Jednostavne navike koje doprinose boljem mikrobiomu za dugovečnost

Otkako sam od raznih stručnjaka naučila koliko je mikrobiom važan za zdravlje celog tela, postala sam gotovo opsednuta tom temom. Otkako sam počela obraćati više pažnje na mikrobiom i uvoditi rutine koje mu pogoduju, počela sam da se osećam bolje. Odlučila sam da preispitam svaki aspekt svoje svakodnevice i da ga podredim boljem zdravlju mikrobioma. Nema namirnice koja nije došla pod lupu – čak je i voće moralo „da dokaže“ zašto zaslužuje mesto u mojoj ishrani. A ta moja opsednutost nije bez razloga. Mali koraci prema dugovečnosti počinju iznutra. Naišla sam na opis da je probava naš drugi mozak – i to mi se pokazalo kao najbolja moguća metafora.

Dosada često podstakne apetit, nervoza me „uštine“ za želudac, a čak i veselje zna da prođe kroz taj deo tela poput leptirića u stomaku. Mikrobiom se ne odnosi isključivo na probavni trakt – on započinje već u usnoj duplji. Ipak, najveću pažnju sam posvetila probavi, delu koji sam donedavno zanemarivala. U nastavku donosim nekoliko predloga koji su znatno poboljšali moje fizičko i emocionalno stanje, a svi se odnose na negu mikrobioma.

Navike za bolji mikrobiom

1/ Prvi jutarnji suplement neka budu probiotici
Moje prvo jutarnje wellness piće nije ni kolagen, ni kafa, ni čaj – već nešto za mikrobiom. Svako jutro započinjem čašom vode sobne temperature (jer ne podnosim hladnu vodu), uz probiotički dodatak ishrani koji uspostavlja ravnotežu u crevima. Međutim, važno je naglasiti da nisu svi probiotici isti – veliku ulogu igra i sama kapsula. Treba tražiti probiotički dodatak koji se otapa tek u tankom crevu, a ne u želucu. Možda se pitate – kako to saznati? Odgovor na to će vam dati magistra farmacije. Tako sam i ja otkrila probiotike koji mi najviše odgovaraju.

Yuka Doyama

2/Uvedite jogurt kao međuobrok
Osim što tokom proleća i leta preferiram doručak sa grčkim jogurtom, orašastim plodovima, chia semenkama (uvek prethodno natopljenima u vodi) i malo voća, redovno tokom dana konzumiram jogurt ili kefir kao međuobrok. Međutim, izbegavam industrijske jogurte sa dodatim voćem jer sadrže previše šećera. Ako vam je ukus običnog jogurta previše kiseo, radije sami pripremite smoothie u kojem možete kontrolisati količinu šećera i drugih dodataka.

3/Umesto popodnevnog koktela – fermentisana pića
Kombucha je postala moje omiljeno piće – posebno nakon obroka. Oduševljava me što je sve češće pronalazim i u kafićima. Istina, njen miris je intenzivan i nije za svakoga. U tom slučaju preporučujem kefir-vodu – reč je o gaziranom piću obogaćenom kefir kulturama i aromama. Nema jak miris poput kombuche, pa je mnogima prijatnija za konzumaciju.

4/Smanjite unos šećera
Možda ste primetili da provlačim temu smanjenja i izbegavanja industrijskog šećera. Naime, šećer – posebno u prekomernim količinama (a moderni stil života nas svakodnevno izlaže upravo tome) – narušava ravnotežu mikrobioma, što može dovesti do niza drugih zdravstvenih problema. Naše telo nikada nije bilo prilagođeno količinama šećera kojima je danas izloženo. To je zaključak do kojeg ćete i sami doći čim ograničite njegov unos – osetićete se bolje, imaćete bistrije misli i jači fokus.

5/Idite na vreme na spavanje
Iznenadilo me je koliko je san povezan sa zdravljem mikrobioma – ali zaista jeste. Poremećen ciklus spavanja može negativno da utiče na ravnotežu mikrobioma. Sve je u našem telu povezano, pa tako i kvalitet sna sa radom probavnog sistema. Stručnjaci često ističu važnost osmosatnog sna, koliko se preporučuje odraslima. I nije to bez razloga – kvalitetan san jedan je od temelja zdravlja, pa tako i zdravog mikrobioma.