Кo je Ronnie Spector, muzičarka koju će da glumi Zendaya?

Ponekad pomislim da svi živimo u Zendayinom svetu – kada ne servira filmske hitove, ona nas očarava svojim fantastičnim stilom i mislim da je dovoljno da se pojavi samo na jednom crvenom tepihu u toku sezone dodele nagrada, a da internet i modni časopisi cele godine ne prestanu da bruje o njoj (još uvek razmišljam o njenom hommageu Joyce Bryant na ovogodišnjoj dodeli Golden Globesa). Nakon grandiozne 2024., kada nas je očarala u filmovima Dune: Part 2 i Challengers, Zendayu ćemo ove godine manje viđati na premijerama, jer će uglavnom biti u studiju i pripremati se za potencijalno još uspešniju 2026. godinu. Sledeće godine, glumicu ćemo gledati (i slušati) u novim filmovima od kojih ne znam koji je uzbudljiviji – The Odyssey Christophera Nolana, Dune 3, Spider-Man 4, Shrek – kao i u trećoj sezoni serije Euphoria, za koju se svi nadamo da dolazi 2026. godine. Kao da ova lista već nije pozamašna, Zendaya je nedavno potvrđena za ulogu u filmu Be My Baby, biopicu o muzičkoj legendi Ronnie Spector.

Ove vesti došle su samo mesec dana nakon što smo saznali da će Selena Gomez glumiti Lindu Ronstadt u biografskoj drami o muzičarkinom životu. U poslednjih nekoliko godina, svet je dokazao da ne može da odoli dobrom biopicu, a tumačenje slavnih legendi uvek je dobra prilika za glumce da pokažu svoj talenat oživljavajući omiljene zvezde iz prošlosti. Nakon biografskih filmova o Elvisu, Bobu Dylanu i Queenu, čini mi se da je filmski svet konačno počeo da posvećuje pažnju i ženskim muzičkim legendama iz prošlog veka – i jako sam uzbuđena zbog toga.

Mojim vršnjacima (ili bar meni) Zendaya je verovatno daleko poznatija od muzičarke Ronnie Spector, ali ona je definisala zvuk jedne ere i bile je apsolutna trendseterka. Uz to, pesmu Be My Baby po kojoj je biopic nazvan zasigurno ste čuli, ako nigde drugo, onda kao sound na društvenim mrežama – što je ultimativni dokaz da njeno stvaralaštvo još uvek rezonuje i sa mlađom publikom. U nastavku donosim pet činjenica o muzičarki koje možda niste znali.

Ronnie Spector je saosnivačica ženske grupe the Ronettes

Ronnieno pravo ime je Veronica Yvette Greenfield, rođena je u New Yorku, a sa svojom sestrom Estelle Bennett i rodicom Nedrom Talley je kasnih 1950-ih godina osnovala bend Darling Sisters, koji se kasnije proslavio pod imenom The Ronettes. Devojke su nastupale na školskim priredbama i lokalnim barovima dok su išle u George Washington High School. Ronnie je bila glavni vokal, a grupu je potpisao producent Phil Spector, koji će kasnije postati Ronnien suprug. Grupa je tokom šezdesetih godina imala brojne hitove poput Be My Baby, (The Best Part of) Breakin’ Up, Baby, I Love You, i Walking in the Rain.

Getty Images

The Ronettes su nastupale u legendarnom Peppermint Loungeu

The Ronettes su bile rezidentna grupa Peppermint Loungea, legendarne diskoteke na Manhattanu. Diskoteka, koju mnogi smatraju pretečom noćnih klubova, postala je poznata po tome što se u njoj 1960-ih godina razvio Twist, plesni trend inspirisan hitom Chubbyja Checkera The Twist. Ovaj lokal tada je bio it mesto na koje su dolazile zvezde poput The Beatlesa, The Rolling Stonesa, Judy Garland, Marilyn Monroe i Franka Sinatre. Jackie Kennedy toliko je volela ovo mesto, da je u Beloj kući formirala privremeni Peppermint Lounge. Ova diskoteka poslužila je i kao lokacija za film Hey, Let’s Twist iz 1961. godine, koji je pripomogao njenom sticanju kultnog statusa.

Stil Ronnie Spector inspirisao je Amy Winehouse

Estelle, koja je radila na kozmetičkom delu prodavnice Macy’s, bila je zadužena i za stylinge cele grupe, a prve outfite za The Ronettes kreirala je njihova tetka. Pa ipak, devojke su uprkos manjku finansijskih sredstava uspele da formiraju prepoznatljiv look. Nosile su uske wiggle haljine, crnu boju, visoke frizure u obliku košnica i tamni debeli tuš oko očiju u stilu Kleopatre, što je The Ronettes odmah izdvojilo od njihovih vršnjakinja poput grupe The Shangri-Las. Njihov izgled je inspirisao i Amy Winehouse, koja je kasnije bila poznata po smelom tušu i volumenoznim frizurama. Posebno look Ronnie Spector, koju su mnogi prozvali bad girl of rock and roll, naleteo je na odobravanje od strane punk legendi poput Ramonesa i Misfitsa. „Htela sam da izgledam kao da sam s ulice i da sam jaka, što nisam bila, a nisu ni druge devojke,“ rekla je Ronnie za američki Vogue 2016. godine, objašnjavajući kako je bad girl bio imidž koji nije bio zasnovan na njenom stvarnom karakteru.

Getty Images

Ronnie Spector je tokom 70-ih počela solo karijeru

Uprkos komercijalnom uspehu, grupa The Ronettes se razišla 1967. godine, nakon evropske turneje. Godine 1968., Ronnie se udala za Phila Spectora, a u to vreme je i počela da koristi ime po kom je danas poznajemo – Ronnie Spector. Nažalost, iako je imala sjajan i prepoznatljiv glas, koji je zvučao kao kombinacija moći i nežnosti, sa specifičnim vibratom, njen uspeh je bio poprilično vezan za uspehe njenog supruga. Kada se on povukao iz industrije, povukla se i Ronnie, jer joj je zabranio da nastupa, pretio joj i ograničio njena snimanja. Ipak, pred kraj njihovog braka 1972. godine, Phil se vratio u studio kao producent za Georgea Harrisona i Johna Lennona, a s njim se vratila i Ronnie. Tada je snimila pesmu praćenu mandolinom Try Some, Buy Some, ali komad nije bio uspešan – možda zbog cinične melodije koja se nije uklapala u playliste pop radio stanica, a možda zbog teksta o konzumiranju droga. Takođe, mnogi njeni savremenici tvrde da su tadašnji sessioni bili pravo mučenje za muzičarku, koja je imala poteškoće da se suprotstavi nasilnom suprugu.

Getty Images

Ronnie Spector je otvoreno govorila o nasilju koje je pretrpila

Tužno je što priče o velikim ženskim muzičarkama prošlog veka gotovo uvek prate priče o mentalnom i fizičkom nasilju koje su ove devojke svakodnevno proživljavale. U svom memoaru Be My Baby: How I Survived Mascara, Miniskirts, and Madness, objavljenom 1990. godine, Ronnie je govorila o porodičnom nasilju koje je preživljavala u toku braka. Detaljno je opisala godine psihološkog i psihičkog zlostavljanja koje je pretrpila od strane svog supruga Phila, ukljućujući zaista potresne i uznemirujuće slike koje su čitaocima ostale zauvek urezane u sećanjima. Ronnie nije smela da napušta njihovu zajedničku vilu, suprug joj je sakrivao cipele kako ne bi mogla nigde da ode, nije joj dozvoljavao da nastupa i uvek ju je držao pod nadzorom. Ipak, 1972. je muzičarka uspela da pobegne uz pomoć svoje majke – bez cipela, ali konačno je bila slobodna. Nakon razvoda uspela je da ponovo izgradi svoj život i karijeru, a postala je jedan od ključnih boraca za žrtve porodičnog nasilja.

Samo jedan pogled na njenu biografiju dovoljan je da nam apsolutno bude jasno zašto je Ronnie Spector zaslužila biopic. Ne samo da je bila trendseterka i muzička ikona, već i borac za ženska prava i prava žrtvi nasilja. Njena priča je neverovatno važna, ne samo zbog neosporivog uticaja na muziku, već i zbog toga što bi mogla da pomogne mnogim drugim mladim ženama. Ronniena priča nije samo muzička, već je i svedočanstvo o emancipaciji i snazi, koje jedva čekamo da vidimo na filmskom platnu.