Neuronaučnica nam je otkrila sjajnu vežbu za vitalnost mozga i bolji fokus

„Imamo planove ishrane i planove treninga, ali kako to da nemamo plan za mozak?“, pita se dr sc. Julie Fratantoni, kognitivna neuronaučnica, čijim savetima počinje svako moje jutro. „Redovno i proaktivno peremo zube dva puta dnevno da sprečimo propadanje i krvarenje desni, pa zašto ne bismo jednako tako proaktivno štitili svoj mozak od propadanja? To je najvažniji organ, bez njega ne možete ništa.“

Životni vek se sve više produžuje, a zdrava starost više nije samo puka želja. Danas zaista možemo uticati na to kako ćemo stareti, a naučna fantastika se pretvorila u stvarnost.

Dok jedni savetuju dodatke ishrani, drugi insistiraju na „čarobnom“ broju koraka, a treći tvrde da je redosled po kojem jedemo presudan, mozak obično ostaje zaboravljen. Reč je o organu koji čini samo 2 % tela, a troši neverovatnih 20 % naše energije. Njegov zamor iscrpljuje ceo sistem.

„Naši savremeni životni obrasci iscrpljuju snagu mozga“, kaže dr Fratantoni. „Postalo je „normalno“ biti neispavan, stalno pod stresom, sediti ceo dan i jesti prerađenu hranu. To vodi do disbalansa nervnog sistema i hronične upale, podloge mnogih bolesti.“

Povezano:

• Otkrijte naviku koja stvara nove neurone, jača koncentraciju i briše tragove stresa
• 6 navika koje terapeuti savetuju da odmah odbacite za bolje mentalno zdravlje
• Kako se osloboditi toksične produktivnosti za bolje mentalno zdravlje
• 2 svakodnevne aktivnosti neuronaučnici izdvajaju kao ključne u zaštiti mozga od starenja

Kako očuvati vitalnost mozga?

Znakove da je i moj mozak nagrižen prepoznajem već neko vreme. Fokus mi je postao nepoznanica i svaki pokušaj da ga uhvatim traje beskrajno dugo. Loša kombinacija za nekoga ko se bavi pisanjem. Tražeći jednostavna rešenja koja mogu uklopiti u svoju jutarnju rutinu, naišla sam na savete dr Fratantoni. Do njih nije bilo lako doći. Usput sam nailazila na savete da će ukrštenice sprečiti demenciju. Zvuči zgodno, ali neuronaučnica ruši taj mit.

„Naučnici još uvek nisu otkrili ni jednu aktivnost koja sama po sebi može sprečiti demenciju“, naglašava. „Očuvanje zdravlja mozga zahteva celovit, uravnotežen stil života, društvenu povezanost, učenje, kvalitetan san, pravilnu ishranu, fizičku aktivnost i druge zdrave navike.“ Ukrštenice su, kako kaže, dobre za vokabular, ali ne jačaju kognitivne veštine potrebne za svakodnevni život. Zato predlaže izazovnije aktivnosti poput planirenja, rešavanja problema ili vežbanja fokusa. „Ukrštenice su sasvim u redu ako vas vesele, ali nemojte da se oslanjate na njih kao zaštitu od demencije.“

Kognitivna empatija je idealna praksa za vitalnost mozga

Zanimljivo, jedna od vežbi koju dr Fratantoni posebno ceni uopšte ne zvuči kao vežba. Reč je o gledanju iz tuđe perspektive, odnosno kognitivnoj empatiji. „Održavanje odnosa je jedna od najsloženijih aktivnosti koje mozak obavlja.

Možda ne razmišljamo o gledanju iz tuđe perspektive kao o vežbi za mozak, ali zapravo to je izvanredan trening za frontalni režanj.“ Kako kognitivna empatija prirodno opada s godinama, vežbanje te sposobnosti itekako doprinosi dugovečnosti mozga. „Upravo su odnosi jedan od najjačih oblika zaštite mozga“, zaključuje.

Michael Kors Spring 2026., Acielle/ Style du Monde

Stalna produktivnost može biti zamka

I dok sam mislila da će me stalna zauzetost držati oštrijom, ispostavilo se da sam upala u zamku. Produktivnost se često slavi kao vrlina, ali u toj kulturi odmor se doživljava kao luksuz. Neuronaučnica upućuje upravo na suprotno: odmor je nužnost za dugovečnost mozga. „Tokom odmora mozak obrađuje i pohranjuje nova iskustva i informacije. Ako ste stalno u pokretu, bez predaha između obveza, ne ostavljate mozgu prostora za stvaranje sećanja.“

Photo: Bruno Ngarukiye

Kako očuvati mentalnu energiju?

Savetuje kratke pauze od tri do pet minuta između aktivnosti. „Mentalne pauze takođe smanjuju nivo stresa i čuvaju vašu mentalnu energiju“, dodaje. Ali pritom upozorava da skrolanje po društvenim mrežama ili slušanje podcasta nije odmor. „Pravi mentalni odmor znači potppuno pomeranje od ljudi i tehnologije. Prošetajte oko zgrade. Pogledajte kroz prozor. Lezite i zatvorite oči. Popijte čašu vode. Nemojte unositi nove nadražaje, samo pustite da misli slobodno lutaju.“

Način na koji živimo danas oblikuje mozak koji ćemo imati sutra. Hoće li vaš mozak u 50-ima ili 70-ima biti svež, bistar i snažan, ili umoran i iscrpljen, u zavisnosti od toga čime ga „hranimo“. Pitanje je samo hoćete li večeras svome mozgu dati ono što mu je najpotrebnije – predah?