih kuhinja Bangkoka, Hunger. Na čelu je chef Paul, diktator koji kontrolira svoju brigadu preciznošću moćnih generala za koje kuva. Dok se Aoy udubljuje u svet finih restorana, suočava se sa toksičnošću industrije i klijentele za koju kuva. Toksičnost kao motiv koji se provlači kroz svet industrije “fine dininga” obrađuje se i u ovom filmu. Ali nikada dosta dobrih motiva! Posebno onih koji podstiču na napeta i uzbudljiva dela kao što je ovaj film.
U filmu glume Bradley Cooper i Sienna Miller. Dovoljan razlog za gledanje. Još kada tome dodamo da Bradley glumi lik propalog chefa koji se vraća da zauzem svoje mesto ispod kulinaraskog “spotlighta” te usput saznajemo sve o njegovoj emocionalnoj, ljubavnoj i zavisničkoj prošlosti. Na ekranu se odvija jedna uzbudljiva, na momente i komična filmska priča.
Film je osvojio nagradu Akademije za najbolji film na stranom jeziku. Film je danski i ta prepoznatljiva skandinavska estetika provlači se i u ovom filmu. Film je premijeru imao na Cannesu 1987. i odmah je osvojio publiku i kritiku te je 1988. osvojio Oscara. Ovaj film sam otkrila za vreme lockdowna jer sam slučajno nabasala na njega tražeći na internetu nešto vezano za lockdown. Naime ovaj “key word” je toliko specifičan upravo za ovaj film da je možda bolje da ne otkrivam više o filmu. Sa gledanjem će sve biti jasno. Film nam pokazuje da kada brinemo o tome šta jedemo i kada tome posvećujemo više pažnje, uz manje možemo postići više!
