Neka nova, futuristička priroda na izložbi u Beogradu

Ana Vujović je vizualna umetnica čija praksa povezuje različite medije i uključuje instalacije u prostoru, skulpturu, digitalnu umetnost i crtež, a često eksperimentiše i sa zvukom. Još svega nekoliko dana izlaže svoje radove na izložbi Botanica Futura, Botanica Nova u Kulturnom centru Beograd.

Botanica Futura, Botanica Nova je izložba futurističke prirode

Umetnica u svojim radovima istražuje postanalogno iskustvo, aktivno propitujući poziciju pojedinca u odnosu na baštinu, okolinu i društvo. Kao odraz različitih uticaja, njena dela otkrivaju kritički pristup istoriji, kanonima i autorstvu. Možda čak klasične likovne teme ona je obradila na jedan drugačiji, neki bi rekli i čudan način. Zanimalo me je kako ih ona na svojoj izložbi tumači tako da sam je zaustavila i postavila joj par pitanja.

Da slažem se, večite teme umetnosti jesu teme prolaznosti bilo da se osvrćemo na prošlo ili spekulišemo o budućem i u mojim radovima generalno, tema vremena jeste uvek prisutna, bilo da je prožeta kroz pitanja tradicije i istorije ili kroz ideologiju vremena. U nekim radovima govorim o budućnosti koja se ponavlja kroz teme nacionalističke ideologije u drugima o vremenu utopijskih tehnoloških inovacija budućnosti, koje su već stigle ali nisu dostupne svima. Jer budućnost nema socijalnu pravdu. Tako se i u novima radovima osvrćem na distopiju koju već uveliko živimo.

Naziv izložbe sugeriše na neku novu, futurističku prirodu i okruženje ali smatram da je ona već uveliko medju nama, samo mi iz nekog razloga odbijamo to da vidimo. Zvučna instalacija i svi njeni elementi su u vizuelnom smislu dovedeni u ekstrem gde sintetički materijali postaju integralni deo biljaka i drveća kroz korenje i grane, lekovito bilje je vakumirano u plastici i time lišeno svoje osnovne funkcije. Prikazani su drugačiji oblici života koji sugerišu da u budućnosti moramo promišljati drugačije vrste postojanja i prihvatanja kroz mentalnu društvenu i ekologiju okruženja kao nerazdvojive i međuzavisne elemente.

Izložba na izvestan način, može služiti i kao opomena tome kakvo ćemo nasleđe ostaviti iza nas. Kako se nebriga o mentalnom i društvenom odražava na naše okruženje. Koliki udeo preterane ljudske aktivnosti kao što je hiper produkcija i ekstraktivni kapitalizam imaju na naše prirodno okruženje kome i ljudi pripadaju. Prostornu instalaciju prati zvuk koji je nastao u kolaboraciji sa muzičarem Milanom Bukejlovićem,  gde se kao mantra ponavlja rečenica Stvaranje svetova nije ograničeno samo za ljude. Vođeni isključivo kapitalom i profitom zaslepljeni smo za druge oblike postojanja i života.

Izložba govori o sadašnjem trenutku gde je dominantni model interakcije kapitalistički a ideologija slobodnog tržišta nas drži zarobljene u (samo)eksplotativnim praksama. Neki od sintetičkih materijala koje sam koristila su zadržani u svom izvornom, nađenom obliku uz minimalne intervencije. Potencirala sam na takvoj metodologiji rada kako bih istakla njihovu simboliku i značenje a u kontekstu izložbe. Neki od materijali su mahom pronađeni u kineskim hiper marketima: silikonski češalj za pse, silikonska navlaka za volan u imitaciji automobilske gume, konopac ali plastični, sunđer ali od poliestera. Primenom ovih materijala sam želela da istaknem hiper produkciju jer pomenutih predmeta je bilo u bezbroj varijanti. Plastika nije bilo koji materijal već je simbol materijalnih odnosa 20. i 21. veka koji je u potpunosti transformisao našu realnost.

Ujedinjeni smo u sintetici, ona se nalazi u hrani koju jedemo, vazduhu koji dišemo, u nano obliku ulazi u naše ćelije. Upravo te spojeve i susrete pokazuju ovi hibridi. Guma se istopila i našla svoj put do pukotina drveta i postala njen integrativni deo – kao u nekakvom zagrljaju. Veliki deo materijala za radove, koji se tiče prirodnih i organskih materijala sam prikupljala u okolini ateljea koji je praktično smešten na deponiji. U pitanju je jedini preostali prostor za umetničke radionice u celom Beogradu. Nalazi se u novonastalom delu grada „Beograd na vodi“, u zgradi Jugošped koja nosi kulturno- istorijsko nasleđa, u vidno demoliranom stanju i okolini koja ne priliči jednom velegradu. Biljke koje sam nalazila s namerom upravo na ovoj lokaciji su pronašle svoj put do površine zemlje, borbeno su se uznikle uprkos višegodišnjim građevinskim delatnostima pomenutog dela grada i vidnom sloju industrijske prašine na svojim cvetovima, stablima, listovima.

Ova intrigantna izložba otvorena je za javnost do 6. Preporučujem da je posetite u aprilu.