Šta je glikolna kiselina i zašto je neizostavan deo naše beauty rutine

Na putu do razvijanja savršene skincare rutine za vas, susrešćete se sa velikim brojem sastojaka, vitamina i kiselina koji se nalaze u proizvodima za negu kože. To ponekad zna da bude naporno – pogotovo kada pokušavate da uklopite više aktivnih sastojaka u svoju rutinu, a da ne narušite svoju kožnu barijeru – ali je mnogo jednostavnije kada znate svojstva barem nekih od najpoznatijih sastojaka u kremama i serumima. Jedan od holy grail sastojaka, koji ćete videti u mnogim skincare proizvodima je glikolna kiselina, neizostavan deo skincare rutine, kako za negu lica, tako i za negu kože celog tela.

Šta je glikolna kiselina?

Glikolna kiselina je alfa-hidroksi kiselina (AHA) biljnog porekla koja se najčešće dobija iz biljaka poput šećerne trske, voća ili mleka. AHA se nalaze u mnogim vrstama kozmetičkih proizvoda – od tonika do pilinga – a glikolna kiselina je specifična po tome što ima najmanju veličinu molekule od svih alfa-hidroksi kiselina. Mala molekulska masa joj omogućava da prodre duboko u kožu i efikasno ukloni mrtve ćelije sa površine, a koža je lako apsorbuje, zbog čega je mnogi obožavaju.

Glikolna kiselina se u nezi kože najčešće koristi kao piling, jer pomaže u uklanjanju mrtvih stanica sa gornjeg sloja kože što čini kožu sjajnom, a kao takva može da se koristi i u rutini nege lica i nege kože celog tela. „U dermatološkoj praksi se korise različite koncentracije glikolna kiseline – od 30 % do 70 % – u terapiji akni, te protiv početnog starenja kože i hiperpigmentacija,“ objasnila mi je dr. Vesna Mičić Stanojević, specijalistkinja dermatologije. „Glavna uloga glikolne kiseline je da radi eksfolijaciju, odnosno ljuštenje površinskog sloja kože. Na taj način uklanja mrtve ćelije, poboljšava teksturu kože, pomaže u uklanjanju hiperpigmentacija i deluje protivupalno na aknoznoj koži.“

Glikolna kiselina za lice

Glikolna kiselina je humektat, što znači da privlači i veže vodu za stanice kože, zbog čega je odličan anti-aging sastojak, jer smanjuje vidljivost bora. Ova kiselina uklanja mrtve ćelije i čisti pore, zbog čega može pomoći u borbi protiv nepravilnosti i akni. Takođe pomaže pri ujednačavanju tena, jer smanjuje hiperpigmentacije, a može i da podstakne proizvodnju kolagena i hijaluronske kiseline u koži. Glikolna kiselina za lice najčešće dolazi u obliku tonika ili seruma. Dr. Vesna Mičić Stanojević ističe da kada se glikolna kiselina koristi u profesionalne svrhe, lekar specijalista dermatovenerolog izvodi proceduru na koži uz stano nadgledanje reakcija.

Koliko često se koristi? Za početnike se predlažu proizvodi koji sadrže niske koncentracije glikolne kiseline (oko 5 – 10 %), jednom do dva puta nedeljno, jer može da iritira osetljivu kožu. Ako primetite da je vaša koža dobro podnosi, glikolnu kiselinu možete da koristite više puta nedeljno. Preporučljivo je da se pre korištenja posavetujete sa dermatologom.

Anna Bednarchuk

Glikolna kiselina za telo

Zbog toga što uklanja mrtve ćelije sa gornjeg sloja kože, glikolna kiselina je sve popularniji sastojak u proizvodima za negu tela. Kao i na licu, glikolna kiselina uklanja hiperpigmentacije i tamne fleke i na telu, koje mogu nastati kao posledica uraslih dlačica ili akni. Glikolna kiselina je preporučljiva i za noge i za ruke, jer može pomoći u borbi protiv sitnih izbočina na nadlakticama i nogama, kao i u borbi protiv uraslih dlačica, čineći kožu glatkom i sjajnom. Ova kiselina takođe omekšava grubu kožu na laktovima i kolenima. Najčešće dolazi u obliku losiona, ali mogu da se koriste i serumi i tonici.

Koliko često se koristi? Telo može da podnese jače formule od lica, na primer koncentraciju od 10 – 15 %. Preporučljivo je da je nanosite uveče nakon tuširanja. Upotrebu glikolne kiseline za telo takođe treba započeti postepeno, dva do tri puta nedeljno i videti kako koža reaguje.

Saveti za bezbedno korištenje glikolne kiseline

Iako je glikolna kiselina sastojak koji bi vam mogao pomoći da dođete do kože iz snova, uvek je preporučljivo biti pažljiv pri uvođenju novih sastojaka u rutinu i posavetovati se sa dermatologom ili lekarom. Glikolna kiselina je najučinkovitija na normalnoj, mešovitoj i masnoj koži, dok se za osetljivu i suvu kožu preporučuje oprezno korištenje u malim dozama.

„U prva tri meseca trudnoće se AHA i BHA kiseline ne koriste,“ kaže dr. Vesna Mičić Stanojević. „U narednim mesecima mogu da se koriste AHA ispod 7 % (na primer glikolna mandelična i laktična kiselina).“ Dermatološkinja dodaje da druge ili jače AHA i BHA kiseline ne smeju da se koriste u trudnoći ili za vreme dojenja.

Iako je nikad ne preskačemo, nanošenje kreme za zaštitu od sunca je nakon upotrebe glikolne kiseline obavezno, bilo da je to na licu ili na telu, jer ova kiselina čini kožu posebno osetljivom na sunce. „Uz svaki vid pilinga obavezna je upotreba SPF i zaštita od sunca. Inače se svi tretmani koji za cilj imaju ljuštenje po pravilu rade u hladnijem periodu godine, kako bi se izbegle komplikacije nastale usled sunčevog zračenja,“ kaže dr. Vesna Mičić Stanojević.

Ukoliko koristite retinoide, benzoil peroksid ili druge aktivne sastojke, nemojte ih mešati sa glikolnom kiselinom kako ne biste preopteretili kožu. Upotreba glikolne kiseline se ne preporučuje na oštećenoj ili nadraženoj koži (npr. posle brijanja, ako je koža iziritirana). Glikolna kiselina uglavnom sme da se koristi i u trudnoći (u niskim koncentracijama), ali pre upotrebe preporučujemo da se posavetujete sa lekarom.