Aktuelne izložbe u Beogradu koje vredi posetiti

Beograd je grad u kojem sam odrasla, grad u kojem stvaram i sa kojim imam neizbrisivu vezu. U poslednje vreme, kulturno-umetnička scena suočava se sa ozbiljnim izazovima; od nedostatka prostora i finasijske podrške do globalnih previranja koja pogađaju i nas. Uprkos tome, ovaj grad ima neverovatnu sposobnost da iznese novu kreativnu energiju.

Želim da istaknem nekoliko aktuelnih izložbi koje na različite načine i kroz različite medije prikazuju beogradsku umetničku scenu i njenu sposobnost da uvek ostane relevantna.  Ove izložbe donose pravu dozu inspiracije, inovacije i zabave – savršen miks za one koji žele da dublje osete duh grada kroz umetnost, bilo da ste ovde samo na par dana ili želite da nekom novom aktivnošću začinite svoj vikend.

Living Matter, Dying Matter: Živa materija, umiruća materija

Sveta Šer istražuje savremenu materijalnost kroz transformaciju, raspadanje i ponovno uspostavljanje odnosa između čoveka i okoline. Polazeći od „arheologije savremenosti“, umetnica se bavi predmetima koji su izgubili prvobitnu funkciju i prešli granicu korisnosti. Kroz vizuelni i konceptualni rad, umetnica uspostavlja dijalog sa fenomenologijom Martina Hajdegera i idejom „stvari po sebi“, predmeta koji prevazilaze funkciju i značenje. Izložba postavlja pitanja o granicama vidljivosti i mogućnosti da umetnost zabeleži trenutke transformacije koji inače prolaze neopaženo.

GDE? Galerija Kula Cetinjska

KAD? do 21.decembra

Photo: Bojana Filipović

Symposium

Izložba Filipa Savkovića „Symposium” predstavlja logičan nastavak njegovog dugoročnog interesovanja za ljubav kao univerzalno ljudsko iskustvo. Crtajući direktno po zidovima galerije, Savković prostor transformiše u svojevrsni hram, podeljen u tri celine koje prate život para, gubitak i ponovno sjedinjenje. Sinkretički spajajući reference iz antičke, istočnjačke i savremene kulture, umetnik gradi vizuelni narativ o ljubavi kao sili koja povezuje život i smrt. Figure, anahrono postavljene između prošlosti i sadašnjosti, pozivaju posmatrača na lično, slobodno čitanje mita.

GDE? Umetnički prostor U10

KAD? do 27.decembra

Filip Savković, u10

ROOM 0

Iz teksta kustoskinje izložbe Jelene Pavićević: Izložba „ROOM 0“ umetnice Isidore Branković problematizuje telo kao centralni instrument analize, otpora i reprezentacije, socio-ekonomskih, klasnih i biopolitičkih relacija. Autorka tretira telo kao mesto upisa institucionalnih kodova i društvenih normi, ali i kao materijalni element sposoban da artikuliše pukotine u poretku koji ga određuje. U tom smislu, „ROOM 0“ prevazilazi prostornu definiciju izložbe i deluje kao nulti prostor subjektivacije, polje raslojavanja identiteta u interakciji sa kapitalističkim, postjugoslovenskim i neoliberalnim strukturama moći. Radovi na izložbi performativno aktiviraju različite modalitete subjektivnog iskustva: izloženost, opterećenje, blokadu, uskraćivanje čula, ritualni prenos glasa, horizontalnu feminističku koheziju, prekoračenje profesionalnih i klasnih granica, kao i mehanizme ponižavanja i seksualizacije. Ovi gestovi ne funkcionišu samo kroz narativ, već deluju kao mikropolitičke intervencije koje mapiraju preklopljene režime vidljivosti: ono što se prepoznaje kao umetnost, ono što se evidentira kao rad i ono što ostaje nevidljivo ili depolitizovano u svakodnevici.

GDE? Galerija Doma Omladine

KAD? do 28.decembra

Dom omladine Beograd

Irena Lagator Pejović i Jelena Micić: Popis – materija, umetnost, kapitalizam

Izložba u Salonu MSU-a donosi pregled dosadašnjih radova Irene Lagator i Jelene Micić, uz nova ostvarenja koja prate njihove glavne fokus-tačke: načine na koje materijali i materijalnost oblikuju urbane, socijalne i kulturološke pejzaže. Polazeći od svakodnevnih, javnih i privatnih sfera, one istražuju političke i društvene implikacije različitih materija, kroz koje se otvaraju pitanja savremene sistemske krize, ugroženog biodiverziteta i sve bržih tokova kapitalističke proizvodnje i potrošnje. Za obe autorke važno je prikupljanje, arhiviranje i uporno ispitivanje materijala, koji postaju i medij i nosilac socioekonomskih odnosa, ali i polje novih vizuelnih interpretacija. Njihovi radovi, od slika i objekata do instalacija i site-specific intervencija, često nastaju iz akumuliranih fragmenata sirovina, readymade elemenata i industrijskih artefakata. U tim strukturama prelivaju se bojena polja, rasteri, ambalaža, tekstil, pigmenti i tragovi potrošnje. Svaki od tih materijala nosi svoju ekonomiju značenja, a autorke ih aktiviraju tako da otkrivaju skrivene veze između društvenih navika, tržišnih mehanizama i ličnih iskustava.

Istražujući globalne standarde prehrambene i farmaceutske industrije, posttranzicione statuse modernističkih simbola ili vizuelne procese koji oblikuju našu potrošačku svest, Lagator i Micić nude suptilne, ali precizne kritičke uvide u posledice koje savremene ekonomske i tehnološke logike ostavljaju na pojedinca i zajednicu. Kustos izložbe: Miroslav Karić

GDE? Salon Muzeja savremene umetnosti

KAD?do 23. februara 2026,

Irena Lagator Pejović, Ovo više nije pejzaž. Tolerancija, transperentnost, tranzicija, 2020 – Foto: Lazar Pejović. / Jelena Micić, Plastik ist plastisch (detalj) 2021- Foto: Jelena Micić

NOVA EROTIKA

U subotu, 20. decembra, u prostoru Kvaka 22 u Beogradu biće otvorena izložba NOVA EROTIKA, umetnički projekat koji istražuje žensku erotičnost iz perspektive ženskog pogleda i vraća subjektivnost telu. Ulaz je besplatan, a posetioci će imati priliku i da kupe ekskluzivni kalendar nastao tokom realizacije projekta. NOVA EROTIKA preispituje prikazivanje ženskog tela kroz istoriju vizuelne umetnosti i stvara novi, autentičan prostor ženske senzualnosti.

Serija obuhvata osam fotografija žena u različitim okruženjima, tokom fizičkog rada, u prirodi, na treningu ili tokom intimnog samozadovoljstva, sve do visoko stilizovanih modnih scena. Svaka fotografija istražuje jedinstven odnos žene prema svom telu, prostoru i kameri. Žene nisu prikazane kao objekti požude, već kao glavni akteri sopstvenog uživanja i seksualnosti. Projekat ne insistira na jednoj estetici, već reflektuje raznovrsnost u pristupu, odnosu sa kamerom i stepenom obnaženosti, koji je u skladu sa prirodnom energijom svake od fotografisanih žena. U pojedinim scenama, motivi iz kanona seksualizacije žena, poput mehaničarske radionice, dobijaju novi kontekstualni preobražaj.

Kreativni tim projekta čine Jelena Pantelić (kreativna direkcija, fotografija i dizajn), Milica Terzić (kreativna direkcija i produkcija), Emilija Terzić (fotografija i dizajn) i Ana Ostojić (produkcija). NOVA EROTIKA je oda ženskoj erotičnosti viđenoj iznutra, ona je intimna i oslobađajuća. Muzički program na otvaranju izložbe upotpuniće Banger Manger 1312 i Boogie Boys.

GDE? Kvaka 22

KAD? do 31.decembra

DAS UNSICHTBARE/ THE INVISIBLE / NEVIDLJIVO / AU-DELÀ DU REGAR

U svojim crtežima umetnica Jovana Ilić istražuje psihologiju, slojeve uma i različite načine na koje opažamo svet, dotičući se onoga što nas suštinski oblikuje. Kroz muziku, reči, instinktivni gest i serijske crteže i fotografije, ona posmatra formu, lik i prisustvo, ali i obrasce i stereotipe koji nas određuju. Njeni radovi nas pozivaju da preispitamo sopstvene ranjivosti, kao i napetost između prikrivanja i otkrivanja. Jovana istražuje ono nevidljivo, prostor između svetla i senke, kontrole i haosa, privatnog i zajedničkog. To nevidljivo nije odsustvo već prag svesti, svojevrsno utočište autentičnih emocija i unutrašnjih istina koje su u središtu njenog umetničkog rada.

Ovi radovi otvaraju prostor za razmišljanje o dualnostima koje nas oblikuju: snaga i slabost, empatija i ego, tradicija i inovacija, individualnost i potreba za pripadanjem, kao i načini na koje se te napetosti isprepliću u svakome od nas.

GDE? Galerija X Vitamin

KAD? do 7.januara 2026.

Photo: Galerija X vitamin

Prekretnice ka modernosti: Umetnost društva 1900–1945

Izložba, koja će biti otvorena naredne dve godine, označava početak novog višegodišnjeg ciklusa Muzeja, kroz koji će tri velike postavke reafirmisati vrednost kolekcije obuhvatajući umetnička dela od 1900. do danas. Prvi deo ciklusa, Prekretnice ka modernosti: Umetnost društva 1900–1945, pruža slojevito čitanje razvoja umetnosti u Srbiji i Jugoslaviji prve polovine 20. veka. Kroz više od 400 dela i 150 autora, Muzej kolekciju predstavlja ne kao linearan niz stilova, već kao nasleđe koje oblikuje razumevanje umetnosti i društva. Izložba vodi publiku kroz hronološka i tematska poglavlja: od prvih modernističkih iskoraka i avangardnih eksperimenata, preko umetničkih praksi tridesetih godina koje oslikavaju društvene podele i introspektivna preispitivanja. Tematski sloj istražuje grad i građanski identitet kao hroničare modernizacije, portret kao „lice epohe”, pokret kroz formu i telo, te plastiku i reljef kao mogućnosti prostornog izraza.

Poseban akcenat čini serija mini-izložbi Portret jednog umetnika, sa ključnim figurama predratnog modernizma poput Petra Dobrovića, Save Šumanovića, Milene Pavlović Barilli i Nadežde Petrović. Kustoski okvir, koji potpisuju Mišela Blanuša, dr Rajka Bošković i Žaklina Ratković, posmatra zbirku kao dijalog umetnosti i društva, potvrđujući vrednost kolekcije i primarnu ulogu Muzeja u čuvanju i razumevanju kulturnog nasleđa.

GDE? Muzej savremene umetnosti Beograd

KAD? do 1.marta 2027.

Photo: Muzej savremene umetnosti Beograd

9 SAMOSTALNIH IZLOŽBI

U tri prostora Kulturnog centra Beograda otvoreno je sedam izložbi u okviru projekta 9 SAMOSTALNIH IZLOŽBI. U Likovnoj galeriji izložile su Nina Ivanović, Milica Crnobrnja Vukadinović i Goran Despotovski, u galeriji Podroom Ana Mušćet i Mladen Bundalo, dok su u galeriji Artget samostalne izložbe imali Filip Rađenović i Luka Trajković.

Zbog smanjenja budžeta, kustoski tim KCB-a odlučio je da objedini projekte planirane za drugu polovinu godine u jednom terminu. Naziv projekta aludira i na dve izložbe koje nisu realizovane. Nina Ivanović kroz Topčiderku istražuje sudbinu reke u Beogradu i posledice čovekovog nemara, dok Milica Crnobrnja Vukadinović u Mikro teritorijama vodi posetioce kroz lične prostore osame. Goran Despotovski u Uzlazni/silazni (ASC/DESC) prikazuje depersonalizovane figure koje simbolizuju nemoć i neautentičnost. Mladen Bundalo u Domus vulgaris istražuje dom kao živeći entitet sa svojom istorijom i izazovima savremenog društva. Ana Mušćet u Korpus: Passion Fruit. Albedo propituje kolektivne traume kroz video i site-specific instalaciju inspirisanu nasilno odvedenim osobama tokom Domovinskog rata.

Filip Rađenović u Naboj prikazuje dreg karaktere sa vidljivim tragovima nasilja, ističući iskustva LGBT+ osoba, dok Luka Trajković u Odakle zovem koristi fotografiju da prenese filmski dramaturški uvid u neispričane priče i tanane, gotovo neuhvatljive momente. Projekat 9 SAMOSTALNIH IZLOŽBI pokazuje kako KCB odgovara na finansijske i društvene izazove, potvrđujući posvećenost podršci savremenim umetnicima i podsticanju dijaloga o tome kome kultura pripada i za koga se stvara.

GDE? Kulturni centar Beograd

KAD? do 31. decembra

Early Works

Izložba Early Works okuplja radove umetnika Piotreka Kowalskog i Pavla Nikolića na dve beogradske lokacije: Čubra u Gradiću Pejton i Autokomanda u Tikveškoj 1. Naslov se poigrava institucionalnim jezikom i idejom buduće retrospektive, dok podeljena postavka preispituje vrednost, format i intimnost izlaganja. Kroz skulpture koje pomeraju pojam monumentalnosti i fotografije koje menjaju percepciju prostora i razmere, izložba istražuje odnos tela, vremena i pogleda. Radovi nisu novi, već svesno predstavljeni kao retrospektiva u malom, bliska, tiha i lična.

GDE? Umetnički prostori Čubra i Autokomanda

KAD? do 23. januar 2026.

Photo: Vanja Žunić

Lutalaštvo

Izložba Lutalaštvo jeste jedna iz serije radova Mirjane Bobe Stojadinović posvećenih putovanju, koja ga preispituje u ključu prevoznih sredstava (brod, voz, automobil, autobus, avion), istorije putovanja, psihološkog značenja putovanja, kao i ličnog doživljaja procesa putovanja. Izložba predstavlja ambijentalnu postavku koja obuhvata autorske fotografije i zvukove beležene na putovanjima, kao i tekstove nastale tokom 2020. godine koji sadrže subjektivni narativ događaja ili, češće, anti-događaja sa putovanja. Transport je mehanizam koji je omogućio gotovo sve što danas čini savremenu civilizaciju: od teške industrije do turizma, preko migracija, trgovine i kultivisanja. Međutim, on omogućava i proces fizičkog izmeštanja i udaljavanja od poznatog, odnosno ulaženja u nepoznato, kao duhovnog izazova za propitivanje sopstva. Upravo tu stranu putovanja umetnica istražuje u radu Lutalaštvo, baveći se subjektivnošću doživljaja putovanja. Umetnički rad posvećen stranstvovanju nije slučajan u vremenu teške pandemije – ne kao eskapizam od ozbiljnosti situacije, već kao utočište za potencijal ljudskosti koji u sebi nosimo.

GDE? Likovna galerija Kolarac

KAD? do 30. januar 2026.

Likovna galerija Kolarac

Heterokosmije

Samostalna izložba Marine Popović Heterokosmije – višestruki prostori slike otvorena je 15.decembra u Kući legata. Izložba donosi izbor radova nastalih između 1999. i 2024. godine i obuhvata slike velikog formata, pikturalne instalacije, crteže, skulpture od terakote i printove. Polazeći od ideje mogućih svetova, Marina Popović razvija sliku kao živo polje koje izlazi iz okvira i širi se u prostor, stvarajući višestruka čitanja i aktivno uključujući posetioca u iskustvo rada. Postavka prati razvoj njenog opusa od ranih figurativnih slika do savremenih prostorno-pikturalnih struktura u kojima slika postaje ambijent i događaj. Heterokosmije nisu skup pojedinačnih radova, već mreža odnosa između slike, prostora, memorije i gesta, u kojoj se značenje oblikuje kretanjem. U okviru izložbe biće prikazani i video-radovi studenata Tanje Maksimov i Jovana Bogdanovića. Izložba je posvećena profesoru Milanu Blanuši. Kustos izložbe: Mirko Kokir

GDE? Kuća Legata

KAD? do 9. januar 2026.

Kuća Legata, Marina Popović

Ako poželite malo umetnosti van Beograda

Kao što već i ptice na grani znaju, ja sam uvek za decentralizaciju i što se više stvari dešava van Beograda to sam više spremna da odem u gradove u sopstvenoj državi u kojima nikada nisam bila. Zar nije sjajna prilika za predpraznični road trip skoknuti na primer do Jagodine, a pred sjajne prirode koju ćete videti u predelima Šumadije čeka vas i odlična umetnost.

Lazar Vujaklija: Protest prema sebi

Muzej naivne i marginalne umetnosti u Jagodini 16. decembra otvorio je izložbu „Lazar Vujaklija: Protest prema sebi“ — prvi institucionalni, sveobuhvatni pregled stvaralaštva autora koji je jugoslovensku i srpsku umetnost druge polovine 20. veka upisao linijom koja istovremeno reže i miluje. U BOLD duhu, ovo nije samo izložba, već mapa jednog mislećeg rukopisa: kako slika postaje proces, kako linija gradi prostor, kako se senka pretvara u značenje. Kroz 170 radova — slikarstvo, grafika, crtež, tapiserija, mural, plakat, ilustracija, skulptura i dizajn tepiha, izložba (autorki dr Rajke Bošković i Miroslava Karića) otkriva Vujaklijinu „slikarsku azbuku“ i trajnu radoznalost prema materijalu i formi. Umesto hronologije, kustoski koncept raspoređuje opus u šest tematskih celina: Dišanovski gest, Aproprijacija, Anticipacija, Ambivalentnost, Anahroničnost i Demokratizacija umetnosti, precizne stanice jedne prkosne poetike koja odbija da stane u okvir.

GDE? Muzej naivne i marginalne umetnosti u Jagodini

KAD?do 24. maja 2026.

Izložba “Lazar Vujaklija: Protest prema sebi”, Prva velika povratna linija ka umetniku koji je stalno išao napred, Muzej naivne i marginalne umetnosti u Jagodini, Lazar Vujaklija