Izgubljeni u prevodu ili kako generacije ratuju slengovima

Moram da priznam da su mi svi članci o upoređivanju i analiziranju jezika Milenijalaca (rođeni otprilike 1981–1996), Gen Z (rođeni otprilike 1997–2012) i Gen Alfa (rođeni otprilike 2013. do danas) delovali toliko plastično i nespretno kao da ih je pripremala neka osoba koja ne samo da nije pripadnik ovih generacija već nije sa ove planete i nikada nije prisustvovala ljudskoj verbalnoj komunikaciji. Gen Z bi neretko bio predstavljen kao ta oštra i glasna generacija koja sve skraćuje, koristi engleski jezik u svakoj drugoj rečenici i mrzi Milenijalce jer su cringe. Milenijalci bi, sa druge strane, bili oni koji se bore sa vetrenjačama i moraju da shvate da je njihovo vreme prošlo, dok se u isto vreme trude da ne budu boomeri.

Ako stavimo ageizam, koji je često prisutan kod interpretacije Milenijalaca, na stranu i pogledamo kako je Gen Alfa najčešće predstavljena kroz potpunu diskreditaciju mogućnosti da generacija koja se razvija u ovakvim vremenima uopšte može da proizvede funkcionalna ljudska bića ili sa nekom dozom straha od toga u šta bi mogli da izrastu, shvatićemo da stvari nisu tako jednostavne, iako su memovi i šale na tu temu skoro pa uvek zabavni.

Jezik svake generacije odražava društvena, kulturna, ekonomska i tehnološka okruženja u kojima su odrasli.

U ovom tekstu ću pokušati da istaknem određene razlike, sličnosti i razloge nastanka promena u svakodnevnoj upotrebi jezika među ove tri generacije, trudeći se da ne podlegnem stereotipizaciji i opštim mestima.

Milenijalci su odrasli u periodu značajnih tehnoloških promena. Svedoci su porasta interneta, društvenih mreža i mobilne komunikacije, što je duboko uticalo na njihov jezik. Vernakular njihove generacije često odražava mešavinu pre-digitalnih i digitalnih uticaja. Na primer, Milenijalci često koriste termine poput „adulting“ kako bi opisali proces preuzimanja odgovornosti koje se tradicionalno povezuju sa odraslom dobi, što je koncept oblikovan njihovom ekonomskom realnošću odlaganja važnih prekretnica kao što su kupovina stana i finansijska nezavisnost.

Milenijalci takođe često koriste jezik koji naglašava lična postignuća i samopouzdanje. Reči kao što su „self-care“ (briga o sebi) i „empowerment“ (osnaživanje) su prisutne, odražavajući kulturni prelaz ka individualnim uspesima i svesti o mentalnom zdravlju. Ovakvo fokusiranje je odgovor na ekonomske pritiske i nestabilnost na tržištu rada sa kojima se ova generacija suočavala, kao i sa raspadom Jugoslavije i ratovima 90-ih koji su stvorili generacijsku traumu, kao i reakcija na kulturu digitalne samoprezentacije koja je nastala uz društvene mreže.

Milenijalci se, čini mi se, suočavaju najviše sa potrebom da dokažu svoju relevantnost u odnosu na mlađe generacije za koje ih društvo ubeđuje da će ih nadjačati, ili da pokažu superiornost tako što će istima pokazati kako su oni još uvek oni koji dominiraju svim društvenim sferama.

Trebalo bi svakome da bude jasno da rat među generacijama nije stvaran i najprisutniji je na društvenim mrežama.

Razlike u jeziku, govoru, razmišljanju i poznavanju određenih termina postoje, ali ne da bi izazvale jaz među generacijama, već kao odraz društvenih, kulturoloških i semantičkih promena koje oduvek postoje.

Gen Z, kao generacija odrasla u digitalnom svetu, barata jezikom koji je fluidniji, sažetiji, u velikoj meri oblikovan internet kulturom i oslikava sklonost ka hiper-neformalnom i kontekstualno zavisnom jeziku. Korišćenje skraćenica, emodžija i memova zapravo je potpuno tačan stereotip. Kao pripadnica ove generacije mogu da kažem da za neke od najkorišćenijih reči Generacije Z, na koje sam naišla istražujući šta internet ima da kaže o ovoj temi, nikada nisam čula, a kamoli iskoristila u govoru. Mada, to je možda zato što sam starija Gen Zerka. Izraze poput „lit“, „savage“ i „sus“ sam možda koristila 2021. godine, a zaisgurno znam da ne bih volela da se vrate.

Neke reči kao što su „slay“, „tea“, „slap“ ili skraćenice engleskih izraza koristim i sada, mada mi se čini da su sve ove Gen Z fraze sada postale deo mainstream internet komunikacije i da ih svako ko je hronično online ima u svom, ako ne svakodnevnom govoru, onda na online semantičkoj mapi. Jezik Generacije Z obeležen je, takođe, željom za inkluzivnošću i socijalnom pravdom. Reči poput „woke“ i „cancel culture“ ukazuju na angažovanost u socijalnim i političkim pitanjima. Ovaj rečnik naglašava generacijsko opterećenje pitanjima identiteta i socijalnih promena, motivisano povećanom svešću o sistemskim nepravdama i željom za trenutnim, akcijskim diskursom.

Jezik Generacije Z oblikovan je stalnom interakcijom sa digitalnim medijima, što dovodi do stila komunikacije koji je i fragmentiran i hiper-konektovan. Upotreba jezika često daje prioritet efikasnosti i povezanosti u odnosu na formalnost, odražavajući brz tempo razmene informacija u digitalnom dobu.

Pre nego što počnem bilo šta o Generaciji Alfa, moram da kažem da sam ja nekada bila jedna od onih osoba koja se pomalo plašila, ili bolje reći zazirala od pripadnika ove generacije. Sve više mi se čini da se taj strah nije pojavio zbog toga što su oni, kao deca od 10–11 godina, preterano strašni, već me je podsvesno plašila ta rapidna promena pojma detinjstva, ponašanja, interesovanja i, naravno, jezika. Mislim da će me Milenijalci razumeti; valjda su se i oni slično osećali sa dolaskom Generacije Z, mada mi se čini da je Generacija Alfa okrenula svet naglavačke u svakom smislu i tek će.

Ova generacija odrasta (i još uvek se rađa) u eri u kojoj je tehnologija još integrisanija u svakodnevni život. Njihov jezik će verovatno nastaviti da se razvija u odgovoru na napredak veštačke inteligencije, virtuelne realnosti i konstantno razvijanje novih oblika tehnologije (već sada se koriste nekim rečima koje sam morala da guglam). Jezik Generacije Alfa verovatno će biti oblikovan digitalnim okruženjem koje briše granice između virtuelnih i fizičkih interakcija. Reči poput „sigma“, „rizz“, „skibidi“, „phantom tax“, „delulu“ ili „mewing“ postale su sastavni deo TikTok videa u kojima se „dekodira“ sleng Generacije Alfa. Međutim, bivajući hronično na TikToku, ove reči mi nisu u potpunosti nejasne i nepoznate, a za one koje jesu — Google je uvek odlična opcija, a ponekad i TikTok komentari ispod videa, tako da bih rekla da nije toliko teško razumeti sleng generacije kojoj ne pripadam.

Njihova komunikacija će se, takođe, verovatno sve više oslanjati na multimodalne oblike izraza, integrišući tekst, glas i vizuelne elemente na načine koji dodatno pomeraju tradicionalne jezičke granice. Ali ovakva komunikacija neće zavladati samo najmlađim (naravno, ne mislim da će moja baka ikada iskoristiti termin „rizz“, „sus“ ili „negative aura“, ali na kraju dana zašto da ne? To su samo reči, tu su da ih koristimo) generacijama koje su rođene u hipertehnološkom vremenu, već će sigurno postati integralni deo svih nas.

Jer, ničije vreme ne može da prođe, potrebno je da živimo sa vremenom i od njega uzimamo najbolje. 

To je, svakako, lakše reći nego uraditi, ali tu smo sada i ovde i moramo se prilagoditi promenama. Promene su sastavni deo napretka svake individue, ali i civilizacije, tako da rečenice „u moje vreme je bilo drugačije“ ili „u moje vreme to nije postojalo“ nisu opravdanje za mržnju i odbacivanje određenih praksi ili diskursa, već su platforma za prevazilaženje straha od nepoznatog i učenja novih stvari. Naše vreme je sada jer sada u njemu živimo!