Minimalizam za maksimalni odmor je nova mantra za putovanja

Najizazovniji imperativ modernog doba postaje samnjenje buke na vizuelnim i zvučnim poljima. Često se čuje ta rečenica o preopterećenosti informacijama, potrebama, očekivanjima…o svemu onome čime smo preopterećeni. Minimalisti poznatiji kao Joshua Fields Millburn i Ryan Nicodemus su još pre deset godina počeli da razgovaraju o slobodi OD stvari, slobodi od materijalnog i čišćenju ormara, kuća, stanova, prostorija od predmeta koje nam, zapravo, ne trebaju. Njihovo pravilo 30 dana koje zagovaraju kao pokušaj da pojednostavite svakodnevicu već je mnogima olakšalo život, a radi se o tome da se u periodu od 30 dana rešite što više nepotrebnih stvari. Ovu teoriju su pretvorili i u knjigu, Love people, use things, u kojoj su detaljno objasnili smisao minimalizma. On počinje sa stvarima, ali to je samo početak. Na prvi pogled lako se može pomisliti da je poenta minimalizma samo da se rešimo materijalne imovine. U raščišćava­nju. Pojednostavljivanju. Eliminaciji. Izbacivanju. Odvajanju. Smanjivanju. Otpuštanju. Izbacivanje suvišnog je osnovni deo recepta – ali to je samo jedan od sastojaka. Ako se zatrpamo samo stvarima, promašili smo širi smisao. Rešavanje viška stvari nije krajnji cilj – to je samo prvi korak. Naravno, imaćete osećaj da je teret pao sa vas, ali oslobađanjem od sve svoje imovine nećete postići trajnu satisfakciju, kažu nam Joshua i Ryan.

Kada pobedimo u borbi sa materijalnim i uverimo mozak da nam ne treba toliko toga, iako nam govore suprotno, na dobrom smo putu ozdravljenja od današnjice. Za trajnije zadovoljstvo neophodno je ići još dalje sa minimalizmom. I malo dublje. Minimalizam podrazumeva nameru. Odlikuje ga jasnoća, svrha i namera.. U svojoj srži, biti minimalista znači namerno promovisati stvari koje najviše cenimo i ukloniti sve što nas odvraća od toga. Ovo je život koji nam nameće nameru. Kao rezultat toga, on prisiljava poboljšanje u skoro svim aspektima vašeg života. Namernost svima izgleda drugačije, pošto nijedno dvoje ljudi nije slično, ali zahteva da svako od nas zaroni dublje i postane introspektivniji u smislu svojih vrednosti i strasti. govori nam američki pisac Joshua Becker, svom blogu Becoming Minimalist, ujedno autor nekoliko bestsellera posvećenih smislenom, svesnom i minimalističkom životu, između ostalih i The More of Less: Finding the Life You Want Under Everything You Own. Sa njim su upravo i slažemo oko tempa kojim naš svet ide. Previše žurimo i previše smo pod stresom. Radimo dugo, strastveno da bismo platili račune, ali svakim danom padamo u sve dublje dugove. Žurimo sa jedne aktivnosti na drugu – čak radimo i više zadataka u isto vreme usput – ali izgleda da nikada ništa ne stignemo da uradimo. Ostajemo u stalnom kontaktu sa drugima preko mobilnih telefona, ali pravi odnosi koji menjaju život nastavljaju da nam izmiču. Postati minimalista usporava život i oslobađa nas ove moderne histerije brzog života. Nudi slobodu razdvajanja. Nastoji da zadrži samo najneophodnije. Ima za cilj da ukloni neozbiljno i zadrži značajno. Ceni namerne napore koji život čine vrednijim.

Kada govorimo o osnovnim životnim vrednostima, možemo se ponovo susresti sa njima kroz kontakt sa prirodom. Ako se vratimo tamo gde je sve počelo jer je glavni uzrok otuđenja od nas samih povezan sa otuđenjem od prirode. U Japanu, boravak u prirodi je visoko cenjen kao terapija, a za taj koncept postoji ime, i oni ga shvataju prilično ozbiljno. Tzv. praksa svesnog uranjanja u prirodu naziva se shinrin-yoku odnosno šumsko kupanje koje ima terapeutski efekat na onog koji je praktikuje. To je oblik terapije sa prirodom gde se sva čula kupaju u prirodnim stimulansima kao što su zvukovi, prizori i mirisi koji dolaze iz šume ili drugih prirodnih sredina.

Ovaj koncept je inspirisao i arhitektu Rica Castillera iz pokreta Further Society koji je, zajedno sa prijateljem fotografom Duaneom Reedom, osmislio i izgradio minimalističku drvenu kolibu u gradiću Sandy, u američkom Oregonu, koju možete iznajmiti putem platforme Airbnb. Osim toga, njih dvojica su zaključili da bi bilo dobro da osmisle i pokrenu jednostavni model kolibe koja može da se kupi i postavi tamo gde želite, sa samo jednim ciljem – da se budite i ležete u prirodi, okruženi prirodom i bez puno distrakcija iz spoljnog sveta. Zove se Hideout. Unutrašnjost Hideouta uopšte nije nalik Hideoutu. U stvari, naša namera je bila da dizajniramo enterijer tako da funkcioniše kao platforma za posmatranje prirodnog sveta, kažu autori koji se u svom radu osvrću na koncept šumskog kupanja.

Još jedna slična moderna koliba nalazi se u Češkoj i poziva vas da otputujete u tu zemlju kako biste se potpuno diskonektovali od spoljnog sveta. Mi smo stvaraoci po prirodi. Ispunjava nas da materijalizujemo svoje snove i udahnemo život našim idejama. Međutim, često nailazimo na prepreke koje su jedinstvene za današnje vreme: stalna obaveštenja, digitalnu buku i stalnu potrebu za proverom telefona. Ova ometanja nas sprečavaju da u potpunosti dostignemo svoj potencijal i zaronimo duboko u stvari koje su nam važne, kažu Dominik Ilichman i Adam Hofman, autori kolibe Hytta koji su je osmislili kao mesto koje je u skladu sa svojim prirodnim okruženjem kako bi se osiguralo dovoljno prostora za razmišljanje i iskru inspiracije. Cilj je bio skandinavski minimalizam. Nema nepotrebnih elemenata koji bi vas ometali. Istovremeno, Hytta uključuje standarde na koje smo navikli danas, tako da se osećate prijatno i možete se koncentrisati bez prekida. Prostrana terasa i prozori sa svih strana povezuju enterijer sa okolinom, omogućavajući korišćenje prirode kao izvora kreativnosti i inspiracije.

U trenutku kada smo odlučili da bacimo što više materijalnog koji nas okružuje i pojednostavimo živote, da li smo odlučili da ćemo i putovati na takva mesta? Čini se da nam je to potrebno više nego kada, a minimalizam postaje novi luksuz koji nas vodi nazad do nas samih i do tačke fokusa koju smo izgubili u buci kojom smo okruženi.