Najlakši način za snižavanje kortizola prema rečima stručnjaka za dugovečnost

To da nam je kortizol neprestano povišen je činjenica sa kojom mnogi mogu da se poistovete. Hiperpovezanost, život u modeu „kao da nam je zadnji dan“ i višak nadražaja i misli koje nas opsedaju (studije pokazuju da ih imamo prosečno oko 6000 dnevno – i većinom su negativnog karaktera) doveli su do toga da je stres svakodnevica za većinu ljudi.

Povezano: 5 znakova da su vaši nivoi kortizola previsoki

Iako postoji mnogo načina za njegovo ublažavanje, važno je fokusirati se na jednostavne i brze alate koji nam mogu stvarno pomoći. Upravo o tome govorio je Dan Buettner, stručnjak za dugovečnost (i poznat po istraživanju tzv. plavih zona – delova planete u kojima ljudi žive znatno duže), gostujući u podcastu High Net Purpose.

Stručnjak potvrđuje da, iako meditacija i vođenje dnevnika mogu pomoći kod stresa, te metode su često zahtevne za redovno sprovođenje. Upravo zato jednostavne stvari koje možemo lako i redovno praktikovati često imaju najbolji efekat, ističe Buettner.

Navike koje smanjuju stres

Buettner tvrdi da je jedan od najboljih načina za snižavanje stresa i kortizola – razgovor sa drugim ljudima, na primer sa nekim komšijom. On ljude naziva „ublaživačima stresa“ (stress relievers). “Razgovarati sa drugim ljudskim bićima je presivno. Slučajni susreti čine veliku razliku. Vrlo je važna uloga okruženja u kojem živimo i ljudi sa kojima smo u kontaktu,” kaže on.

To me je odmah podsetilo na onaj viralni video koji tvrdi da nervni sistem pet osoba sa kojima najviše provodimo vreme ima moć da reguliše ili dereguliše naš sopstveni.

Povezano: 10 antistres namirnica koje će vam sniziti nivo kortizola

Zapravo, ova ideja se poklapa sa preporukama koje često daju psiholozi specijalizovani za poslovni stres: ako si pod pritiskom na poslu, napravi pauzu i porazgovaraj sa nekim kolegom – čak i kratko. Nisu potrebni duboki razgovori da bismo se opustili – često su dovoljne neformalne, svakodnevne teme, uz kontakt očima i jednostavnu socijalnu interakciju, koje nas izvuku iz začaranog kruga negativnih misli i padanja kortizola.

Društveni odnosi kao životno osiguranje

U svim svojim nastupima, Buettner naglašava kako su društveni i porodični odnosi jedna od najvećih tajni dugovečnosti kod ljudi iz plavih zona koje je proučavao. Ta mreža podrške ima dokazan efekat na dugoročno zdravlje i očekivani životni vek, ali i trenutan efekat na smanjenje stresa. Samo se prisetite kako ste se osećali nakon razgovora sa prijateljicom ili majkom kad vas je nešto mučilo.

“Ljudi koji žive u plavim zonama smeju se, druže, razgovaraju… imaju ugodniji život, bolje zdravlje i izuzetnu dugovečnost.”

To potvrđuju svi vodeći stručnjaci za dugovečnost. Na primer, dr. Denis Lamboley, specijalistkinja integrativne medicine, o tome govori u knjizi Guess My Age If You Can, koju je napisala s dr. Olivierom Courtinom Clarinsom. Navodi da: “Ljudi u plavim zonama se smeju, druže, razgovaraju… žive slađe, zdravije i izuzetko dugovečno.”

Poziva se i na Harvardske studije započete još 1938. godine, koje su pokazale da što više socijalnih interakcija imamo, to nam je veći kvalitet i dužina života. A za one koji vole brojke, postoji i studija koja je analizirala odnose više od 300.000 muškaraca i žena i pokazala da su oni sa manje društvenih veza imali dvostruko veću verovatnoću da će prerano umreti.

Zaključak? Dogovoritite tu kafu. Razgovarajte. Povezujte se. Postalo je hitno.

Vogue.es