Aktuelne izložbe u Beogradu koje vredi posetiti

Beograd je grad u kojem sam odrasla, grad u kojem stvaram i sa kojim imam neizbrisivu vezu. U poslednje vreme, kulturno-umetnička scena suočava se sa ozbiljnim izazovima; od nedostatka prostora i finasijske podrške do globalnih previranja koja pogađaju i nas. Uprkos tome, ovaj grad ima neverovatnu sposobnost da iznese novu kreativnu energiju.

Želim da istaknem nekoliko aktuelnih izložbi koje na različite načine i kroz različite medije prikazuju beogradsku umetničku scenu i njenu sposobnost da uvek ostane relevantna.  Ove izložbe donose pravu dozu inspiracije, inovacije i zabave – savršen miks za one koji žele da dublje osete duh grada kroz umetnost, bilo da ste ovde samo na par dana ili želite da nekom novom aktivnošću začinite svoj vikend.

SneakPeak: Mapiranje nevidljivog

SneakPeak: Mapiranje Nevidljivog je vizuelna studija na raskršću objektivnog i ličnog. Ova izložba plakata umetnika Dušana Lilića postavlja premisu: fotografija – iako verna – često ne može u potpunosti da prenese suštinu planinskog iskustva, te je samim tim nedovoljna za beleženje autorovog momenta. Planinarenje i motiv vrhova ovde služe kao metafora za introspekciju i potragu za ravnotežom, za istraživanje sopstvenih ritmova disanja, obrazaca i misli inspirisanih boravkom u prirodi. Kroz kombinaciju fotografije i apstraktnog dizajna, izložba pruža uvid u to kako nas visine podstiču da pogledamo duboko u sebe i posetimo unutrašnje staze sa kojih smo nenamerno skretali.

GDE? Galerija Kula Cetinjska

KAD? do 30.novembra

Performans „Vežba uljudnosti“ – Marija Iva Gocić i Rob Hesp

„U mojim ustima navire: pljuvačka se kreće napred u susret predmetu. Njegove zaobljene ivice i dlačice opipavaju moje desni, meku unutrašnjost obraza i nepce. Malo, formalno prodiranje – pritiskanje, trljanje, unutar mojih usana. Kontrolisano, precizno, obazrivo. Ulazak u sebe. Usta mi se pune tečnošću koja se razliva i rasteže, pretvarajući se u penu. Osećam lakoću te pene, osećam mehuriće u ustima. Lakši su nego što bi trebalo, kao da su veštački, prerađeni. Telesne izlučevine se drugačije ponašaju. Usta su mi kasnije puna krvi, koja je teža. Gušća. Određenija, vlaknasta. Mogu da je okusim. Mogu da je namirišem. A kada razdvojim usne i ispljunem je napolje, pada u kantu uz tup udarac, neko vreme odbijajući da se pomeša s drugim tečnostima. Sve to deluje kao dugo izvinjavanje, kao samoporicanje – kao gest ljubaznosti, pokušaj uljudnosti. U mojoj prirodi nije samo da grizem, da lažem ili da razaram. Vežbom se krećem od senzualnog i erotskog ka neistini, ka pokušaju da nešto održim, predstavim, da nečim upravljam. Da istinu prikrijem umesto da je otkrijem. Možda je istina zaglavljena u prazninama između tvojih zuba ili je zalepljena za meko nepce; možda se krije ispod tvog jezika ili u zaobljenoj cevi tvog grla.“

Photo: Umetnički prostor U10

GDE? Umetnički prostor U10

KAD? 11.novembar, 18-22h

Mitologija svakodnevice

Izložba „Mitologija svakodnevice“ u Galeriji DOTS okuplja radove Marina Marković, Astrid Oudheusden, Monike Sigeti i Ane Simić, umetnica različitih generacija i poetika. Sve one svakodnevicu vide kao prostor u kojem se lično i univerzalno isprepliću, a umetnost pretvara prolazno u trajno. Marina Marković stavlja telo u središte svojih radova, pokazujući ga kao prostor u kojem se iscrtavaju osnovni antagonizmi ženskog postojanja. Telo je i biološka činjenica i kulturni konstrukt, mesto upisa društvenih normi. Kroz pastelne tonove i precizne linije, Marković stvara kontrast između spoljašnje estetike i surovog iskustva, pokazujući da estetizacija bola može da postane sredstvo oblikovanja identiteta. Astrid Oudheusden pronalazi skrivena značenja u svakodnevnim prizorima. Njeni radovi ne nameću narativ, već stvaraju meditativnu atmosferu u kojoj privatno postaje univerzalno. Boja, svetlo i pažljivo komponovan kadar pretvaraju obične prizore u znake koji nadilaze privatno. Monika Sigeti transformiše poznato u fantastično, otvarajući prostor u kojem identitet i telo nisu stabilne kategorije. Ana Simić oblikuje digitalne crteže koji intimno iskustvo pretvaraju u novu ikonografiju savremenog ženskog života, stvarajući simbolične slike koje funkcionišu van privatnog okvira.

Prema kustoskinji Ani Simoni Zelenović, izbor umetnica deluje kao kolaž: oslikava raznolikost ženskih iskustava, a lično postaje osnova novih mitova i kolektivnog pamćenja.

GDE? Galerija Dots

KAD? do 29.novembra

Ide maca oko tebe…

„Ovo je već drugi put da Selena izlaže u našoj galeriji, ali verujem da najbolji deo njene karijere tek dolazi,“ rekao je Srđan Šaper, osnivač galerije Novembar, prilikom otvaranja izložbe. Istoričarka umetnosti dr Jasmina Čubrilo istakla je dve ključne tematske celine: kontekst u kojem Vicković započinje umetnički rad i motiv igračke, karakterističan za 90-te, različit od savremenog slikarstva. „Osnovna karakteristika Seleninog slikarstva je istovremeno prikazivanje suprotnosti, nelagode i zadovoljstva. Ona nepodnošljivu lakoću života ne čini podnošljivom, već zabavnom,“ zaključila je Čubrilo.

Izložba Ide maca oko tebe… prikazuje crteže i slike nastale poslednjih godina i predstavlja nastavak saradnje sa galerijom, gde je Selena prethodno izlagala 2019. „U Novembru su uvek divna otvaranja, a radove potpuno drugačije doživim nego u ateljeu,“ izjavila je umetnica.

GDE? Galerija Novembar

KAD? do 30.novembra

Photo: Galerija Novembar

Thriller

Symmetry Julije Zaharijević prikazuje mlade devojke na maturi u Beogradu 2000-ih, u odeći koja podseća na prepoznatljive modne kodove tog perioda. Među njima stoji član Švajcarske garde, u uniformi koja nije menjana od 16. veka i inspirisana Rafaelovim freskama (vizuelno komično, a ipak zaštićeno institucijom koju predstavlja). Slika kontrastira prikaz mladosti sa postojanošću institucionalnog imidža, ostavljajući ulogu stražara nejasnom među devojkama.

Behin Ruzbeh prikazuje grupu malih ulja na platnu od pamuka. Njihov izraz se kreće između figuracije i apstrakcije, oslanjajući se na njen interes za način na koji ženski stereotipi funkcionišu unutar konteksta sopstvenog stvaranja značenja. Radovi prikazuju modne predmete i detalje čiji karakter budi osećaj istovremene brige i straha.

GDE? Umetnički prostor Autokomanda

KAD? do 22. novembra

Photo: Umetnički prostor Autokomanda

Prekretnice ka modernosti: Umetnost društva 1900–1945

Izložba, koja će biti otvorena naredne dve godine, označava početak novog višegodišnjeg ciklusa Muzeja, kroz koji će tri velike postavke reafirmisati vrednost kolekcije obuhvatajući umetnička dela od 1900. do danas. Prvi deo ciklusa, Prekretnice ka modernosti: Umetnost društva 1900–1945, pruža slojevito čitanje razvoja umetnosti u Srbiji i Jugoslaviji prve polovine 20. veka. Kroz više od 400 dela i 150 autora, Muzej kolekciju predstavlja ne kao linearan niz stilova, već kao nasleđe koje oblikuje razumevanje umetnosti i društva. Izložba vodi publiku kroz hronološka i tematska poglavlja: od prvih modernističkih iskoraka i avangardnih eksperimenata, preko umetničkih praksi tridesetih godina koje oslikavaju društvene podele i introspektivna preispitivanja. Tematski sloj istražuje grad i građanski identitet kao hroničare modernizacije, portret kao „lice epohe”, pokret kroz formu i telo, te plastiku i reljef kao mogućnosti prostornog izraza.

Poseban akcenat čini serija mini-izložbi Portret jednog umetnika, sa ključnim figurama predratnog modernizma poput Petra Dobrovića, Save Šumanovića, Milene Pavlović Barilli i Nadežde Petrović. Kustoski okvir, koji potpisuju Mišela Blanuša, dr Rajka Bošković i Žaklina Ratković, posmatra zbirku kao dijalog umetnosti i društva, potvrđujući vrednost kolekcije i primarnu ulogu Muzeja u čuvanju i razumevanju kulturnog nasleđa.

GDE? Muzej savremene umetnosti Beograd

KAD? do 1.marta 2027.

Photo: Muzej savremene umetnosti Beograd

9 SAMOSTALNIH IZLOŽBI

U tri prostora Kulturnog centra Beograda otvoreno je sedam izložbi u okviru projekta 9 SAMOSTALNIH IZLOŽBI. U Likovnoj galeriji izložile su Nina Ivanović, Milica Crnobrnja Vukadinović i Goran Despotovski, u galeriji Podroom Ana Mušćet i Mladen Bundalo, dok su u galeriji Artget samostalne izložbe imali Filip Rađenović i Luka Trajković.

Zbog smanjenja budžeta, kustoski tim KCB-a odlučio je da objedini projekte planirane za drugu polovinu godine u jednom terminu. Naziv projekta aludira i na dve izložbe koje nisu realizovane. Nina Ivanović kroz Topčiderku istražuje sudbinu reke u Beogradu i posledice čovekovog nemara, dok Milica Crnobrnja Vukadinović u Mikro teritorijama vodi posetioce kroz lične prostore osame. Goran Despotovski u Uzlazni/silazni (ASC/DESC) prikazuje depersonalizovane figure koje simbolizuju nemoć i neautentičnost. Mladen Bundalo u Domus vulgaris istražuje dom kao živeći entitet sa svojom istorijom i izazovima savremenog društva. Ana Mušćet u Korpus: Passion Fruit. Albedo propituje kolektivne traume kroz video i site-specific instalaciju inspirisanu nasilno odvedenim osobama tokom Domovinskog rata.

Filip Rađenović u Naboj prikazuje dreg karaktere sa vidljivim tragovima nasilja, ističući iskustva LGBT+ osoba, dok Luka Trajković u Odakle zovem koristi fotografiju da prenese filmski dramaturški uvid u neispričane priče i tanane, gotovo neuhvatljive momente. Projekat 9 SAMOSTALNIH IZLOŽBI pokazuje kako KCB odgovara na finansijske i društvene izazove, potvrđujući posvećenost podršci savremenim umetnicima i podsticanju dijaloga o tome kome kultura pripada i za koga se stvara.

GDE? Kulturni centar Beograd

KAD? do 31. decembra