Toiletpaper magazine duo je dokaz da slike govore više od riječi

To je isto kao da si pozvan na najbolju žurku u životu, gde su svi divlje pijani, a ti si jedina trezna osoba u prostoriji, ovako osnivači projekta TOILETPAPER Magazine najavljuju svoju veliku izložbu ToiletFotoPaperGrafiska koja se ovog vikenda otvara u Berlinu u čuvenoj galeriji Fotografiska. Biće to sasvim sigurno događaj za pamćenje s obzirom na činjenicu da ovaj dvojac nikada nikog nije ostavio ravnodušnim. Ali, u pravom smislu te reči.

Tačno se sećam dana kada sam prvi put uzeo TOILETPAPER magazine u ruke. Bio je to rollercoaster emocija, pomešanih u neki čudni miks između oduševljenja, egzaltacije i osećanja wtf?! Jednostavno, nikada nešto slično nisam video do tog momenta. Ali, stvarno. Listao sam iznova i iznova i svaki put bih video neki novi detalj, nešto što je duplo smešno ili potresno, jednostavno: nisam mogao da odvojim pogled od tih fotografija. Prvo, zanimalo me ko je dao tako genijalan naziv časopisu, a drugo ko je ovo sve smislio?

Priča počinje onoga dana kada se putevi ukrštaju dvojici genija. Briljantne dve ličnosti Maurizio Cattelan, jedan od možda najznačajnijih savremenih italijanskih umetnika, i Pierpaolo Ferrari, reklamni mag i art direktor modnih i dizajnerskih brendova, od Armanija do Kenza, slučajno se susreću 2010. godine dok rade zajednički commission work. Saradnja rezultira osnivanjem potpunog ludog, inovativnog, zabavnog, bizarnog i sasvim neočekivano časopisa bez i jedne reči pod nazivom TOILETPAPER. Ovo sasvim genijalno i provokativno ime bila je Cattelanova ideja, toliko u njegovom stilu apsurda, jer kako sam misli, svi časopisi provereno završaju pored šolje, što sam naziv suptilno ukazuje kolekcionarima da bi trebalo dobro da ga čuvaju.

Photo: Toiletpaper

I tako je bilo: 2 broja godišnje, sa fotografijama mrtve prirode konstruisanim kao da su neki magični set filma nagrađenog Oskarom, maksimalistički, snažan, odvažan, koji su toaletnom papiru dali željeni status kolekcionarskog umetničkog predmeta. Unikat koji se neće ponoviti. TOILETPAPER je biblija slika koji istražuje našu savremenu opsesiju slikama. On je na neki način rezultat našeg vizuelnog overdosea slikama. Njihov globalni uspeh postao je poznat po svojim provokativnim slikama, gde se komični i veseli dizajn inspirisan industrijom reklama susreće sa depresivnom satirom s jakim društvenim komentarima. Odbijanje da ih digitalno doba ukroti je od suštinskog značaja za njihov kreativni proces. Svaki rekvizit je pomno ručno izrađen u njihovom studiju u Milanu – bez digitalnih trikova, bez manipulacije generisane veštačkom inteligencijom.

Uvek nastojimo da se odvojimo od uobičajenih konvencija i stvorimo sirov i lični dijalog između posmatrača i umetnosti. Ova izložba je puna skrivenih uskršnjih jaja, slika sa nevidljivim vezama koje ostavljamo gledaocu da pronađe, tvrdi Pierpaolo Ferrari pred samo otvaranje u Berlinu. ToiletFotoPaperGrafiska izložbom oni žele da transformišu umetnost u nešto zaista impresivno, kako bi posetioci doživeli trodimenzionalno iskustvo sa namerom da vas uzdrmaju, dovedu neke dileme u pitanje i da vas isprovociraju, uključujući bazen ispunjen hiljadama lažnih banana. Jedno je sigurno: TOALETPAPIR ne pruža nikakve naznake, ne daje odgovore ili objašnjenja, već vas ohrabruje da otkrijete sopstveno značenje. Za njih je to umetnost, svako ima pravo da je tumači kako želi. 

Photo: Toiletpaper

Otkako je osnovan časopis, dva genijalca su uvek uspevali da stalno idu dalje od stranica, namećući TOILETPAPER kao način života i zaobilazeći druge oblasti kako bi testirali snagu slika. U današnjoj digitalnoj eri, jak sadržaj se deli, tvituje, bloguje, kopira i tako u krug. TOILETPAPER sprovodi sličan proces u stvarnom životu: lišene svog prvobitnog konteksta, njihove slike dospevaju na majice, šolje, jakne, sapune, peškire, otirače za noge, kišobrane i tako žive nekoliko života i nastavljaju da provociraju svakodnevicu. U tom smislu, snaga ovog projekta je neverovatna jer su dokazali da vrhunska umetnost ne mora da bude zaključna iza neprobojnog stakla, već je demokratski pružaju svima na posedovanje i na taj način vrše snažni uticaj na maštu savremenog čoveka. U tom smislu, vrata ove izložbe su vam sasvim sigurno širom otvorena. Ukoliko ste kojim slučajem u Berlinu, ja takav spektakl ne bih propustio.