Umetnost 2025: Šta nas čeka u novoj godini?

Svi koji prate trendove u bilo kojoj industriji znaju koliko se svijet ubrzao i kako, zahvaljujući raznim platformama, osobito TikToku, trendovi dolaze i odlaze prilično spontano, ponekad trajući svega nekoliko dana. Nova je tjedna uvijek prilika za nove favorite i opsesije. Ponekad se, međutim, dogodi da trendovi ostanu mjesecima i utječu ne samo na industriju iz koje dolaze, već se preliju i na cijelu popularnu kulturu. Ponekad nestanu, a onda se, taman kada ih zaboravimo, vrate u trenutku kada ih uopće ne očekujemo.

S obzirom na to da nam film, književnost, glazba, dizajn i suvremena umjetnost uvijek zaokupljaju pažnju, pitali smo stručnjake u ovim područjima – ljude koji znaju i što je bilo i što bi moglo biti – što možemo očekivati u nadolazećoj godini. Što su prepoznali kao trendove koji bi mogli ostaviti trag u 2025., čemu se možemo radovati, a na što se unaprijed pripremiti?

Aktivizam i tehnologija

Suvremena umetnost nastavlja oblikovati globalnu svest kao vizionar i ogledalo, a 2025. godina mogla bi označiti prekretnicu gde će se ponovno tražiti ravnoteža između angažovanosti i estetike. Dojam je da aktivističke teme i dalje dominiraju, posebno među organizacijama, kolektivima i galerijama, dok se umetnici kao pojedinci sve više okreću transcendentalnim temama.

Primeri poput Gallery Climate Coalition, koja okuplja više od 400 galerija i umetničkih organizacija kako bi smanjila emisije CO2e za 50% do 2030. godine, ili Collecteursove platforme A New (Art) World, koja trenutno adresira genocid u Palestini, pokazuju koliko je umetnost snažan alat za mobilizaciju zajednice i suočavanje s globalnim problemima. Očigledno je da će trendovi poput virtuelnih i hibridnih modela izlaganja, aktivizma, rodnih ideologija i AI tehnologije nastaviti da oblikuju savremenu umetnost, ali ona ulazi u fazu preispitivanja svojih temeljnih uloga i pravaca. Umetnici poput Refika Anadola kroz svoje radove brišu granice između prostora, umetnosti i tehnologije, no takav tehnološki pristup otvara pitanje autentičnosti i izaziva rasprave o ulozi AI-ja u kreativnom procesu.

Integralna svest u umetnosti

Možda smo na pragu nečega što bismo mogli nazvati post-savremenošću – razdoblja u kojem se umetnost oslanja na ideju integralne svesti, koncepta koji je razvio filozof Jean Gebser. Prema njegovoj teoriji, takva svest povezuje različite aspekte postojanja u celinu i pruža okvir za razmišljanje o umetnosti koja i transformiše, a ne samo reflektuje stvarnost. Ovaj koncept može poslužiti kao inspiracija za budućnost umetnosti. Čini se da je Zeitgeist takvog razmišljanja zahvatio umetnike širom sveta; Marina Abramović u svojoj izložbi u Royal Academy of Arts u Londonu, posebno kroz rad The Spirit in Any Condition Does Not Burn, istražuje otpornost ljudskog duha. Chris Lloyd, Rachel Rossin i Harris Rosenblum, savremeni umetnici mlađe generacije iz Njujorka, kroz različite medije istražuju duhovne teme. U regionu takođe sve više umetnici pomeraju granice, ali i istražuju spiritualnost i univerzalne vrednosti; padaju mi na pamet zanimljivi radovi Ivane Mirchevske, Saše Tkačenka, Sare Bezovšek, Emira Šehanovića, Kristine Marić… mogla bih nabrajati unedogled.

Regionalne galerije i umetnici na globalnoj sceni

Na regionalnom nivou vidljivi su mikrotrendovi. Galerije i kolektivi se umrežavaju kako bi pružili podršku umetnicima za globalni iskorak na tržište umetnina, što će sigurno biti prioritet u sledećoj godini. Pojavljuju se nove galerije na sceni, poput galerija Trotoar i Zen Contemporary u Zagrebu, galerije OK u Rijeci i Galerije Artsada u Voloskom, kao i inicijative za udruživanje galerija. Manji umetnički sajmovi koji pružaju intimnije iskustvo privlače sve više lokalnih i stranih posetilaca. Na domaćoj sceni od prošle godine deluje platforma Kolekcionart, koja podstiče kupovinu radova mladih hrvatskih umetnika. Verujem da regionalni umetnici imaju potencijal da kroz autentične priče i lokalne teme sve više pronalaze svoje mesto na globalnoj sceni.

Photo: Lukas Korchan

Lični narativi u umjetnosti

Već neko vreme primetan je trend koji će se sigurno nastaviti i u 2025. godini – mnogi savremeni umetnici integrišu lične priče u svoje radove, reflektujući vlastita iskustva i korene. Lične priče postaju ključna tema umetničkog rada, a ovaj trend vidljiv je u delima umetnika poput Adele Jušić, koja kroz lične i porodične priče istražuje sećanje i ratne traume; Dore Ramljak, čiji se rad na preseku umetnosti i tehnologije bavi društvenim predrasudama s naglaskom na senzornu percepciju sveta; Petrita Halilaja, čiji radovi govore o iskustvima izbeglištva; Dritona Selmanija, koji kombinuje tekst i instalacije kako bi izrazio identitetske dileme i Selme Selman, umetnice i aktivistkinje romskog porekla, koja kroz svoje radove istražuje diskriminaciju i emancipaciju.

Povratak suštini umetnosti

Ono što vidim kao izazov i priliku u 2025. godini jeste povratak umetnosti njenoj suštini, dok aktivizam i estetika ne moraju biti suprotstavljeni; naprotiv, mogu se spojiti u celinu koja ne samo da reflektuje stvarnost već je i transformiše. Ključ je u hrabrosti umetnika da istraže ono što još nije rečeno i otvore vrata novim temama. Upravo u tom spoju predviđam budućnost umetnosti kao alata koji može transformisati sve(i)st.

Photo/Video: Refik Anadol