Galeb Nikačević otkriva nam 5 filmova koje je selektovao za program Bitka za stvarnost u okviru Beldocsa 2025

Živimo u vremenu borbe za stvarnost. One koja je izvitoperena, izokrenuta, istrgnuta iz naručja istine. Vapaj savremenog društva odjekuje među dvosmislenim narativima, lažnim vestima i teorijama izvrnutim do groteske, a u takvim okolnostima, veliki je izazov razlikovati dobro od lošeg, tačno od netačnog. Koliko puta ste se u poslednje vreme zatekli u raspravi sa porodicom ili prijateljima oko događaja u vezi kojeg imate dve potpuno različite interpretacije? Od nedeljnog ručka, preko ulice i posla, pa sve do interneta, podele su svuda oko nas. Istorijski razvoj tehnologije je posebno doprineo tome, baš kao i rastući autoritarni režimi širom sveta čiji interesi sve manje javni prostor definišu kao prostor slobode, a sve više kao instrument i poluga moći. Ovim povodom, na predstojećem, 18. po redu, Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma Beldocs, od 21. do 27. maja 2025. godine u Beogradu, specijalnu programsku celinu pod nazivom Bitka za stvarnost predstaviće Galeb Nikačević. Kroz svoj izbor filmova, Galeb istražuje kako da tumačimo istinu i gradimo zajedničku stvarnost u eri konfuzije, a umesto odgovora, publiku poziva na razmišljanje – o realnosti koju delimo, dovodimo u pitanje i neprestano iznova osmišljavamo.

Ekskluzivno za Vogue Adria, Galeb se osvrće na pet filmova koje je selektovao za program Bitka za stvarnost. Vidimo se na Beldocsu!

Blum

Blum nije samo film o jednom čoveku, već film o jednom društvu u vrlo značajnom trenutku za Evropu i svet u vreme binarnih opozicija Istoka i Zapada, oslikan na biografiji njega i jugoslovenske kompanije Energoinvest, koju je vodio. Karika koja nedostaje u objektivnom pogledu na politike i ideologije ove dve strane. U kolokvijalnom i propagandnom doživljaju Istočnog bloka, veliki problem je predstavljao samoupravni socijalizam tadašnje Jugoslavije, jer nije odgovarao narativima nijedne od ponuđenih strana. U vreme kada nam je potpuno jasno da kapitalizam proživljava ogromnu krizu, jer filozofija „stalnog rasta“ pokazuje svoje pravo lice koje ne može da živi u skladu sa planetom i njenim resursima. I kada nam postaje jasno da je lakše zamisliti kraj sveta nego kraj kapitalizma, okrećemo se potencijalnim idejama koje bi naša društva mogla da nađu kao inspiraciju. Ovo je film o tome; da li je samoupravni socijalizam bio veliko zlo ili je imao neke neočekivano značajne i progresivne ideje koje su bile odskočna daska naših društava su teme i pitanja koje Jasmila Žbanić maestralno obrađuje u ovoj, za mlađe generacije, radikalno novoj ideji, a koju smo, ne tako davno, već živeli.

Blum

Mr. Nobody Against Putin

Za mene je ovo bio pogled iz prve ruke kako propaganda deluje kroz školski sistem. Film govori o načinu na koji se režim Vladimira Putina sprovodi unutar Rusije i to kroz kurikulum u osnovnom i srednjoškolskom obrazovanju, u manjim mestima i gradovima, posebno radničkim krajevima i naseljima gde je životnih prilika malo ili nimalo, gde je odlazak u vojsku jedina opcija pored teških radničkih poslova, kao što je život u Karabašu, radničkom i rudarskom gradiću skoro 2000 km od Moskve. Intimna i ekskluzivna perspektiva u život unutar jedne takve škole u Rusiji, sa zastrašujućim posledicama.

Hacking Hate

Duboka društvena polarizacija, propaganda, anonimnost, dostupnost, nedostatak kontrole, kao i poslovni modeli tržišta pažnje koji za cilj imaju da algoritamski nude sadržaj koji zadržava ljude na ekranu, bez ikakve odgovornosti po mentalno zdravlje njenih korisnika, doveo je do toga da masovni poslovni modeli, bez etičkog i moralnog kodeksa kreiraju mračne prostore koji dramatično učestvuju u razvojnom periodu mladih. Bez znanja i razumevanja njihove zajednice, roditelja i staratelja, oblikuju se i radikalizuju mladi, širom sveta. U prevodu Hakovanje mržnje, ovaj film je vrlo ekskluzivan pogled baš u jedan takav svet, radikalne desnice i fašizma, nastalom na mačo kulturi i populističkoj imigracionoj politici.

Hacking Hate

Bright Future

Koliko umemo da vidimo značaj jednog trenutka za civilizacijsku promenu društva? Koliko smo spremni da vidimo sve signale koje nam svet šalje i da procenimo jasno i bez ikakve sumnje u kakvom se trenutku nalazimo i da li možemo da predvidimo dramatične promene onda kada se dešavaju ili je to zadatak istorije kao nauke? Upravo jedan takav pogled nam daje rumunski film Bright Future, koji kroz arhivsku građu prati poslednji veliki Svetski festival omladine i studenata, 1989. godine u Pjongjangu, u Severnoj Koreji. Festival koji se dešava svega nekoliko meseci pred pad Berlinskog zida, a u isto vreme kada i Kulturne revolucije u Kini, a sve je snimljeno kamerom rumunskog amaterskog snimatelja, baš u periodu kada se spremala velika revolucija u Rumuniji, 1989. godine kada je svrgnut Nicolae Ceaușescu.

The White House Effect

Kada se pojavio internet uparen sa smartfonovima, ideja je bila da će svaki stanovnik sveta u džepu imati Aleksandrijsku biblioteku, udaljenu na jedan klik. Ništa nam ne govori glasnije koliko nismo bili u pravu i koliko je korporativni kapital u čijem su vlasništvu velike platforme na kojima najveći broj ljudi provodi najveći deo vremena, kao arhivski snimci stari više decenija, u kojima vidimo da se ponovo biju iste bitke, za koje smo verovali da su dobijene još osamdesetih godina. Umesto znanja, promovisali smo antiznanje, umesto činjenica, gajimo relativizaciju pod izgovorom sumnje i naučne činjenice koje smo pokazali, barem kada su klimatske promene u pitanju. U vreme rođenja termina „globalno zagrevanje“, ovaj film nas vodi u trenutak kada je naučni svet dokazivao i dokazao stvarnost klimatskih promena u koje, nažalost, sve veći broj ljudi danas, opet ne veruje.

The White House Effect