Ko je umetnica koja stoji iza slika sa viralnog „take anything” trenda?

Da li vam se ikada desilo da vidite video, post ili TikTok koji je toliko ispunjen referencama našeg savremenog hipertehnološkog vremena da ni sami ne možete da objasnite kako i zašto razumete zašto je to nešto smešno, zabavno ili relevantno? Toliko je prožeto informacijama i sadržajem koji je bilo potrebno pratiti godinama unazad kako bi upravo taj post baš sada imao  smisla.

Svi smo se odavno složili da je TikTok bizarno mesto, digitalni lavirint u kojem se stvari pojavljuju, eksplodiraju i nestaju brzinom svetlosti. Neki trendovi traju satima, neki danima, a neki postanu dugovečni deo internet estetike, iako ih niko više aktivno ne spominje. U toj mutnoj digitalnoj vodi pojavio se jedan od najčudnijih, ali i najzanimljivijih fenomena u poslednje vreme – „take anything“ trend. Ovaj meme koristi slike umetnice Irene Aizen, slikarke ruskog porekla koja je odrasla u umetničkoj porodici, a trenutno živi u Izraelu. Njeni radovi predstavljaju nadrealne portrete antropomorfnih zečeva, nežnih i pastelnih, ali istovremeno pomalo uznemirujućih – kao ilustracije iz stare, zaboravljene bajke. Zečevi u njenim slikama deluju beživotno, sa ogromnim, praznim očima i bezizražajnim licima, kao da su svedoci nečega što samo oni znaju.

@aprilxoxo55 not my cats #irenaaizen #creatorsearchinsights #bunny #painting #meme #art #mewhen #irenaaizenbunny ♬ le petit fille de la mer by vangelis – R *̥˚✧

Ona već godinama stvara slike koje pomalo liče po kompoziciji, bojama, ali i temama i elementima na stare holandske majstore koji su slikali mrtve prirode i pejzaže, samo što su sada oni sučeljeni sa nadrealističkim hibridnim antropomorfnim, ali meni lično veoma simpatičnim i slatkim bićima koja su prikazana u nizu začudnih radnji. Međutim, početkom 2025. godine ove slike postale su viralne kada su TikTok korisnici počeli da ih pretvaraju u meme format. Slike su dobile natpise koji opisuju svakodnevne, često apsurdne situacije, a upravo ta kombinacija nadrealne vizuelnosti i hiperrealnih životnih opservacija učinila je da trend eksplodira i da se toliki broj ljudi sa njim poistoveti. Irena o svojim radovima kaže: „Koristim slike životinja da opišem ljude i, naravno, odnos između muškaraca i žena. Uostalom, svi u sebi imamo nešto životinjsko…”

Jedan od prvih viralnih primera prikazao je sliku dva gotovo identična zeca sa tekstom: „Ja i moj brat nakon što nam je mama rekla da prestanemo da se svađamo (a samo smo normalno razgovarali).“ Ova scena pogodila je sve one koji su iskusili taj specifični trenutak u porodičnom životu – kada roditelji pogrešno protumače običan razgovor kao svađu, a vi nemate način da ih ubedite u suprotno. Odatle, trend se proširio i ljudi su počeli da koriste ove slike za sve – od egzistencijalnih misli do najbanalnijih trenutaka. Trenutno, njene slike ćete najčešće naći u okviru trenda „take anything“ koji uglavnom zečeve stavlja u ulogu onoga ko taj video gleda pa su situacije sledeće: „Ja kad kažem pljačkašu da uzme bilo šta i on uzme mog momka…nee samo ne mog ličnog šofera”. Bizarno je baš toliko koliko i zvuči, ali nemojte da se pretvarate da vam u glavi nije odzvonilo ono čuveno i svima dobro poznato „Isto”.

Sa jedne strane, TikTok je omogućio da Irena Aizen i njena umetnost postanu poznatiji široj publici. Sa druge strane, postavlja se pitanje da li digitalni svet „uprošćava“ umetnost na način koji umetnici nisu zamišljali. Ja lično smatram da umetnost treba osloboditi okova elitizma i dati joj malo opušteniji i neozbiljniji prostor u kojem može da koegzistira u odnosu na ljudske reakcije i postane deo istorije na ne tako konvencionalne i načine na koje smo do sad navikli. 

Bez obzira na to, ovaj fenomen pokazuje koliko je internet kultura postala slojevita i samoreferencijalna. Danas je moguće da nešto što je nekada bilo ekskluzivno za umetničke galerije postane deo svakodnevne digitalne komunikacije i ja, barem za potrebe ovog članka koji ne želim preterano da opterećujem kompleksnim istorijsko umetničkim diskursima i tokovima savremene umetnosti, smatram da to može biti zdravo za jedno umetničko delo, gde jedan pogled na sliku i natpis izaziva kolektivni smeh i prepoznavanje određenog trenda koji se uz njega vezuje – ili, ako ništa drugo, znatiželjno podizanje obrve.