Logo
Please select your language

Photo: Amazon Frontlines
Books

“Majka Zemlja ne traži da bude spašena, ona zahteva da bude poštovana”: aktivistkinja Nemonte Nenquimo o odbrani Amazona

Nenquimo, koja je odrasla u selu Toñampare u amazonskoj prašumi, priča svoju priču u novim memoarima pod naslovom „We Will Not Be Saved“.

EMILY CHAN

Jun 17, 2024

Odrasla u Toñampareu u amazonskoj prašumi tokom ranih 90-ih, Nemonte Nenquimo je uvek bila među prvima koji su trčali i pozdravljali avione koji su počeli da sleću u njeno selo. Bila sam znatiželjna devojka, uvek me zanimalo sve, objašnjava putem Zooma na španskom dok nam njen suprug Mitch Anderson prevodi: Želela sam da budem prva osoba koja će čuti avion i belce kako stižu.

Nenquimo, danas 39-godišnjakinja, opisuje kako je bila rastrzana između dva sveta kao članica plemena Waorani. Moj narod je živeo u bliskoj vezi sa šumom, pokušavajući da održi sopstveni identitet, naš smeh, naše pesme, naše ceremonije. Odrasla sam učeći kako da radim u Amazonu, učili su me o duhovnom svetu, priseća se. U isto vreme, to je bilo misionarsko selo, gde je živeo jedan Amerikanac koji je obavezivao porodice da idu u crkvu svake nedelje i pokušavao da utera strah u narod Waorani, da promeni njihov način života, govoreći im da je golotinja đavolja stvar.

Sa 14 godina, Nenquimo je odlučila da napusti svoj dom kako bi se pridružila istraživanju evangelističkih misionara u gradu. Za to vreme bila je seksualno zlostavljana – bolno je iskustvo koje prepričava u svojim novim memoarima „We Will Not Be Saved (u prijevodu Nećemo biti spašeni), koje je napisala zajedno sa svojim suprugom. Potiskivala sam ta sećanja ceo život dok nisam počela da pišem svoju priču. O nekima od njih sam odlučila da progovorim u svojoj knjizi kako bih se izlečila od traume.

Aktivistica Nemonte Nenquimo (u sredini), na slici tokom protesta. Mateo Barriga Salazar Amazon Frontlines

Posle više od godinu dana odsutnosti od kuće, bila je šokirana onim što je zatekla kada se vratila u prašumu: naftne kompanije su se uselile, uništavajući lokalna staništa i zagađujući vodene puteve na koje su se oslanjale starosedelačke zajednice. Vratila sam se u svoju zemlju, u svoju kulturu, kako bih se borila za zaštitu našeg načina života – kako bih odbranila naše reke i naše šume od zbunjujućih pretnji sa kojima se suočavamo od naftnih kompanija, od drvoseča, rudara, vlade, objašnjava ona. Moj narod je uvek živeo slobodno u šumi i želi da nastavi da živi slobodno u šumi. Moramo da ga zaštitimo.

Nenquimo sa suprugom Mitchom Andersonom i ćerkom Daime / Amazon Frontlines

Dok je Nenquimo tražila načine da pomogne domorodačkim zajednicama u prašumi, upoznala je Andersona, koji je u to vreme gradio sisteme za prikupljanje kišnice u Amazonu. Bila sam zaintrigirana poslom koji je Mitch radio i htela sam da izađem i upoznam druge domorodačke zajednice u severnoj Amazoniji kod Ekvadora za koje nisam znala, ali sam za njih čula, priseća se. Zaljubili smo se zahvaljujući ovom zajedničkom iskustvu, izgradnji pristupa čistoj vodi.

Susret sa drugim domorodačkim zajednicama tokom tog vremena takođe je doveo do ideje o udruživanju kako bi bi bili snažniji protiv višestrukih pretnji sa kojima su se suočavali. Godine 2015. Nenquimo je osnovala udruženje Ceibo Alliance, koje čine pripadnici naroda Waorani, Kofan, Siona i Secoya i organizacija Amazon Frontlines. To je organizacija koja radi sa domorodačkim zajednicama kako bi osigurala njihova prava na zemlju, odbranila svoje teritorije u stvarnom vremenu od invazije, krčenja šuma i drugih pretnji, kaže aktivistkinja. Želeli smo da počnemo da stvaramo globalne saveznike koji bi mogli da podržimo domorodački pokret za zaštitu sopstvene teritorije. Godine 2019. Nenquimo je, zajedno sa drugim članovima plemena Waorani, dobila je sudski spor protiv ekvadorske vlade kojim je sprečila da se njihova zemlja proda na aukciji naftnim kompanijama, a kasnije je osvojila Goldmanovu nagradu za zaštitu okoline 2020. kao priznanje za svoj rad.

Nakon bolnih gubitaka koje je njena zajednica doživela i proživela, aktivistkinja je odlučila da napiše knjigu kako bi ispričala svoju priču, ali i priče svojih predaka. U mojoj kulturi naše priče se govore; nisu zapisane, objašnjava ona. Nakon mnogo godina borbe, radeći na zaštiti naše zemlje i našeg načina života, shvatila sam da je potrebno da ispričam svoju priču celom svetu, kako bi se upoznao sa našom borbom, kulturom mog naroda, spoznao važnost amazonskih prašuma i pomogao u odbrani domorodačkih naroda i njihove zemlje predaka.

Za Nenquimo je, međutim, važno naglasiti da domorodačke zajednice ne traže da budu spašene, kao što je istaknuto u naslovu njenih memoara. Prema mom iskustvu, autsajderi stigli su u šumu – misionari, naftne kompanije i drugi – sa tom lažnom idejom da narod Waorani treba spasiti. Na kraju, ono što su uradili je izazvalo mnogo štete i traume, kaže ona. To je ključna poruka u kontekstu klimatske krize sa kojom se suočavamo. Ovom mentalitetu koji gaji potrebu da se spasi Majka Zemlja nedostaje dublja istina, a to je da Majka Zemlja ne traži da bude spašena, zaključuje aktivistkinja. Ona samo zahteva da bude poštovana.

We Will Not Be Saved koju su napisali Nemonte Nenquimo i Mitch Anderson dostupna je na britanskom tržištu i može se naručiti online.

Vogue.co.uk

VOGUE RECOMMENDS