5 kratkih o dizajnu: Krug rug

Priče o tepisima su uvek inspirativne, kolorističke baš kao i niti koje su utkane u njih, u to smo se uverili pričajući o Radostan ćilimima. Inspiracija nas je odvela nazad do tepiha, ovog puta u obliku kruga i to sa potpisom Andreja Kragulja. On trenutno živi na relaciji Beograd – Budimpešta i radi za poznati lanac niche parfimerija ali činjenica da je već dugo okružen lepim, kako kaže, to ga je podstaklo da i sam stvori nešto takvo.

Reci mi više o svom backgroundu odakle je došao podsticaj za stvaranjem?

Već godinama sam u poziciji da neprekidno upoznajem zanimljive ljude, inspirativne parfemske brendove i njihove priče, umetnike koji se trude da stvore nešto novo, drugačije, posebno i da u drugome probude želju. Kako je niche kultura oduvek deo mog, i poslovnog i privatnog, života, potpuno prirodno je došla potreba da i sam budem deo nje, u jednom drugačijem segmentu, ali ponovo sa istom idejom – da stvorim nešto jedinstveno, unikatno i sporo, nasuprot svemu što je danas brzo, hiper proizvedeno i jednolično.

Kada si započeo projekat Krug rug, sa kojim razlogom?

Projekat Krug rug nastao je 2020. godine u New Yorku, gde sam tada živeo. Naizgled slučajno, ali zapravo, nastao je kao posledica svih mojih interesa i ljubavi. Spor, meditativni rad rukama, materijal koji volim, kao i splet ludih okolnosti te godine pomogli su mi da pronađem nešto od čega ne želim da odustanem. Osetio sam veliku sreću i zadovoljstvo u samom procesu rada – svaki put kada završim jedan tepih, jedan krug zatvorim. I dobio sam podršku ljudi oko sebe koji su tu sreću delili sa mnom. Mislim da je to sasvim dovoljno. Kada pogledam sa ove distance zahvalan sam tom gradu koji mi je otkrio nešto vrlo važno o meni samom.

Koje su osnovne umetničke ideje kojima pristupaš u kreiranju tepiha?

Sviđa mi se ideja da predmet koji ima umetničku vrednost bude isto toliko upotrebljiv i koristan. Da može da se dodirne, oseti i da mu se neko sasvim približi. Kako sam potpuno samouk kad je u pitanju tehnika, bio sam rasterećen svake forme i svih pravila kako bi šta trebalo da se radi. Imao sam slobodu koja je stvarala nešto lepo i nesavršeno i to me iznova raduje i inspiriše. Ideja je da se naprave tepisi u malim serijama, da svaki bude jedinstven i da nema pravila. Da neko kod koga se on preseli oseti neku svoju, novu slobodu.

Odakle su materijali i gde nastaju tepisi, ko ih izrađuje?

Svi tepisi su napravljeni od vune koja dolazi iz Srbije, gde još uvek imam priliku da pronađem i ohrabrim male proizvođače koji se bave ovim zanatom kao što su to ljudi oduvek radili. Meni zauvek inspirativan materijal, na momente zapostavljen na ovim prostorima, ovde je i dalje visokog kvaliteta, deo je našeg kolektivnog nasleđa i drago mi je što mogu da mu dam novi život u predmetima koje izrađujem. Kako ih od početka do kraja izrađujem sam, imam tu slobodu da ništa ne forsiram i da uzmem koliko god vremena želim za izradu svakog od njih. Proživimo neko vreme zajedno, ja u svaki utkam deo sebe, i na kraju ga pustim da ide svojim putem.

Podsećaju na mala umetnička dela koja možemo da stavimo na zid, na pod. Kakvu namenu im vidiš?

Moja ideja je da ne razdvajam da li je tepih ili tapiserija, da li je namijenjen za zid ili za pod. Ako je postavljen na zid izložen je kao malo umetničko delo, a ako je na podu onda je ravnopravan deo enterijera, nema razlike u izradi ili završnoj obradi. U uređenju prostora volim ručni rad, vintage komade, predmete koji su vizualno jaki i dovoljni da daju kompletan utisak. Tako vidim i svoje tepihe, kao deo prostora koji ima jasan i autentičan potpis. Drago mi je da postoji niša u stilovima enterijera koja ne prati klasične trendove dekoracije, ne podleže normama, već se igra i time stvara nešto jedinstveno.