Matic Veler: “Kreativnost najviše ispunjava kada je iskrena i duboko lična”

Surovost i sivilo socijalističke arhitekture kojoj je, odrastajući u Velenju, svedočio kao dečak, duboko se usadila u svesti slovenačkog modnog dizajnera i umetnika Matica Velera. Ali da je u njoj mogao da pronađe inspiraciju postao je svestan tek nekoliko godina kasnije.

Fascinacija industrijom i hladna bezdušnost betonske konstrukcije rasplamsala se nakon što je Veler upoznao svu dekorativnost baroka, a ta neprekidna predstava suprotnosti postala mu je toliko neodoljiva da je od nje napravio osnovu svog rada. Čitavo njegovo modno stvaralaštvo danas je prožeto kontrastima koji zagrljeni plešu u zadivljujućoj harmoniji, a ta se lepota i šarm suprotstavljenih elemenata ne ogleda se samo u njegovoj avangardnoj estetici već i u njegovoj filozofiji i principima stvaranja. Njegova moda balansira na tankoj granici sa umetnošću poput skulptura koje kretanjem oživljavaju u čudesnim oblicima, nešto poput nosivih muzejskih eksponata. Svaka kreacija je odraz njegovog živopisnog talenta, ali i svih raznolikosti znanja koje je kao dečak upijao u krojačkoj radionici svog oca i dede, a gradio je godinama kasnije. Ručni rad i tradicionalne, zanatske veštine i danas čine srž njegovog stvaranja, no vremenom ih je nadogradio inovativnim tehnikama koje je upoznao neumorno istražujući, nije se plašio eksperimentisanja, pokušaja i grešaka. Umetnički nerv i radoznali duh dodatno su se rasplamsali tokom studija na prestižnom londonskom Kraljevskom koledžu umetnosti, ali i tokom stažiranja sa holandskom dizajnerkom Iris van Herpen, jednom od najavangardnijih kreatorki našeg vremena koja konstantno pomera granice spajanjem tehnologije i tradicionalnim haute couture veštinama. Ali najviše od svega, shvatio je da mora da ide svojim putem.

Odrastao si u porodici krojača. Kako si kao dečak doživljavao rad svog oca i dede? Koliko su te ta rana sećanja odredila i utecala na tvoj rad danas? Šta si od njih naučio?

Da, zaista je bila privilegija odrastati u tako kreativnoj porodici. Sećanja na te dane su još uvek su veoma živa u meni. Kao dete, uvek sam ih posmatrao sa dubokim poštovanjem. Njihova posvećenost zanatu bila je izvanredna, nikada ih nisam video da se žale na poteškoće koje su se pojavljivale u radionici. Umesto toga, radili su sa posvećenošću, sa osećajem za detalje i stalno težili ka savršenstvu. U krojačkoj radionici imali su i nekoliko zaposlenih koji su učestvovali u stvaranju i zajedno su formirali pravu kreativnu zajednicu. Sećam se da sam kao dete radoznalo gledao kako ideje kruže radionicom. Ovaj dinamičan i kolektivni duh ostavio je trajan utisak na mene. Uvek su me ohrabrivali da im se pridružim u stvaranju, dajući mi prostora da razvijem svoju kreativnost i izrazim svoje ideje. Iako sam ponekad bio malo ekscentričan i imao drugačiji ukus od njihovog – voleo sam da dizajniram neobičnu odeću i razmišljam izvan okvira – uvik su me podržavali u mojim snovima i ambicijama. Tokom godina, shvatio sam da su ta iskustva snažno uticala na to kakav sam dizajner postao. Naučio sam ne samo ručni rad i tehnike koje su potrebne u krojaštvu, već i vrednosti napornog rada, strajnost i ljubavi prema stvaranju. Moj današnji rad odražava i njihovo nasleđe – strast za stvaranjem nečeg jedinstvenog, pažnju prema detaljima i poštovanje zanata Naučili su me da je kreativnost neprocenjiva i da je rad srcem i dušom ključan za postizanje uspeha. Zahvalna sam na svakom iskustvu koje me je oblikovalo u osobu i dizajnera kakav sam danas.

Često naglašavaš da te najviše inspirišu suprotnosti. Taj izvor inspiracije takođe se krije u tvom detinjstvu, zar ne?

Igra kontrasta je osnovni princip mog stvaralaštva. Iako možda deluje neobično, oduvek su me intrigirali materijali koji stvaraju taj efekat suprotnosti. Želja da razumem ovu dinamiku vodila me je kroz mnogo istraživanja, posebno tokom master studija na Royal College of Art. . U to vreme, posvetio sam se tome da se osvrnem na svoju kreativnost i estetiku, na ono što me definiše kao umetnika i zašto sam tako snažno povezan sa konceptom kontrasta. Ta fascinacija suprotnostima ima svoje korene u mom detinjstvu, odrastajući u Velenju, gradu izgrađenom u Jugoslaviji, koji je obeležen „brutalnošću betona“. Sredina koju sam doživeo kao surovu i industrijski razvijenu bila je suprotnost estetici baroka koju sam kasnije upoznao. Taj kontrast između surovosti betona i bogatstva baroknih elemenata postao je moj unutrašnji svet, koji sam počeo da istražujem i prenosim u svoj umetnički rad.

Kako si tu filozofiju kontrasta preneo u modu? Šta je toliko privlačno u povezivanju naizgled suprotnih elemenata?

Tokom studija, zaronio sam dublje u temu, posebno kroz analizu estetskog iskustva i istraživanje zašto ljudi drugačije doživljavaju umetnost. Ovaj proces me je doveo do spoznaje da je moje razumevanje umetnosti i dizajna snažno obeleženo sredinom u kojoj sam odrastao i kontrastima koje sam doživeo između barokne arhitekture i betonske brutalnosti Velenja. Ova filozofija kontrasta je ključni princip mog rada. Inspirisan sam paralelama između starog i novog, skupog i jeftinog, klasičnog i modernog. Na primer, na odeći mogu da koristim pleksiglas, koji doživljavamo kao hladan i tvrd materijal, ali sa njim mogu da stvorim iznenađujuće oblike. Toplinskom obradom mogu potpuno da promenim percepciju tako da on postaje naizgled mekan i izuzetno krhk. Često kombinujem materijale kao što je neoprene povezujući ga sa kašmirom ili kristale sa betonom. Kroz ove eksperimente stvaram estetske kontraste koji pomeraju granice i otvaraju prostor za inovacije. Ovaj proces mi pruža veliko zadovoljstvo jer kombinovanjem suprotnosti stvaram harmoničnu celinu i stvaram nešto jedinstveno od naizgled nekompatibilnih elemenata.

Moda koju stvaraš ima mnogo dodirnih tačaka s umetnošću, a i sam je tako doživljavaš. Ali verujem da ne smatraš svu modu umetnošću. Oduzima li element funkcionalnosti modi umetničku notu? Ili to što je velika većina mode kreirana sa „rokom trajanja“, da bude zanimljiva toliko dugo koliko dopadljivost trenda traje?

Moda za mene predstavlja više od jednostavnog oblačenja ili praćenja trendova. To je izraz kreativnosti, estetike i ličnog ja. Kao dizajner odeće, duboko usidren u svetu umetnosti, moda predstavlja jedan od načina izražavanja i stvaranja. Ova veza između mode i umetnosti je za mene neizbežna. Iako moda uključuje elemente funkcionalnosti, koji su neraskidivo povezani sa potrebama svakodnevnog života, u njoj vidim i duboku umetničku notu. Način na koji se oblačimo, biramo materijale, boje i oblike, odražava našu individualnost i kreativnost. Zato se trudim da kreiram jedinstvenu odeću koja ima priču i značenje, i koja kao takva prevazilazi isključivo praktičnu funkciju oblačenja. Kao dizajner, čvrsto sam vezan za ideju održivosti i kvaliteta. Imam običaj da stvaram odeću koja će imati vrednost i koja će biti privlačna u godinama koje dolaze. U tome vidim priliku da prevaziđem konvencionalnu modu i kreiram odeću koja postaje trajni deo garderobe. Umesto se vodim trendovima, više volim da pratim svoju viziju i unutrašnju inspiraciju. Ključ za mene je očuvanje sopstvene estetike i identiteta. Dizajniram odeću koja je kao skulptura koja oživljava na telu, a koja istovremeno ima potencijal da postane eksponat u galerijama ili muzejima. U ovoj sintezi između umetnosti i mode vidim priliku da stvorim trajna i značajna dela koja inspirišu one koji ih nose, ali i posmatrače.

Poprilično si fokusiran i na element prostora i često naglašavaš da doživljaj pojedine kreacije poprilično zavisi i od okruženja u kojem je postavljena. Ta filozofija je još jasnija ako imamo na umu da radiš kao kustos.

Počeo sam da istražujem prostor tokom master studija. Umesto da oblikujem čitave kolekcije, fokusirao sam se na pojedinačne komade i razmišljao kako da ih smestim u prostor, kako da dodam vrednost umetničkom delu kroz instalaciju ili postavku u prostoru, kako da emocionalno utičem na posmatrača. Još uvek sam izuzetno zainteresovan za odnos između prostors i prostornih instalacija. Kroz različite tehničke elemente kao što su svetlost, zvuk i trodimenzionalni prikazi sa mirisom utičemo na svest i osećanja posmatrača koji tu umetnost gledaju. Instalacija u prostoru predstavlja kompleksan umetnički koncept koji prevazilazi samo vizuelni aspekt i podrazumeva filozofski odraz odnosa između prostora, umetničkog dela i posmatrača. Ovo interesovanje me je kasnije dovelo do uloge kustosa u galeriji.

Nakon studija na Royal College of Ar stažirao si sa Iris van Herpen, koja se u svetu mode smatra jednom od dizajnerki koje najsmelije eksperimentiše sa inovativnim tehnikama i materijalima. Što si naučio tokom stažiranja?

Tokom stažiranja sa Iris van Herpen, uronila sam u intenzivno iskustvo koje me je naučilo neprocenjivim lekcijama. Ona je neustrašivi vizionar koji svojim inovativnim tehnikama i materijalima stvara trendove. Privukla me je njena strast prema tehnologiji jer sam i sam fasciniran novim mogućnostima koje savremeni alati i materijali donose dizajnu. Imao sam priliku da učestvujem u dizajniranju nekoliko haljina što mi je omogućilo da se dublje upustim u ceo proces stvaranja – od početnih koncepata do konačnih proizvoda. Ovu priliku sam cenio kao priliku da proširim svoje dizajnersko znanje i veštine. Ali pored toga, postao sam svestan važnosti izražavanja sopstvene vizije i autentičnosti u dizajnu. Shvatio sam da je ključno raditi tako da tvoj rad odražava tvoje estetske i kreativne vrednosti. Rad u tuđem studiju, za nekog drugog, uprkos sličnoj estetici, predstavljao mi je izazove sa izražavanjem sopstvenog identiteta i autentičnosti. Shvatio sam da to ipak nije za mene. Ali ovo iskustvo me je dodatno podstaklo da još svesnije pratim svoju viziju i posvetim se stvaranju onoga što odražava pravu suštinu mog dizajnerskog ja. Čineći to, učvrstio sam uverenje da je kreativnost najispunjavajuća kada se izražava na način koji je istinski i duboko ličan.

U svom radu kombinuješ tradicionalne pristupe sa savremenim metodama. Koliko se taj način rada razlikuje od onoga što su radili tvoj deda i otac. Ima li u tvom i njihovom radu ikakvih sličnosti?

Da, kombinujem tradicionalne pristupe sa modernim metodama, što je važan deo procesa. Često se oslanjam na upotrebu laserskog sečenja. Interesuje me kako se koristi ova tehnika za kreiranje 3D elemenata iz 2D rezova. Često kombinujem savremenu tehnologiju sa klasičnim metodama krojenja i šivenja, što omogućava stvaranje jedinstvenog i inovativnog dizajna. Osim toga, inspiriše me i tradicionalna odeća i običaji, što je postalo posebno očito tokom mojih diplomskih studija na Sveučilištu u Ljubljani. Tada sam za inspiraciju odabrao Gorenjsku nošnju i kreirao kolekciju odeće nazvanu „Gorenjska nošnja u visokoj modi“. Ova kolekcija je zamišljena kao interpretacija tradicionalnih elemenata uz pomoć savremene tehnologije, koja je predstavljala zanimljivo spajanje prošlosti i sadašnjosti. Vidim sličnosti između mog rada i rada mog dede i oca, posebno ako uzmemo u obzir da se tradicionalna odeća i dalje pravi u porodičnom krojenju – Gorenjske narodne nošnje. Uprkos upotrebi savremenih tehnika, još uvek sam svestan značaja očuvanja i poštovanja tradicije, što me usmerava ka traženju balansa između prošlosti i budućnosti.

Slovenački predstavnik na Evroviziji, Raiven, nosiće tvoju kreaciju ove godine. Koliko je uzbudljiv, ali i zahtevan proces stvaranja za spektakl poznat po over the top kostimima? Kako će on izgledati?

Kreiranje odeće za nastupe već je poznato područje za mene, ali saradnja na Eurosongu zaista je nešto posebno. To je grandioza manifestacija, gde je bina velika, publika je brojna, a pritisak i zahtevi veliki. Raiven je izuzetna pevačica koja oduševljava gledaoce svojim glasom, vizuelnim identitetom i harizmom. Kada smo osmislili kreaciju za nju, bili smo svesni da želimo da stvorimo nešto posebno što bi se uklopilo u njenu pesmu o Veroniki, istovremeno izražavajući snažnu poruku o moći pojedinca. Stoga će naš vizuelni identitet biti pomalo mističan, isprepletan sa elementima prirode koji će performansu dodati dubinu i šarm. S obzirom na estetski okvir u kojem delujem, odlučilo sam da haljina bude prilično „minimalistička“, što se tiče toga koliko će prekriti telo, ali istovremeno izuzetno organska i suptilna. Materijal koji ćemo koristiti imaće svojstva koja će reflektovati svetlost i stvoriti prelepu predstavu svetla na sceni. Celokupna kompozicija, kako muzička tako i vizuelna, nesumnjivo će doprineti nezaboravnom i dirljivom nastupu na Eurosongu.