Aktuelne izložbe u Beogradu koje vredi posetiti

Beograd je grad u kojem sam odrasla, grad u kojem stvaram i sa kojim imam neizbrisivu vezu. U poslednje vreme, kulturno-umetnička scena suočava se sa ozbiljnim izazovima; od nedostatka prostora i finasijske podrške do globalnih previranja koja pogađaju i nas. Uprkos tome, ovaj grad ima neverovatnu sposobnost da iznese novu kreativnu energiju.

Želim da istaknem nekoliko aktuelnih izložbi koje na različite načine i kroz različite medije prikazuju beogradsku umetničku scenu i njenu sposobnost da uvek ostane relevantna.  Ove izložbe donose pravu dozu inspiracije, inovacije i zabave – savršen miks za one koji žele da dublje osete duh grada kroz umetnost, bilo da ste ovde samo na par dana ili želite da nekom novom aktivnošću začinite svoj vikend.

Ilija Bosilj: trijumf umetnosti

Retrospektivna izložba Ilija Bosilj: trijumf umetnosti donosi oko sto dela ovog modernog samouka iz muzejskih i privatnih kolekcija, od kojih mnoga prvi put bivaju prikazana javnosti. Uvodni tekstovi članova SANU pružaju uvid u njegov opus, koji izmiče jednoznačnim tumačenjima. Ilija Bosilj (1895–1972) iz Šida školovao se sa Savom Šumanovićem, a tokom boravka u Beču upoznao se s Klimtovim delima. Prve radove stvorio je 1957, a slikao je do kraja života, razvijajući lični vizuelni jezik. Njegov opus broji preko dve hiljade dela, a 2002. časopis Raw Vision uvrstio ga je među 50 klasika art-bruta. Izložba istražuje pozicioniranje Bosiljevog slikarstva u umetničkoj istoriji, analizirajući njegov razvoj i kontroverzni čin slikanja pred komisijom. Poseban segment posvećen je povezanosti njegovog rada s enformelom, kao i dijalogu s opusom Raše Todosijevića, koji mu je posvetio seriju „Ilija na nebu“.

GDE? Galerija Srpske akademije nauke i umetnosti

KAD? do 8. juna

Pomracenje, 1961. kolekcija muzejailijanum, Šid

Ana Viđen: Trag – kao zapis i simbol

„Ja nikad nisam gledala gore, nego uvijek sam gledala… tražila kamen. I u tom malom kamenčiću sam tražila sve živo… To je čitav svijet, taj mali kamen koji nađem na žalu, ili bilo gdje … privuče me. Jer jednostavno ja osjetim da je to što meni treba.” – Ana Viđen

Trag kao zapis viđenog, proživljenog i oživljenog sećanja, ali i simbol promene i obnavljanja, ključna je preokupacija Ane Viđen. Tokom šest decenija istražuje dejstvo prirodnih procesa na materiju, pretvarajući ih u umetnički izraz koji čuva njihovu životnost. Inspirisana jadranskim pejzažem – vodom, stenama i vetrovima – stvara oblike koji „pamte” promene. Njen rad pripada apstraktnoj formi, nalik delima Barbare Hepvort. Skulpture, bez obzira na materijal, odlikuju treperava površina, organski tokovi i unutrašnje pulsiranje mase. Talasaste brazde i uresi dočaravaju uticaj prirodnih sila – suvoću sredozemnog sunca i mekoću vodenih tokova. Njene monumentalne skulpture za javni prostor, realizovane i nerealizovane, pokazuju osećaj za dijalog sa okruženjem i moćan umetnički izraz.

GDE? Muzej savremene umetnosti Beograd

KAD? do 22. april 2025.

Kompozicija
kamen, 56 x 50 х 20 Muzej savremene umetnosti

Dečak sa crvenom šoljom

Ako pratite rad Nikole Dimitrivića znate da zapravo nikad ne znate šta od njega možete očekivati, on je veoma plodan, ali i veoma nepredvidiv umetnik, u najboljem smislu te reči! Na izložbi pod nazivom Dečak sa crvenom šoljom, publika ima priliku da vidi crteže i slike koji su nastali nakon što se umetnik susreo sa kreativnom blokadom, a radove je stvarao sa povezom na očima, što im daje tu gotovo dečiju iskrenost kako u formalnom tako i u kolorističkom izrazu. Crtajući naslepo, on prelazi iz posmatranja u intuiciju, otkrivajući sirove, nefiltrirane oblike nagosti. Njegove figure deluju istovremeno prisno i slomljeno, oslobođene kulturnih kodova, otkrivajući urođenu bliskost. Kustoskinja Kristina Armuš uspeva da prostor vodi donamično, ali i smisleno, kroz postavljanje pravih pitanja, ali i teksutalno uobličavanje ovog veoma aktuelnog koncepta. Radovi ispituju paradoks digitalne izloženosti – da li hiper-vidljivost oslobađa telo ili ga zamagljuje? Kao što prst prevlačenjem otkriva ili briše, tako njegova ruka, lišena vida, instinktivno oblikuje sećanja, otkrivajući ono što ostaje utisnuto u podsvesti. U eri prolaznih slika, Dimitrovićevi crteži postavljaju pitanje: šta zaista opstaje?

GDE? Galerija X Vitamin

KAD? do 10. aprila

Between Thresholds

Oslanjajući se na Arnold Van Genepovu tročinsku strukturu obreda prelaza, izložba Aleksandre Branković poz nazivom Between Thresholds istražuje krizne životne situacije koje označavaju narušavanje statusa kvo. Kroz slike i instalacije, postavka razmatra trenutke kada se individue i društva nalaze između starog i novog, u prostoru neizvesnosti i transformacije. Sam galerijski prostor – galerija Kula koja ima više nivoa, igra narativnu ulogu, prateći proces prelaska iz jedne stvarnosti u drugu i kroz tri celine prati tri faze obreda prelaza: separacija, marginalizacija, integracija.

Izložba počinje motivima urušavanja poznatog sveta. Prikazi napuštenih i razorenih domova, osame i gubitka simbolizuju trenutak kada individua ili društvo izlaze iz postojećeg okvira, a kako se posetilac kreće kroz prostor, susreće se sa radovima imerzivnog karaktera. Instalacije dominiraju, odražavajući specifičnost liminalne faze – prostora između ruševina prošlosti i još neizgrađene budućnosti. Na kraju, posetilac izlazi iz liminalnosti i ulazi u prostor u kojem se uspostavlja novi poredak. Transformacija je završena, a novi svet zauzima mesto starog. Kroz tri faze koje slede tok obreda prelaza, „Between Thresholds“ istražuje krize kao trenutke gubitka, ali i kao neophodne prostore transformacije.

GDE? Galerija Kula Cetinjska

KAD? do 27. aprila

Aleksandra Branković. Kula Cetinjska

OBNAVLJANJE SMISLA

Verujući da umetnici i naučnici moraju biti konstruktivni buntovnici, Šejma Fere, Saša Stojanović i Marija Tasić u izložbi Obnavljanje smisla preispituju strategije otpora u uslovima neizvesnosti. Kritički istražuju procese proizvodnje znanja i transformativnu moć umetnosti, dok galerijski prostor postaje laboratorija za zajedničko učenje i eksperimentisanje.

Njihov dijalog se oslanja na ekološke probleme kao posledicu kapitalističke proizvodnje. Insistirajući na povratku bazičnoj ljudskosti, izložba podstiče susrete, kolektivne eksperimente i uzajamnu edukaciju, pretvarajući umetnost u prostor zajedničkog istraživanja i otpora.

GDE? Poodrum Galerija, Kulturni centar Beograd

KAD? do 12. aprila

Šejma Fere, Grass, 2018. KCB