Aktuelne izložbe u Beogradu koje vredi posetiti

Beograd je grad u kojem sam odrasla, grad u kojem stvaram i sa kojim imam neizbrisivu vezu. U poslednje vreme, kulturno-umetnička scena suočava se sa ozbiljnim izazovima; od nedostatka prostora i finasijske podrške do globalnih previranja koja pogađaju i nas. Uprkos tome, ovaj grad ima neverovatnu sposobnost da iznese novu kreativnu energiju.

Želim da istaknem nekoliko aktuelnih izložbi koje na različite načine i kroz različite medije prikazuju beogradsku umetničku scenu i njenu sposobnost da uvek ostane relevantna.  Ove izložbe donose pravu dozu inspiracije, inovacije i zabave – savršen miks za one koji žele da dublje osete duh grada kroz umetnost, bilo da ste ovde samo na par dana ili želite da nekom novom aktivnošću začinite svoj vikend.

U voštanoj sobi proliveno mleko biće žute boje

Ako pratite umetnost, a živite u Beogradu sigurno ste ovih dana naleteli na instagramu na nadasve neobične prizore saća, pčelarskih odela i ambijenta nalik naučnoj laboratoriji. To je novi projekat Zorane Milićević i pre nego što odete do u10 da i sami vidite o čemu je reč ostavljam vam delić isto tako nekonvencionalnog teksta koji prati izložbu autorke Ljubice Marić koji će vas zasigurno podstaći da ove nedelje vaša stanica dok se vraćate sa posla bude umetnički prostor u10.

Isečak iz teksta: Verovatno stojite na samom ulazu galerije nakon što ste prigrlili prikaz [n]ove izložbe. Nije zgoreg da se pomerite udesno kako ne biste stvarali gužvu… Pre nego što nastavite sa čitanjem, prošetajte kroz prostor. Mašta postaje neka vrsta… veštačkog produžetka realnosti koja može dovesti do sporazumevanja među sagovornicima – rekao bi Burio; umetnost smanjuje automatizam u nama, poništavajući svaki a priori odgovor o onome što opažamo. Dakle, prošetajte.

GDE? Umetnički prostor u10

KAD? do 6.septembra

Galerija U10

Hair

Ostavinskoj galeriji održaće se otvaranje izložbe Hair, autora Hydre GGH  i Isidore Ivanović.

Izložba Hair istražuje odnos između kose i ljudi u kvir zajednici, te predstavlja kosu kao način samoizražavanja i bunta kroz istoriju LGBTI+ pokreta, pomerajući granice između toga šta se smatra “perikom” a šta “skultpurom”. Izložba se sastoji od 8 perika i 8 modela, koji imaju različita iskustva i odnose sa svojom kosom. Izložba je podržana domaćim kvir brendom šminke Dragička.

GDE? Ostavinska galerija

KAD? od 1.septembra

Kada je sunce crveno i u šipražju miran sam jedan krokodil

Radovi Marka Reeboskica zasnovani su na istraživanju prisutnosti u sadašnjem trenutku, gde i slikarska tehnologija postaje sredstvo istraživanja i doživljaja. Umetnik uspeva da zabeleži lepotu efemernog časa koji nestaje u punoći svoje lepote. Kako se ističe u tekstu kustoskinje Katarine Mladenović Markovi radovi ne traže ništa od posmatrača osim prisustva i otvorenosti da se doživi boja i sporost, gde prostor između prisutnog i prolaznog postaje materijalan. Umetnikova platna su otelotvorenja procesa i spoja arhitektonskog disciplinovanog pristupa slikarstvu sa poetskom prirodom trenutka. Umetnik se miri sa onim što dolazi, gradeći prostor tišine i smirenja u sudaru sa zaboravom, prolaznošću i nestajanjem. Batik, meditativan i ritmičan, ovde postaje više od tehnike, istovremeno kao sredstvo izraza i sredstvo istraživanja, prostor gde se prisutnost u prolaznosti vrednuje kao suština.

GDE? Galerija Stara Kapetanija

KAD? do 7.septembra

Marko Reeboskic

Ivana Bašić: Metempsychosis

U još jedom prostoru Muzeja savremene umetnosti, u Salonu u ulici Kralja Petra smeštena je izložba umetnice Ivane Bašić. Ako niste imali prilike da Ivanine radove uhvatite na nekoj od izložbi u Berlinu ili Njujorku ovo je savršena prilika da doživite atmosferične, neverovatno obuzimajuće i trenutno veoma relevantne radove ove umetnice. Kustoskinja Zlata Vučetić u svoj propratnom tekstu piše: „Samostalna izložba novih radova Ivane Bašić predstavlja jedinstven epistemološki pejzaž posthumanog tela koje se pojavljuje kao postbiološki relikt – krhko, ali neumoljivo, u procesu ontološke mutacije. Izložene skulpture i crteži istražuju posthumanističku viziju čovekovog evoluiranja pri čemu umetničko delo postaje materijalno uporište za spekulacije o telu — ne kao stabilnom referentnom okviru identiteta, utemeljenog na čvrstim konturama, već kao promenljivoj supstanci kroz koju se promišlja mogućnost opstanka u uslovima radikalnih transformacija. Umetničin tretman materijala, naglašava ekspresivnost i psihološku tenziju predstave, izazivajući osećanja dubokog nemira i egzistencijalne upitanosti. Radovi, nastali u medijima poput voska, stakla, smole, nerđajućeg čelika, bronze i alabastera, grade hibridne forme, fluidna, biomehanička tela, koja obitavaju u granicama između empirijskog i metafizičkog.“

GDE? Muzej savremene umetnosti Beograd

KAD? do 31.avgusta

Photo: Msub

Deep Cuts

Izložba Deep Cuts Katarine Jovičić i Olge Đelošević biće otvorena 14. avgusta u galeriji Kula, u Cetinjskoj 15. Svakodnevni predmeti i univerzalna ljudska iskustva, neraskidivih poput bola i radosti, destrukcije i ranjivosti, su okosnica interesovanja umetnica Olge Đelošević i Katarine Jovičić. Motivi trnja, lanaca, vatre ili razbijenog stakla su ništa više no svojevrsna alegorija krhkosti našeg postojanja, između ostalog definisanog lomovima, promašajima i emotivnim rolerkosterom. Drugačiji pristup i materijali koje umetnice koriste, u digitalnim printovima i tekstilnim skulpturama koji čine ovu izložbu, daju uvid posmatraču u ono što se dešava iza naših fasada – kakofonije svega, savršenog i nesavršenog – što čini naše iskustvo.

GDE? Galerija Kula Cetinjska

KAD? do 31.avgusta

Photo: Bojana Filipovic

Letnja treperenja: Konstruisanje leta

Letnja izložba u galeriji Novembar, koju kustosiraju Tamara Stankov i Vojin Narančić, okuplja pet umetnika, Marka Vučkovića, Marka Crnobrnju, Kišu Radić, Ninu Ivanović i Teodoru Rakidžić  i otvara prostor za promišljanje leta ne samo kao godišnjeg doba, već i kao stanja duha. U već tradicionalnom formatu izložbe „Letnja treperenja“, Galerija Novembar i ove godine nudi raznolike umetničke prakse, od fotografije do skulpture, koje na suptilan način grade dijalog između prirodnog i ličnog, sezonskog i univerzalnog. Letnji elementi, svetlo, senke, tišina, toplota, ovde postaju materijal za intimnu interpretaciju savremenih dilema. Za mene je leto vreme kada se sve usporava. Dani su duži, misli sporije, i čini mi se da ni umetnost ne mora da juri. U tom ritmu, radovi ove postavke funkcionišu kao vizuelne pauze, lepi prizori koji ne traže previše, ali daju dovoljno da se zadržiš. Ne pretenduju da reše, objasne ili provociraju, već tiho podsećaju da i laganost može biti sadržajna.

GDE? Galerija Novembar

KAD? do 7. septembra

Photo: Nina Ivanović

S one strane ogledala

Izložba S one strane ogledala donosi radove Odile Decq, jedne od najistaknutijih francuskih arhitektkinja savremenog doba. Njena umetnost spaja arhitekturu, dizajn i urbanizam kroz dinamične forme, smelu geometriju i vibrantne boje. Publika će imati priliku da vidi originalne crteže, serigrafije, digitalne printove i instalaciju „Horizon“ koja prelama prostor i poziva na novu percepciju. Izložba prikazuje i najznačajnije projekte Odile Decq, od muzeja do stambenih zgrada, gde svaki detalj nosi njenu jedinstvenu umetničku viziju. Kroz inovativne medije i neustrašive ideje, Decq pomera granice arhitekture i dizajna, istražujući prostor kao polje stalne transformacije. Izložbu podržavaju Ambasada Francuske i Francuski institut u Beogradu.

GDE? Galerija Dots

KAD? do 30. avgusta

The FIAC 2010 at Grand Palais, In Paris, France on October 22nd, 2010 – Anish Kapoor work, Odile Decq /Getty Images/

Friendship

Galerija Autokomanda u poslednjih par meseci dolazi kao svež dah na beogradsku umetničku scenu i uvek donosi nešto novo sa internacionalne scene i time beogradski kulturni opus čini još zanimljivijim. I ovog puta je tako, a beogradska publika će ovog leta imati priliku da se izgubi u vračarskim ulicama punim zelenila koje vode do ovog umetničkog prostora i vidi radove dva švajcarska umetnika. Autokomanda predstavlja nove radove umetnika iz Ciriha, Francesca Cagnina (Plastic Bags) i Bernharda Hegglina (Views from My Past), kao i zajedničku seriju pod nazivom Joint Framing. Cagnin istražuje nasleđe tehnike bakropisa, često potcenjene kao „niskoklasne“, koristeći je da prikaže oblik koji se ponavlja, crnu plastičnu kesu, koja se potpuno otkriva tek u jednom radu. Hegglin, sa druge strane, koristi digitalno crtanje kako bi evocirao sećanja, postavljajući pitanje autentičnosti u vremenu u kojem se iskustva lako mogu fabrikovati ili preuveličati. Njegove slike deluju konkretno, skoro narativno, ali im se ne može u potpunosti verovati.

Joint Framing, zajednički rad, spaja njihove prakse u jednom okviru: naočare za plivanje pojavljuju se pored kese, naizmenično preuzimajući uloge gledanja i bivanja viđenim. Jedno od dela, Lonely Sacchetti, prikazuje kesu ostavljenu na kiši. Na drugi pogled, deluje kao da leži na obali, pod zvezdanim nebom, otvarajući prostor za različita tumačenja.

U ovoj izložbi, sećanja, predmeti i simboli bivaju rekonstruisani kroz ponavljanje, kadriranje i dvosmislenost. Umetnici ne nude zaključke, već dele prostor preklopljenih vizija, dijalog bez kraja, negde između pogleda i praznine, gde značenje slobodno lebdi, kao vazduh u kesi.

GDE? Umetnički prostor Autokomanda

KAD? do 6. septembra

Photo: Umetnički prostor Autokomanda