Domovi umetnosti: Nekada industrijska postrojenja, pogledajte šta su danas postali

Primeri fantastičnih građevina koje danas pričaju veoma zanimljive umetničke priče, čekaju vas u nastavku teksta. Neke ćete naći u regionalnoj blizini, a do nekih će se isplatiti odlazak u Portugal i Italiju.

Arhitektura kao tihi svedok vremena često nam svedoči o njenom opštem stanju; na koga ili na šta smo zaboravili, kako razmišljamo i gde su naše vrednosti, i to doslovno gde. Industrijska postrojenja, nekada aktivni učesnici u društvenom životu, često posle roka trajanja padaju u zaborav. Godine i godine prolaze da im se niko ne obrati, a onda se jednog dana pojavi ideja da bi bilo lepo da te zgrade ponovo ožive.

Cukrarna u Ljubljani

Galerija Cukrarna otvorena 2021., nakon nekoliko godina temeljnog sveobuhvatnog preuređenja, priuštila je šarmantnoj Ljubljani fantastičan prostor za umetnost, njeno izlaganje, izvođenje i promišljanje. Pored umetničkih i obrazovnih, ovde su od suštinskog značaja i humanistički principi – poštovanje drugog, odgovornost prema životnoj sredini i društvena kritičnost koja stalno drži ogledalo znaka pitanja u vazduhu. Nekada je to bila skromna fabrika šećera koja se razvila u prvu pravu fabriku u regionu. Razorni požar i promene u proizvodnji i dugovi tadašnjeg vlasnika, pretvorili su fabriku šećera u zgradu za iznajmljivanje. Do osamdesetih godina, Cukrarna je počela da se smatra sramnom mrljom grada i bilo je vreme da ga Grad Ljubljana otkupi i brine o zgradi koja nosi status spomenika kulture. Krov nekadašnje fabrike šećera i spoljašnji zidovi sa čak 318 prozora zadržali su prvobitni izgled. Iako je zgrada zaštićena kao važan deo industrijskog nasleđa, tek nakon restauracije postala je arhitektonska lepota koju ne bi trebalo da propustite kada ste u Ljubljani.

Muzej Terra u Kikindi

Bila je 2017. kada je u Kikindi, u impresivnoj zgradi nekadašnjeg konjičkog terena za obuku, a kasnije i kasarne, otvoren Muzej Terra. Želja koja je trajala nekoliko decenija, i na inicijativu profesora i akademskog vajara Slobodana Kojića, osnivača Internacionalnog simpozijuma vajarstva u terakoti, ostvarila se. Autori vajara dobili su priliku da trajno izlože svoja dela velikih formata, a posetioci Kikinde imaju iskustvo muzeja koji impresionira. Opština Kikinda kupila je staru kasarnu od Vojske Srbije, prenamenila je i predala Centru Terra, koji danas predstavlja i izložbeni prostor, centar za proučavanje i učenje, atelja brojnim umetnicima. Arhitektica Aranka Blat izradila je projekat adaptacije manježa u muzejsko-galerijski prostor, koji je dosledno i verno poštovao autentičan izgled ove građevine. U zbirci Terra trenutno se nalazi oko 1000 skulptura od terakote, a stalna postavka ove izložbe ne prati hronološki sled već pruža priliku poseriocima da vide promene u radu i tehnikama koje su se dogodile tokom četiri decenije postojanja Internacionalnog vajarskog simpozijuma – Terra.

Palata Šećera u Rijeci

Prelepa barokna palata u okviru nekadašnjeg industrijskog kompleksa „Rikard Benčić“ kompletno je renovirana i prerađena u novi dom Gradskog muzeja u Rijeci, koji se tamo zvanično doselio 2020. godine. Zaštićena kao kulturno dobro, građevina je sagrađena 1752. To je sastavni deo industrijskog kompleksa koji svedoči o industrijskom razvoju Rijeke u 18. veku. I njoj je požar pomrsio račune, ali je nakon toga značajno obnovljena i opremljena baroknim enterijerima sa zidnim slikama i štukom. Danas, postavka na 2 fantastično uređena sprata obuhvata istoriju Rijeke od 18. do 21. veka, od trenutka kada je grad postao slobodna kraljevska luka 1719. godine, što mu je dalo priliku za dotad neviđeni razvoj. Ona stavlja Rijeku u evropski i svetski kontekst, povezujući je sa Bečom, Antverpenom, Budimpeštom, Njujorkom.

Muzej umetnosti, arhitekture i tehnologije (MAAT) u Lisabonu

Otvorena u oktobru 2016, MAAT je međunarodna institucija posvećena podsticanju kritičkog diskursa i kreativne prakse. Smeštena na obali reke u istorijskoj četvrti Belém u Lisabonu, sastoji se od nekadašnje elektrane izgrađene 1908. – MAAT Central – i savremene zgrade – Galerija MAAT – povezane parkom koji se proteže duž reke Tagus. Pored programa povremenih izložbi i aktivnosti, muzej ima i stalne izložbe poput ove posvećene nekadašnjoj fabrici električne energije u zgradi pod nazivom Central Tejo.

MAAT Lisabon / FG+SG

MAAT Lisabon / Francisco Nogueira

Arhitektura središnjeg dela zgrade sa svojim impozantnim gvozdenim konstrukcijama obloženim ciglama koje odražavaju različite uticaje, tipična je za takozvane „fabrike električne energije“ krajem 19. veka. Sadašnja zgrada rezultat je naknadnih proširenja usmerenih na povećanje proizvodnih kapaciteta. Central Tejo je povezan sa Galerijom MAAT koju je projektovala britanska arhitektica Amanda Leveta, otvorena za javnost 2016. godine i svojim izgledom predlaže novi odnos sa rekom i svetom. To je predivan primer kombinacije starog i novog, u kojoj i jedni i drugi imaju smisla za sadašnje i buduće generacije. Svakako posetite ovaj muzej kada ste u Lisabonu.

Univerzitet Iuav u Veneciji

Jedan od vodećih javnih univerziteta u oblasti arhitekture, umetnosti i dizajna, Univerzitet Iuav u Veneciji takođe ima jedan od najboljih programa posvećenih ekonomskoj, ekološkoj i socijalnoj održivosti. S obzirom na aktuelna pitanja o preterivanju koja nastaju kada razmišljamo o Veneciji i njenom društvenom i turističkom životu, Iuav nastoji da bude primer dobre prakse. Dobro im ide jer su prenamjena prostorija nekadašnje fabrike pamuka u učionice i univerzitetski kampus fantastični . Zgrada, nekada poznata kao Cotonificio, otvorena je 1883. Osnovala su ga dva italijanska plemića, Eugenio Cantoni i Carlo Mochini. Fabrika je definitivno zatvorena početkom šezdesetih godina posle opšte industrijske krize i napuštena je narednih trideset godina. Ali to nije bio kraj Cotonificia Poput feniksa, dobio je novi život u 90-ih, kada je počeo da udomljava arhitekte te je postao referentna tačka za hiljade studenata.

Iuav University

Iuav University