Japanci koriste ovu metodu za efikasnu štednju i kupovinu, kažu da deluje

U potrazi za minimalističkim načinom života – bilo da se radi o razmišljanju, delovanju, odevanju ili uređenju doma – naišla sam na japansku tradiciju koju mnogi stručnjaci smatraju efikasnim načinom štednje: kakeibo. Osim što ima praktičnu finansijsku primenu, za mene je ova metoda zanimljiva i zbog povezanosti sa mentalnim zdravljem, posebno u kontekstu psihološkog minimalizma. Na isti način na koji težimo da pojednostavimo život uklanjanjem nepotrebnog tereta, kakeibo nas uči kako da upravljamo finansijama kroz svest o troškovima.

Teorijski gledano, metodu za vođenje kućnog budžeta kakeibo je 1904. godine osmislila Hani Motoko, prva japanska novinarka. Japanska spisateljica Fumiko Chiba u svojoj knjizi Kakeibo: The Japanese Art of Saving Money objašnjava kako mnogi Japanci koriste ovu metodu kako bi promišljeno rasporedili svoj novac u različite kategorije troškova, a zatim stvarni novac razdelili u male koverte kako bi ostali unutar zadatih granica. Iako postoje različite verzije metode, osnovna ideja je zapisivati nedeljne troškove u rokovnik, kako bi kasnije mogli da se analiziraju i primenjuju navike štednje u svakodnevnom životu. Pisanje omogućava svesnost, a promišljanje o prihodima i rashodima u pisanom obliku uči vas kako da trošite novac na svestan način.

Važnost svesnosti o troškovima

Bez ulaska u detalje o brojkama, suština kakeiboa je svesnost o tome kako trošimo svoj novac, što ima jasnu emocionalnu komponentu. Cilj je identifikovati područja nepotrebnih troškova i naučiti kako da trošite novac na smislen način. Kako je objašnjeno u knjizi, nije reč o tome da štednja postane rutina, već o promeni stava prema potrošnji. Kakeibo podstiče promenu navika, jer „sami smo odgovorni za svoje loše navike“. Japanska poslovica kaže: Čak i pesak koji se nakuplja na kraju postane planina. Ova izreka važi i za trošenje i za štednju. Chiba objašnjava: „Razmislite o sitnicama bez kojih biste mogli ili o jeftinijim alternativama koje biste mogli da pronađete i zamislite planinu ušteda koju biste mogli da nakupite do kraja godine.“

Potrošačke navike pod lupom

Ova metoda posebno dolazi do izražaja u kontekstu sve veće rasprave o preteranoj kupovini. Netflixov dokumentarac Buy Now! The Shopping Conspiracy, upozorava na „uglađenu nauku“ koja nas podstiče da kupujemo više nego što nam je potrebno. Dokumentarac otkriva šokantne podatke, poput činjenice da se godišnje proizvede 100 milijardi komada odeće, dok proizvođač Roger Lee ističe: „Nije nam potrebno toliko odeće.“ Takođe se problematizuje sudbina svih predmeta koje kupimo i odbacimo: „Ono što kupite i bacite ne nestaje, već završava negde na planeti.“ Brza i lako dostupna online kupovina dodatno skraćuje preko potrebno razdoblje razmišljanja pre kupovine.

Na Instagramu su brojne inicijative usmerene na osvešćenost i dobrobit, poput one stručnjakinje za red i minimalizam, Shire Gill, koja svojim pratiocima predlaže alternativne aktivnosti – poput druženja ili razmene odeće – umesto nepromišljene kupovine.

Prednosti materijalnog minimalizma

Zaokruživši priču, nije reč o tome da prestanemo da kupujemo, već da to radimo promišljeno – ulažući u kvalitetne osnovne komade koji traju, uz prethodno razmišljanje. Ovaj pristup usklađen je sa načelima psihološkog i materijalnog minimalizma, koji povezuje smanjenje posedovanja sa emocionalnom dobrobiti. Višak stvari povećava mentalni teret, dok promišljena kupovina donosi olakšanje. Psihologinja Pilar Guerra napominje da impulsivne kupovine ne donose dugoročnu sreću: „Ako je cilj kupovine sreća, stotine psiholoških studija pokazuju da impulsivne kupovine često postaju kompulzivne.“ Ovaj obrazac ponašanja povezan je sa uverenjem da posedovanje više stvari donosi veći društveni status, sigurnost i samopouzdanje, što su mitovi koje je potrebno razbiti.

Promena stava prema trošenju i štednji vodi ka dubokim ličnim transformacijama – prema tome, uvek se isplati prisetiti se ove lekcije.

Vogue.es