Koliko ishrana i stil života zaista pomažu kod Hashimota, odgovaraju stručnjaci

Hashimoto je veoma čudna autoimuna bolest štitne žlezde. Naizgled sa nevidljivim simptomima koji se mogu godinama vući i ostati neprimetni. Malo je verovatno da će vaš doktor slučajno otkriti da imate Hashimoto. Sve dok ne idete da je ciljano dijagnostifikujete, živećete sa ovom neprimetnom autoimunom bolešću gde telo napada sopstvene ćelije štitne žlezde.

Dok će vaš umor neki povezati sa lenjošću, možete čak i decenijama živeti ne znajući da zapravo imate problem sa jednom od najbitnijih žlezda svoga tela koja upravlja metabolizmom. Tako bih i ja godinama živela kao mrtvo puvalo ne znajući sa čime se borim, da nekoliko ženskih članica moje porodice nije otkrilo da boluje od ove nasledne bolesti, stoga sam i sama odlučila da se testiram. Iako je trenutno nemoguće izlečiti Hashimoto, moguće je putem zdrave ishrane i stila života usporiti progres bolesti. Stručnjaci otkrivaju kako.

Šta je Hashimoto?

“Hashimotov tireoiditis ili hronični limfocitni tireoiditis je hronična autoimuna upalna bolest kod koje dolazi do stvaranja protivtela na delove ćelija štitne žlezde. Upala je blaga i postepeno dovodi do oštećenja štitne žlezde i smanjenja njene funkcije pa se zbog toga razvija hipotireoza”, objašnjava dr. med. Alda Ranogajec, internista – endokrinolog i dijabetolog iz poliklinike Mazalin. Jedini način da se sa sigurnošću dijagnostifikuje Hashimoto je sa “pozitivnim nalazom protivtela u krvi”, dodaje dr. Ranogajec.

Može li stil života da utiče na Hashimoto?

Razgovarajući sa endokrinološkijama, zaključak je kako stilom života i te kako može uticati na simptome Hashimota. “Stil života u velikoj meri može povoljno da utiče na samu bolest”, naglašava endokrinološkinja dr. med. Veselinka Mitrović Jovanović iz MediGroup. “Uz adekvatnu ishranu potrebno je držati se zdravih životnih navika i izbegavati pušenje, osigurati kvalitetan san, biti fizički aktivan i usvojiti metode za nošenje sa stresom”, predlaže dr. Ranogajec. 

Kako ishrana utiče na Hashimoto?

Istraživanjem Hashimota i čitajući iskustva drugih ljudi, brzo se dođe do zaključka kako je ishrana ključna. Prilagođenom ishranom mnogi uspevaju da drže simptome pod kontrolom, a neki svedoče čak i usporavanju napredovanja bolesti – pogotovo ako se ceo stil života prilagodi Hashimotu. Što se tiče ishrane, postoje grupe namirnica koje je dobro izbegavati, jer ometaju rad štitne žlezde. “Savetuje se izbegavanje glutena koji je veliki destabilizator imunološkog sistema. Takođe, savetuje se izbegavanje i goitrogenih namirnica kao što je sirov brokoli. Dovoljna je termička obrada na pari oko 15 minuta i takve se mogu konzumirati. Osim brokolija, to su kelj, prokule, karfiol, kupus…Namirnice koje ometaju apsorpciju joda, pa otežavaju rad štitne žlezde”, ističe dr. Mitrović Jovanović.

Namirnice koje je dobro izbegavati kod Hashimota

Kao kod većine autoimunih bolesti koje su ujedno i hronične prirode, ishranu je potrebno prilagoditi na mnogo većem nivou od izbegavanja par namirnica. Ali neke se posebno ističu kao veliki problem. Klinička nutricionistkinja mag.nutr. Nevena Pandža posebno ističe sledeće grupe namirnica koje je dobro isključiti iz svoje ishrane ako bolujete od Hashimota:

1/Laktoza

Intolerancija na laktozu je česta kod osoba sa Hashimotovim tireoiditisom i lako uzrokuje probavne smetnje. Unos mlečnih proizvoda bez laktoze ili biljnih zamena može dovesti do smanjenja probavnih smetnji. Osobama na terapiji levotiroksinom savetuje se testiranje tolerancije na laktozu, prilagođavanje ishrane i nekonzumiranje namirnica bogatih kalcijumom (kao što su mlečni proizvodi) od terapije bar 2 sata radi bolje apsorpcije i bioraspoloživosti leka.

2/Gluten

Pre svih eliminacijskih dijeta, savetuje se dijagnostički test na celijakiju kod osoba sa Hashimotovim tireoiditisom, jer je kod njih pojava bolesti čak deset puta češća u odnosu na zdravu populaciju. Zbog strukturne sličnosti molekule glutena i tkiva štitna žlezda može doći do pokretanja autoimunosnog odgovora. Iako još ne postoji jedinstvena preporuka zdravstvene zajednice, rezultati manjih studija i iskustva obolelih ukazuju kako niskoglutenska i bezglutenska ishrana mogu smanjiti simptome i poboljšati nalaze. Prilagođavanje bezglutenske ishrane trebali bi da sprovedete uz saradnju kliničkog nutricioniste kako bi se pružili personalizovani saveti i sprečili potencijalni nedostaci u ishrani poput gvožša, cinka, kalcijuma, selena, folne kiseline, vitamina B12, magnezijuma… Prednost dajte žitaricama koje prirodno ne sadrže gluten kao što su heljda, kinoa, pirinač, kukuruz, amarant i uključite skrobno povrće kao izvor ugljenih hidrata.

3/Goitrogeni

Goitrogene nalazimo u soji kao i u povrću iz porodice krstašica ili kupusnjača poput karfiola, brokolija, kupusa, prokula, repe, rotkvica. Osobama sa Hashimotovim tireoiditisom ne preporučuje se unos soje, niti prekomeran unos kupusnjača u svežem obliku zbog potencijalnog ometanja sinteze hormona štitne žlezde i apsorpcije joda. Ipak, kupusnjače nije potrebno ni skroz eliminisati iz ishrane zbog njihovog antikancerogenog i protivupalnog uticaja na zdravlje već prilagoditi njihov unos. Termička obrada znatno snižava količinu goitrogena u namirnici, pa kuvanjem i odbacivanjem vode u kojoj su se kuvao brokoli ili karfiol smanjujete njihovo delovanje. Takođe, fermentacija (npr. kiseljenje kupusa) uzrokuje potpunu razgradnju glukozinolata nakon dve nedelje. Utvrđeno je i da čuvanje u frižideru ili zamrzivaču menja metabolizam ovih jedinjenja, pri čemu odmrzavanjem dolazi do razgradnje glukozinolata što pogoduje pravljenju zimnica od svežeg povrća ili kupovini smrznutog povrća.

Endokrinološkinja dr. Ranogajec predlaže izbegavanje čitavog niza namirnica koje se ne spominju tako često u kontekstu Hashimota. Tako ističe kako bi posebno trebalo izbegavati

• rafinisani šećer
• hranu sa dodatkom glukozno-fruktoznog sirupa, hidrogeniziranih masti i palminog ulja
• prerađene mesne proizvode
• prženu hranu
• rafinisane žitarice
• visoko procesuiranu hranu (zaslađena gazirana pića, slane grickalice, keks, kolače itd.). 

“Osobe sa Hashimotovim tireoiditisom mogu biti preosetljive na delovanje joda pa bi trebalo da izbegavaju i hranu bogatu jodom poput algi i morske trave i dodatke ishrani koje sadrže jod”, savetuje dr. Ranogajec. Uz prilagođenu ishranu određeni mikroelementi kao što su selen, vitamin D i cink takođe su poželjni, a njih je najlakše unositi putem vitamina i suplemenata za štitnu žlezdu.