Jedna promena u jutarnjoj rutini koja mi je pomogla da smanjim nervozu i vratim fokus

Ping! – budi me Instagram notifikacija. Okrećem se i ignorišem. Potom zvoni alarm. Gasim ga i odlučujem da ležim u miru pre nego što me dan baci u vartu. Ping! Nova notifikacija, ovaj put za e-mail. Ping! Ping! Ping! Počinju da stižu poruke sa grupnih razgovora.

Poprilično sam sigurna da naš žnervni sistem nije stvoren za količinu nadražaja kojima je prosečan čovek svakodnevno izložen. Čak i pre nego što je otvorio oči. Svaki novi signal priprema telo za akciju. Moj mozak možda raspoznaje razliku između signala da mi je upravo stigao novi e-mail i signala da negde nešto gori, ali čini mi se da moj nervni sistem još uvek nije primenio tu moć razlikovanja. Sa svakom novom notifikacijom osećam kako stepen iritacije raste. Jutro još nije ni počelo, a već me obuzimaju emocije nervoze. Za mene, koja sam jutarnji tip, to je veoma čudno.

Povezano: Kako se osloboditi toksične produktivnosti za bolje mentalno zdravlje

Kako bih se malo smirila, odlučujem da scrollujem po svom TikTok feedu. Sa ekrana viču saveti za ručak bez ugljenih hidrata, potom vežbe za pilates ruke koje uopšte nisu pilates, zatim se zaređa nekolicina nepoznatih ljudi od kojih svako ima mišljenje koje mi ne treba ovako rano ujutru, stoga ih jako brzo preletim, i tada algoritam napokon shvata koja vrsta sadržaja mi treba: slatki štenci i pande koje izvode ludotije. Iako uživam i smejem se, nisam opuštena.

Digitalna zabava zapravo umara

Već neko vreme primećujem kako mi mnoge digitalne metode, od kojih očekujem opuštanje, zapravo podižu nivo nervoze. Svaka nova notifikacija traži reakciju mog celog nervnog sistema. Uz to, navikla sam da obaavljam svoju jutarnju rutinu uz svoje omiljene YouTube profile. Ima dana kada želim da imam klasično girlie pop jutro, gledajući inspiraciju za outfite, a ponekad već od ranog jutra krenem sa istorijskim dokumentarcima ili savetima za ulaganje. God forbid girl has hobbies. Nisam bila svesna kako sva ta buka zapravo utiče na mene i krade mi fokus.

Potom sam u jednom od svojih bespotrebnih scrollovanja otkrila sadržaj za obnovu fokusa, smirivanje nervnog sistema i resetovanje navika koje ga konstantno (ali nepotrebno) aktiviraju. Premda sam isprobala nekoliko saveta, jedna promena napravila je najveću razliku koju sam osetila isti dan.

Photo: Tamara Velázquez

Rutina sa kojom vredi početi

Prvi sat jutra i zadnji sat večeri moraju da budu bez mobilnog telefona. Zvuči tako banalno, ali kada se savet primeni, isti dan se oseti promena – najviše u nivou nervoze. Kada malo razmislim, scrollovanje po feedu za koje mislim da me zabavlja i opušta, zapravo konstantno tera moj nervni sistem na procenu nadražaja koje prima: da lo je opasnost ili nije. Kada biste zamislili da vam neko uz svaku notifikaciju glasno postavi ovo pitanje, vrlo brzo biste postali svesni koliko je ono naporno. Jednako tako, našem nervnom sistemu je naporno da stalno bude izložen notifikacijama, signalima i tuđim mišljenjima.

Bez notifikacija molim

Kako bih započela svoj proces opuštanja i resetovanja nervoze, svi digitalni uređaji stalno su na nečujnom načinu rada. Shvatila sam da nikome ne moram da budem stalno dostupna i da na poruke mogu da odgovaram, bez grižnje savesti, kad god mi to odgovara.

Jutarnji sat tišine

Svako jutro provedem sat vremena u potpunoj tišini. Svoje suplemente popijem u tišini. Jutarnju rutinu obavim u tišini. Potom čaj od mente popijem u tišini, a doručak takođe, pogađate, pojedem u tišini. Ne samo da ta tišina opušta, već pomaže da se bolje fokusiram na druge doživljaje koji izuzetno opuštaju: na teksturu seruma, miris čaja i ukus doručka. A primetila sam da tada i više uživam u svojim rutinama.

Opušteno veče

Veče provedeno u tišini priprema telo za spavanje. Jednako kao što prigušeno svetlo godi i uspavljuje, tako i manjak nadražaja kao da stavlja telo u zonu sigurnosti, stoga se polako ušuškava za san koji je mnogo kvalitetniji nego kad me uspavljuje digitalni feed.

Povezano: „Radikalni odmor“ nužnost je današnjih to-do lista

Opuštanje je postala rutina na kojoj moramo aktivno da radimo, a mir nećemo pronaći sa digitalnim alatima. U tišini se pronađe novi nivo smirenosti i fokusa. Pa iako nije lako doći do nervnog sistema koji nije preopterećen, rezultati su vredni truda.