Aktuelne izložbe u Beogradu koje vredi posetiti

Beograd je grad u kojem sam odrasla, grad u kojem stvaram i sa kojim imam neizbrisivu vezu. U poslednje vreme, kulturno-umetnička scena suočava se sa ozbiljnim izazovima; od nedostatka prostora i finasijske podrške do globalnih previranja koja pogađaju i nas. Uprkos tome, ovaj grad ima neverovatnu sposobnost da iznese novu kreativnu energiju.

Želim da istaknem nekoliko aktuelnih izložbi koje na različite načine i kroz različite medije prikazuju beogradsku umetničku scenu i njenu sposobnost da uvek ostane relevantna.  Ove izložbe donose pravu dozu inspiracije, inovacije i zabave – savršen miks za one koji žele da dublje osete duh grada kroz umetnost, bilo da ste ovde samo na par dana ili želite da nekom novom aktivnošću začinite svoj vikend.

Žensko zdravlje/politike tela

Izložba Tanje Ostojić Žensko zdravlje/politike tela u galeriji Menjačnica prezentuje radove koji reflektuju žensku tranziciju u menopauzi, izbor iz novije produkcije predstavljene na većoj tematskoj izložbi Žensko zdravlje, politike tela, rad, seksualnost, menopauza, transformacije i starenje u Savremenoj galeriji Subotica tokom 2024. U okviru ove intimne izložbe Tanje Ostojić bavi se osetljivim, i u našem društvu često prećutkivanim temama, uključujući izazove srednjih godina kod žena i procese promena. Polazeći od misli da stanja ženskog tela, i odnos prema vlastitom zdravlju, seksualnosti i životnim ulogama, zavise od odnosa koji prema njima izgradi žena sama, ali i društvo u celini, Tanja Ostojić ovom izložbom formuliše to centralno pitanje kao politično. Cilj izložbe je osvešćivanje žena koje su direktno pogođene ovim procesima, ali i šire publike, u pravcu boljeg staranja nad svojom dobrobiti i svojim zdravljem – fizičkim i psihičkim.

Na izložbi će biti prikazani radovi u različitim medijima (skulptura, crtež, video-performans, tekstil), koji doprinose konkretizaciji teme i tiču se, u prvom redu, veze između fizičkih i duhovnih aspekata ženskog postojanja i odnosa prema telu. Tako će postavka obuhvatiti osetljive radove na papiru i u tekstilu nastale eksperimentisanjem raznovrsnim pristupima i tehnikama, tokom 2024. godine, kao i jednu fotografiju i dve kratke video beleške performativnih istraživanja iz 2019 i 2021. Nijedan od radova do sada nije bio izlagan u Beogradu. Značajan segment izložbe biće i jedan kolektivni rad nastao tokom trodnevne radionice održane sa deset polaznica u junu 2024. u Subotici i na Paliću.

GDE? Galerija Menjačnica, Goethe-Institut Beograd

KAD? do 5. novembra

Iz arhive Tanje Ostojić

Kad porastem biću u bronzi

Iz teksta Maše Obradović: Konzumerističko društvo 20. i 21. veka oblikovalo je prosečnog čoveka u potrošača. U vremenu u kome predmeti prestaju da budu samo upotrebljivi, njihova površina postaje ogledalo naših želja, statusa i identiteta. Ono što kupujemo i čuvamo, u sebi nosi daleko više od funkcije, to su znaci koje iščitavamo, šifre pripadanja, materijalizovane iluzije trajanja. Simbolička vrednost često zasenjuje suštinu predmeta, a tržište oblikuje našu percepciju onoga što je „vredno” i „bezvredno”. Izložba polazi upravo od tog raskoraka. Izborom samog naslova Kad porastem biću u bronzi umetnica otvara prostor introspektivnog promišljanja: šta znači rasti i oblikovati se u svetu u kome se vrednost meri kroz akumulaciju, kroz moć predmeta da potvrde status ili identitet? Zorana Stevanović usmerava pažnju ka onome što na prvi pogled deluje skromno i bez težine, i kroz proces umetničke transformacije uvodi ga u narativ u kome materijalno postaje nosilac emotivnih, društvenih i estetskih slojeva značenja, a lični predmeti prelaze iz privatne sfere u javni prostor izložbe i time zadobijaju novu vrstu poimanja.

GDE? Umetnički prostor U10

KAD? do 31.oktobra

Photo: @flora.safari @masa.obradovic_

Mitologija svakodnevice

Izložba „Mitologija svakodnevice“ u Galeriji DOTS okuplja radove Marina Marković, Astrid Oudheusden, Monike Sigeti i Ane Simić, umetnica različitih generacija i poetika. Sve one svakodnevicu vide kao prostor u kojem se lično i univerzalno isprepliću, a umetnost pretvara prolazno u trajno. Marina Marković stavlja telo u središte svojih radova, pokazujući ga kao prostor u kojem se iscrtavaju osnovni antagonizmi ženskog postojanja. Telo je i biološka činjenica i kulturni konstrukt, mesto upisa društvenih normi. Kroz pastelne tonove i precizne linije, Marković stvara kontrast između spoljašnje estetike i surovog iskustva, pokazujući da estetizacija bola može da postane sredstvo oblikovanja identiteta. Astrid Oudheusden pronalazi skrivena značenja u svakodnevnim prizorima. Njeni radovi ne nameću narativ, već stvaraju meditativnu atmosferu u kojoj privatno postaje univerzalno. Boja, svetlo i pažljivo komponovan kadar pretvaraju obične prizore u znake koji nadilaze privatno. Monika Sigeti transformiše poznato u fantastično, otvarajući prostor u kojem identitet i telo nisu stabilne kategorije. Ana Simić oblikuje digitalne crteže koji intimno iskustvo pretvaraju u novu ikonografiju savremenog ženskog života, stvarajući simbolične slike koje funkcionišu van privatnog okvira.

Prema kustoskinji Ani Simoni Zelenović, izbor umetnica deluje kao kolaž: oslikava raznolikost ženskih iskustava, a lično postaje osnova novih mitova i kolektivnog pamćenja.

GDE? Galerija Dots

KAD? do 29.novembra

Questions in a World of Blue

U seriji Questions in a World of Blue, Anka Arsenić (shoegiegaze) razvija vizuelni narativ koji se odvija u prostoru između introspekcije i svakodnevice. Na prvi pogled, prizori su jednostavni: antropomorfizovani miš pere zube, sedi za laptopom, gleda u zvezde ili luta kroz nesanicu. Ali ispod te jednostavnosti krije se složeni emocionalni pejzaž, mapa unutrašnjih stanja koja osciluju između melanholije, ironije i nežnosti. Miš u Ankinoj interpretaciji nije samo lik, on je projekcija onog dela nas koji ostaje tih, skriven i ranjiv. On je figura prepoznatljivosti, mali posmatrač života koji ponavlja ljudske rituale i time ih pretvara u kontemplativne geste. U njegovim pokretima prepoznajemo sopstvene navike i strahove, umor i potrebu za smirenjem. U tom smislu, Ankin rad funkcioniše kao ogledalo u kojem se svakodnevno, gotovo nehotično, suočavamo sa sopstvenom krhkošću.

Ove ilustracije deluju kao fragmenti dnevnika, ali bez reči. Svaka scena, izvedena u svedenoj, preciznoj formi, poziva na promišljanje o prolaznosti, o načinu na koji osećanja prolaze kroz nas i ponovo se vraćaju u nekom drugom obliku. Upravo ta redukcija, odsustvo narativa, ograničen kolorit, jednostavna kompozicija, omogućava da emocije postanu čitljive i univerzalne. Serija je zamišljena kao mala prostorna avantura. Uokvireni radovi vise na zidu, fanzin se listajući šuška pod prstima, a s plafona se ljuljaju lutkice miša koje deluju kao da su upravo iskočile iz crteža i odlučile da prošetaju po prostoru. Sve zajedno funkcioniše kao blago pomerena svakodnevica, ona ista u kojoj i mi živimo, samo u Ankinom ritmu i bojama.

GDE? Galerija Kula Cetinjska

KAD? do 2.novembra

Ide maca oko tebe…

„Ovo je već drugi put da Selena izlaže u našoj galeriji, ali verujem da najbolji deo njene karijere tek dolazi,“ rekao je Srđan Šaper, osnivač galerije Novembar, prilikom otvaranja izložbe. Istoričarka umetnosti dr Jasmina Čubrilo istakla je dve ključne tematske celine: kontekst u kojem Vicković započinje umetnički rad i motiv igračke, karakterističan za 90-te, različit od savremenog slikarstva. „Osnovna karakteristika Seleninog slikarstva je istovremeno prikazivanje suprotnosti, nelagode i zadovoljstva. Ona nepodnošljivu lakoću života ne čini podnošljivom, već zabavnom,“ zaključila je Čubrilo.

Izložba Ide maca oko tebe… prikazuje crteže i slike nastale poslednjih godina i predstavlja nastavak saradnje sa galerijom, gde je Selena prethodno izlagala 2019. „U Novembru su uvek divna otvaranja, a radove potpuno drugačije doživim nego u ateljeu,“ izjavila je umetnica.

GDE? Galerija Novembar

KAD? do 30.novembra

Photo: Galerija Novembar

Thriller

Symmetry Julije Zaharijević prikazuje mlade devojke na maturi u Beogradu 2000-ih, u odeći koja podseća na prepoznatljive modne kodove tog perioda. Među njima stoji član Švajcarske garde, u uniformi koja nije menjana od 16. veka i inspirisana Rafaelovim freskama (vizuelno komično, a ipak zaštićeno institucijom koju predstavlja). Slika kontrastira prikaz mladosti sa postojanošću institucionalnog imidža, ostavljajući ulogu stražara nejasnom među devojkama.

Behin Ruzbeh prikazuje grupu malih ulja na platnu od pamuka. Njihov izraz se kreće između figuracije i apstrakcije, oslanjajući se na njen interes za način na koji ženski stereotipi funkcionišu unutar konteksta sopstvenog stvaranja značenja. Radovi prikazuju modne predmete i detalje čiji karakter budi osećaj istovremene brige i straha.

GDE? Umetnički prostor Autokomanda

KAD? do 22. novembra

Photo: Umetnički prostor Autokomanda

Prekretnice ka modernosti: Umetnost društva 1900–1945

Izložba, koja će biti otvorena naredne dve godine, označava početak novog višegodišnjeg ciklusa Muzeja, kroz koji će tri velike postavke reafirmisati vrednost kolekcije obuhvatajući umetnička dela od 1900. do danas. Prvi deo ciklusa, Prekretnice ka modernosti: Umetnost društva 1900–1945, pruža slojevito čitanje razvoja umetnosti u Srbiji i Jugoslaviji prve polovine 20. veka. Kroz više od 400 dela i 150 autora, Muzej kolekciju predstavlja ne kao linearan niz stilova, već kao nasleđe koje oblikuje razumevanje umetnosti i društva. Izložba vodi publiku kroz hronološka i tematska poglavlja: od prvih modernističkih iskoraka i avangardnih eksperimenata, preko umetničkih praksi tridesetih godina koje oslikavaju društvene podele i introspektivna preispitivanja. Tematski sloj istražuje grad i građanski identitet kao hroničare modernizacije, portret kao „lice epohe”, pokret kroz formu i telo, te plastiku i reljef kao mogućnosti prostornog izraza.

Poseban akcenat čini serija mini-izložbi Portret jednog umetnika, sa ključnim figurama predratnog modernizma poput Petra Dobrovića, Save Šumanovića, Milene Pavlović Barilli i Nadežde Petrović. Kustoski okvir, koji potpisuju Mišela Blanuša, dr Rajka Bošković i Žaklina Ratković, posmatra zbirku kao dijalog umetnosti i društva, potvrđujući vrednost kolekcije i primarnu ulogu Muzeja u čuvanju i razumevanju kulturnog nasleđa.

GDE? Muzej savremene umetnosti Beograd

KAD? do 1.marta 2027.

Photo: Muzej savremene umetnosti Beograd

9 SAMOSTALNIH IZLOŽBI

U tri prostora Kulturnog centra Beograda otvoreno je sedam izložbi u okviru projekta 9 SAMOSTALNIH IZLOŽBI. U Likovnoj galeriji izložile su Nina Ivanović, Milica Crnobrnja Vukadinović i Goran Despotovski, u galeriji Podroom Ana Mušćet i Mladen Bundalo, dok su u galeriji Artget samostalne izložbe imali Filip Rađenović i Luka Trajković.

Zbog smanjenja budžeta, kustoski tim KCB-a odlučio je da objedini projekte planirane za drugu polovinu godine u jednom terminu. Naziv projekta aludira i na dve izložbe koje nisu realizovane. Nina Ivanović kroz Topčiderku istražuje sudbinu reke u Beogradu i posledice čovekovog nemara, dok Milica Crnobrnja Vukadinović u Mikro teritorijama vodi posetioce kroz lične prostore osame. Goran Despotovski u Uzlazni/silazni (ASC/DESC) prikazuje depersonalizovane figure koje simbolizuju nemoć i neautentičnost. Mladen Bundalo u Domus vulgaris istražuje dom kao živeći entitet sa svojom istorijom i izazovima savremenog društva. Ana Mušćet u Korpus: Passion Fruit. Albedo propituje kolektivne traume kroz video i site-specific instalaciju inspirisanu nasilno odvedenim osobama tokom Domovinskog rata.

Filip Rađenović u Naboj prikazuje dreg karaktere sa vidljivim tragovima nasilja, ističući iskustva LGBT+ osoba, dok Luka Trajković u Odakle zovem koristi fotografiju da prenese filmski dramaturški uvid u neispričane priče i tanane, gotovo neuhvatljive momente. Projekat 9 SAMOSTALNIH IZLOŽBI pokazuje kako KCB odgovara na finansijske i društvene izazove, potvrđujući posvećenost podršci savremenim umetnicima i podsticanju dijaloga o tome kome kultura pripada i za koga se stvara.

GDE? Kulturni centar Beograd

KAD? do 31. decembra

Umjetnost je ritam, Julije Knifer

Sedmi rođendan B2 galerija obeležava šezdesetom izložbom Umjetnost je ritam, Julije Knifer. Postavka obuhvata Kniferove slike, crteže i kolaže iz perioda 1970 – 1990. i dokumentarne fotografije iz Tibengena i Feldafinga (1988-1990) i filma Tibingenski božićni meandri koji se po prvi put zajedno predstavljaju iz zbirke koautora izložbe Žarka Radakovića.

Otvaranje je u subotu, 25.10. 2025 u 19h, a izložba je otvorena do 8.11.2025.

„… Kniferovo je delo jedno „samotno iskustvo“ (Lj. Mifka), a to je jedan retko uporni hod po vlastitoj stazi, s težnjom da se pozivanjem na geometriju – što se obično smatra uzorom racionalnosti – stigne u jedno drugo područje, u područje krajnje spiritualnosti. (…) Prepoznatljiv znak Kniferove umetnosti, znak koji ga bitno individualizuje i izdvaja od svih drugih ranijih ili kasnijih „geometričara“ jeste znak meandra; Meandar je Kniferov „crni kvadrat na beloj osnovi“, drugim rečima esencija njegovog shvatanja slikarstva i shvatanja egzistencije posredstvom slikarstva. (…) Knifer obnavlja jedan iskonski znak koji govori o tome kako životvorni tok ne izabere najkraći put već istražuje površinu ‘polja mogućeg’.“ Ješa Denegri u tekstu kataloga.

Poseban deo izložbe održaće se u utorak 28.10.2025. u 20h kada će se održati prezentacija knjige „Knifer“, u prisustvu autora Žarka Radakovića, izdavača Branka Čegeca, Meandrmedia, i književne kritičarke Jasmine Vrbavac.

GDE? Galerija B2

KAD? od 25. oktobra do 8. novembra

Photo: Vladimir Popović