Aktuelne izložbe u Beogradu koje vredi posetiti

Beograd je grad u kojem sam odrasla, grad u kojem stvaram i sa kojim imam neizbrisivu vezu. U poslednje vreme, kulturno-umetnička scena suočava se sa ozbiljnim izazovima; od nedostatka prostora i finasijske podrške do globalnih previranja koja pogađaju i nas. Uprkos tome, ovaj grad ima neverovatnu sposobnost da iznese novu kreativnu energiju.

Želim da istaknem nekoliko aktuelnih izložbi koje na različite načine i kroz različite medije prikazuju beogradsku umetničku scenu i njenu sposobnost da uvek ostane relevantna.  Ove izložbe donose pravu dozu inspiracije, inovacije i zabave – savršen miks za one koji žele da dublje osete duh grada kroz umetnost, bilo da ste ovde samo na par dana ili želite da nekom novom aktivnošću začinite svoj vikend.

Living Matter, Dying Matter: Živa materija, umiruća materija

Sveta Šer istražuje savremenu materijalnost kroz transformaciju, raspadanje i ponovno uspostavljanje odnosa između čoveka i okoline. Polazeći od „arheologije savremenosti“, umetnica se bavi predmetima koji su izgubili prvobitnu funkciju i prešli granicu korisnosti. Kroz vizuelni i konceptualni rad, umetnica uspostavlja dijalog sa fenomenologijom Martina Hajdegera i idejom „stvari po sebi“, predmeta koji prevazilaze funkciju i značenje. Izložba postavlja pitanja o granicama vidljivosti i mogućnosti da umetnost zabeleži trenutke transformacije koji inače prolaze neopaženo.

GDE? Galerija Kula Cetinjska

KAD? do 21.decembra

Masterpieces

Izložba Masterpieces okuplja studentkinje i studente master studija svih smerova Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. Pokrenuta je kao prostor za saradnju, razmenu i zajedničko promišljanje prakse, a tokom godina postala je važna platforma susreta i podrške. Za mnoge mlade autore ovo je prvi izlazak iz okvira fakulteta u profesionalni kontekst i prilika da predstave svoj rad široj publici i promisle kako komuniciraju sa zajednicom. Ovogodišnje izdanje nastaje u izuzetno teškim okolnostima. Akademsku godinu obeležile su studentske blokade i protesti nakon tragičnog događaja u Novom Sadu u kome je poginulo šesnaest ljudi. Nastava je prekinuta, a svakodnevica studenata duboko izmenjena. Veći deo godine proveli su na ulici, boreći se za pravdu, dostojanstvo i slobodno društvo, dok institucionalni rad gotovo da nije bio moguć. Zbog toga se izložba održava kasnije nego inače, kada je većina učesnika već završila master studije, uz izostanak uobičajenih poseta kolektiva U10 fakultetu.

Uprkos svemu, studenti su istrajali. Svoje vreme, energiju i obrazovanje stavili su u službu građanskog angažmana, izdržali pritiske, pretnje i lične rizike, ali su uspeli da ujedine ljude, podignu svest i vrate osećaj nade. Njihova borba podseća da umetnost ne postoji van društva i da je etička i stvaralačka odgovornost neraskidiva. Radovi predstavljeni ove godine potvrđuju da umetnost opstaje i kada sve deluje nemoguće. Masterpieces ostaje prostor razmene, rasta i kontinuiteta, ali i svedočanstvo o otpornosti nove generacije i snazi zajedništva koje je obilježilo ovu godinu.

Photo: Nina Ivanović

GDE? Umetnički prostor U10

KAD? do 6.decembra

ROOM 0

Iz teksta kustoskinje izložbe Jelene Pavićević: Izložba „ROOM 0“ umetnice Isidore Branković problematizuje telo kao centralni instrument analize, otpora i reprezentacije, socio-ekonomskih, klasnih i biopolitičkih relacija. Autorka tretira telo kao mesto upisa institucionalnih kodova i društvenih normi, ali i kao materijalni element sposoban da artikuliše pukotine u poretku koji ga određuje. U tom smislu, „ROOM 0“ prevazilazi prostornu definiciju izložbe i deluje kao nulti prostor subjektivacije, polje raslojavanja identiteta u interakciji sa kapitalističkim, postjugoslovenskim i neoliberalnim strukturama moći. Radovi na izložbi performativno aktiviraju različite modalitete subjektivnog iskustva: izloženost, opterećenje, blokadu, uskraćivanje čula, ritualni prenos glasa, horizontalnu feminističku koheziju, prekoračenje profesionalnih i klasnih granica, kao i mehanizme ponižavanja i seksualizacije. Ovi gestovi ne funkcionišu samo kroz narativ, već deluju kao mikropolitičke intervencije koje mapiraju preklopljene režime vidljivosti: ono što se prepoznaje kao umetnost, ono što se evidentira kao rad i ono što ostaje nevidljivo ili depolitizovano u svakodnevici.

GDE? Galerija Doma Omladine

KAD? do 28.decembra

Irena Lagator Pejović i Jelena Micić: Popis – materija, umetnost, kapitalizam

Izložba u Salonu MSU-a donosi pregled dosadašnjih radova Irene Lagator i Jelene Micić, uz nova ostvarenja koja prate njihove glavne fokus-tačke: načine na koje materijali i materijalnost oblikuju urbane, socijalne i kulturološke pejzaže. Polazeći od svakodnevnih, javnih i privatnih sfera, one istražuju političke i društvene implikacije različitih materija, kroz koje se otvaraju pitanja savremene sistemske krize, ugroženog biodiverziteta i sve bržih tokova kapitalističke proizvodnje i potrošnje. Za obe autorke važno je prikupljanje, arhiviranje i uporno ispitivanje materijala, koji postaju i medij i nosilac socioekonomskih odnosa, ali i polje novih vizuelnih interpretacija. Njihovi radovi, od slika i objekata do instalacija i site-specific intervencija, često nastaju iz akumuliranih fragmenata sirovina, readymade elemenata i industrijskih artefakata. U tim strukturama prelivaju se bojena polja, rasteri, ambalaža, tekstil, pigmenti i tragovi potrošnje. Svaki od tih materijala nosi svoju ekonomiju značenja, a autorke ih aktiviraju tako da otkrivaju skrivene veze između društvenih navika, tržišnih mehanizama i ličnih iskustava.

Istražujući globalne standarde prehrambene i farmaceutske industrije, posttranzicione statuse modernističkih simbola ili vizuelne procese koji oblikuju našu potrošačku svest, Lagator i Micić nude suptilne, ali precizne kritičke uvide u posledice koje savremene ekonomske i tehnološke logike ostavljaju na pojedinca i zajednicu. Kustos izložbe: Miroslav Karić

GDE? Salon Muzeja savremene umetnosti

KAD?do 23. februara 2026,

Irena Lagator Pejović, Ovo više nije pejzaž. Tolerancija, transperentnost, tranzicija, 2020 – Foto: Lazar Pejović. / Jelena Micić, Plastik ist plastisch (detalj) 2021- Foto: Jelena Micić

Mitologija svakodnevice

Izložba Mitologija svakodnevice u Galeriji DOTS okuplja radove Marine Marković, Astrid Oudheusden, Monike Sigeti i Ane Simić, umetnica različitih generacija i poetika. Sve one svakodnevicu vide kao prostor gde se lično i univerzalno prepliće, a umetnost pretvara prolazno u trajno. Marina Marković postavlja telo u središte svojih radova, prikazujući ga kao mesto na kojem se iscrtavaju osnovni antagonizmi ženskog postojanja. Telo je istovremeno biološka činjenica i kulturni konstrukt, prostor upisa društvenih normi. Kroz pastelne tonove i precizne linije, Marković gradi kontrast između spoljašnje estetike i sirovog iskustva, pokazujući kako estetizacija bola može postati način oblikovanja identiteta. Astrid Oudheusden pronalazi skrivena značenja u prizorima svakodnevice. Njeni radovi ne nameću narativ, već stvaraju meditativnu atmosferu u kojoj privatno postaje univerzalno. Boja, svetlo i pažljivo komponovan kadar pretvaraju obične prizore u znakove koji prevazilaze lično. Monika Sigeti transformiše poznato u fantastično, otvarajući prostor u kojem identitet i telo nisu stabilne kategorije. Ana Simić oblikuje digitalne crteže koji intimno iskustvo pretvaraju u novu ikonografiju savremenog ženskog života, stvarajući simbolične slike koje deluju izvan privatnog okvira.

Prema rečima kustoskinje Ane Simone Zelenović, izbor umetnica funkcioniše poput kolaža: oslikava raznolikost ženskih iskustava, a lično postaje temelj novih mitova i kolektivnog pamćenja.

GDE? Galerija Dots

KAD? do 6.decembra

DAS UNSICHTBARE/ THE INVISIBLE / NEVIDLJIVO / AU-DELÀ DU REGAR

U svojim crtežima umetnica Jovana Ilić istražuje psihologiju, slojeve uma i različite načine na koje opažamo svet, dotičući se onoga što nas suštinski oblikuje. Kroz muziku, reči, instinktivni gest i serijske crteže i fotografije, ona posmatra formu, lik i prisustvo, ali i obrasce i stereotipe koji nas određuju. Njeni radovi nas pozivaju da preispitamo sopstvene ranjivosti, kao i napetost između prikrivanja i otkrivanja. Jovana istražuje ono nevidljivo, prostor između svetla i senke, kontrole i haosa, privatnog i zajedničkog. To nevidljivo nije odsustvo već prag svesti, svojevrsno utočište autentičnih emocija i unutrašnjih istina koje su u središtu njenog umetničkog rada.

Ovi radovi otvaraju prostor za razmišljanje o dualnostima koje nas oblikuju: snaga i slabost, empatija i ego, tradicija i inovacija, individualnost i potreba za pripadanjem, kao i načini na koje se te napetosti isprepliću u svakome od nas.

GDE? Galerija X Vitamin

KAD? do 7.januara 2026.

Photo: Galerija X vitamin

Prekretnice ka modernosti: Umetnost društva 1900–1945

Izložba, koja će biti otvorena naredne dve godine, označava početak novog višegodišnjeg ciklusa Muzeja, kroz koji će tri velike postavke reafirmisati vrednost kolekcije obuhvatajući umetnička dela od 1900. do danas. Prvi deo ciklusa, Prekretnice ka modernosti: Umetnost društva 1900–1945, pruža slojevito čitanje razvoja umetnosti u Srbiji i Jugoslaviji prve polovine 20. veka. Kroz više od 400 dela i 150 autora, Muzej kolekciju predstavlja ne kao linearan niz stilova, već kao nasleđe koje oblikuje razumevanje umetnosti i društva. Izložba vodi publiku kroz hronološka i tematska poglavlja: od prvih modernističkih iskoraka i avangardnih eksperimenata, preko umetničkih praksi tridesetih godina koje oslikavaju društvene podele i introspektivna preispitivanja. Tematski sloj istražuje grad i građanski identitet kao hroničare modernizacije, portret kao „lice epohe”, pokret kroz formu i telo, te plastiku i reljef kao mogućnosti prostornog izraza.

Poseban akcenat čini serija mini-izložbi Portret jednog umetnika, sa ključnim figurama predratnog modernizma poput Petra Dobrovića, Save Šumanovića, Milene Pavlović Barilli i Nadežde Petrović. Kustoski okvir, koji potpisuju Mišela Blanuša, dr Rajka Bošković i Žaklina Ratković, posmatra zbirku kao dijalog umetnosti i društva, potvrđujući vrednost kolekcije i primarnu ulogu Muzeja u čuvanju i razumevanju kulturnog nasleđa.

GDE? Muzej savremene umetnosti Beograd

KAD? do 1.marta 2027.

Photo: Muzej savremene umetnosti Beograd

9 SAMOSTALNIH IZLOŽBI

U tri prostora Kulturnog centra Beograda otvoreno je sedam izložbi u okviru projekta 9 SAMOSTALNIH IZLOŽBI. U Likovnoj galeriji izložile su Nina Ivanović, Milica Crnobrnja Vukadinović i Goran Despotovski, u galeriji Podroom Ana Mušćet i Mladen Bundalo, dok su u galeriji Artget samostalne izložbe imali Filip Rađenović i Luka Trajković.

Zbog smanjenja budžeta, kustoski tim KCB-a odlučio je da objedini projekte planirane za drugu polovinu godine u jednom terminu. Naziv projekta aludira i na dve izložbe koje nisu realizovane. Nina Ivanović kroz Topčiderku istražuje sudbinu reke u Beogradu i posledice čovekovog nemara, dok Milica Crnobrnja Vukadinović u Mikro teritorijama vodi posetioce kroz lične prostore osame. Goran Despotovski u Uzlazni/silazni (ASC/DESC) prikazuje depersonalizovane figure koje simbolizuju nemoć i neautentičnost. Mladen Bundalo u Domus vulgaris istražuje dom kao živeći entitet sa svojom istorijom i izazovima savremenog društva. Ana Mušćet u Korpus: Passion Fruit. Albedo propituje kolektivne traume kroz video i site-specific instalaciju inspirisanu nasilno odvedenim osobama tokom Domovinskog rata.

Filip Rađenović u Naboj prikazuje dreg karaktere sa vidljivim tragovima nasilja, ističući iskustva LGBT+ osoba, dok Luka Trajković u Odakle zovem koristi fotografiju da prenese filmski dramaturški uvid u neispričane priče i tanane, gotovo neuhvatljive momente. Projekat 9 SAMOSTALNIH IZLOŽBI pokazuje kako KCB odgovara na finansijske i društvene izazove, potvrđujući posvećenost podršci savremenim umetnicima i podsticanju dijaloga o tome kome kultura pripada i za koga se stvara.

GDE? Kulturni centar Beograd

KAD? do 31. decembra