O dizajnu i astrologiji sa najvažnijom gošćom ovogodišnjeg Zagreb Design Weeka

Sve do 29. septembra izložbe, predavanja, projekcija dokumentarnog filma (o dizajnerskom i bračnom paru Vignellis, Design Is One: The Vignellis), druženja, susreti pa i dobre večernje žurke, biće deo zagrebačke svakodnevice ljubitelja dizajna.

Ove godine partner je Italija, zemlja koja nas inspiriše u puno stvari. Italijani su globalni predvodnici oblikovanja, pa je tako i kod nas pojam italijanskog dizajna već duže vreme svojevrsna referenca nečeg čemu stremimo u tom području, jednako kao i modi, automobilima, nameštaju i uređenju. Usuđujemo se da dodamo i činjenicu da sa jednako puno šarma oblikuju i naše gastro senzibilitete. Posebna pažnja ovogodišnjeg ZDW-a posvećena je ženama u dizajnu, a izložba italijanskih dizajnerki predstavlja istorijski pregled uloge žena u italijanskom dizajnu. To se prepliće sa krovnom temom, Breaking the Glass Ceiling (na srb. Razbijanje staklenog plafona: Revolucija dizajna) odnosno promovisanje različitosti i zagovaranje jednakosti, kreativnosti i saradnje u dizajnu. Jedna od gošći koja će održati predavanje, ali se i predstaviti u sklopu izložbenog dela, je Chiara Di Pinto, polovina milanskog Studiapepe, jednog od uspešnijih studija na svetskoj sceni koji uz brojne privatne i javne enterijere, hospitality projekte, potpisuje i saradnju sa kućom Hermès.

Kao ženski duo u svetu dizajna (uz Chiaru je i dizajnerka Arianna Lelli Mami), njih dve osećaju mešavinu ponosa i motivacije. Polje koje je dominantno muško, ipak pokazuje pomak ka inkluzivnosti i priznavanju doprinosa dizajnerki, ali imamo još posla. Postoji još mnogo toga što treba uraditi kako bi dizajnerke u potpunosti izašle iz senke. Podsticanje mentorskih programa, povećanje vidljivosti putem izložbi i publikacija, kao i stvaranje mreža koje povezuju žene u dizajnu, mogu napraviti značajnu razliku. Pojačavanjem ženskih glasova u dizajnu, možemo inspirisati buduće generacije i preoblikovati narativ kako bismo stvorili uravnoteženiji i inkluzivniji svet dizajna. Učestvovanje na Zagreb Design Weeku je lep korak u tom smeru, govori mi Chiara koja je stekla obrazovanje u polju likovne umetnosti da bi s vremenom razvila multidisciplinarnu perspektivu koju jako zanimljivo primenjuje na dizajn.

Potpis Studiapepe je zanimljiv, raznolik, i kao da uvek kombinuje neke neočekivane detalje koji enterijeru daju vanvremenski karakter, pogotovo kada za to imaju slobodu. Naš kreativni proces započinje znatiželjom i posmatranjem. Uranjamo u različita okruženja, tražeći inspiraciju iz prirode, arhitekture, putovanja i simbola. Ova početna faza često uključuje prikupljanje materijala, skica i ideja koje odjekuju sa nama, dopuštajući našem multidisciplinarnom pristupu da procveta. Budući da su duo, dijalog je temeljni deo njihovog kreativnog procesa jer neprestano razmenjuju misli, izazivaju ideje i usavršavaju koncepte kroz raspravu. Verujemo da kombinovanje naših pojedinačnih perspektiva rezultira bogatijim i dinamičnijim radovima. Na kraju, težimo stvaranju radova koji pričaju priču i izazivaju emocije, ukorenjene u ličnim iskustvima, ali i širim, univerzalnim temama.

Kao neko ko ima specifičan senzibilitet za dizajn Chiara sa mnom deli razmišljanja da li stil može da se nauči i šta zapravo danas čini dizajn dobrim. Emocionalnu rezonanciju mi naglašava kao ključnu, a razlog je univerzalan. Uspešan dizajn često priča priču ili stvara povezanost sa publikom, čineći ga nezaboravnim i upečatljivim, često evocirajući uspomene. Sa krajem njene rečenice odmah sam pomislila na to kako svaki dizajn koji mi zapadne za oko nosi neku dodatnu dimeziju povezivanja, recimo Knotted Coat Rack slovenačke dizajnerke Urške Sadar, koji sam otkrila u Parizu (a kojim se Urška predstavlja i u Zagrebu), spoj je dobre priče o funkcionalnom dizajnu sa čvorovima koje svugde viđamo. Što se tiče stila, Chiara smatra da se ne može proučavati već je kod njega stvar promatranja i ličnog doživljaja. Ne volim previše da govorim o stilu jer se čini kao nešto nepromenjivo tokom vremena. Stil se, poput ljudi, stalno razvija i napreduje u korak sa radoznalošću i ličnim istraživanjem. Obrazovanje i izloženost različitim dizajnerskim filozofijama, istorijskim kontekstima i savremenim trendovima mogu da pomognu pojedincima u razvoju sopstvene estetske osetljivosti. Međutim, pravi stil uključuje lični izraz i instinkt, koji se može negovati kroz praksu i iskustvo. Dodaje i da je podsticanje eksperimentisanje i istraživanja ključno jer daje dizajnerima priliku da otkriju svoj glas i pronađu ono što im kreativno odjekuje. Na kraju, dok se osnove dizajna mogu poučiti, razvoj ličnog stila često dolazi kroz individualno istraživanje i rast.

Zanimljiv podatak koji sam pronašla u njenoj biografiji je astrologija koju Chiara sa guštom proučava, iako na prvu ne izgleda povezana sa dizajnom, zapravo je bogat izvor univerzalne simbolike i značenja, odnosno arhetipova koji inspirišu oblike, boje i materijale stvarajući dizajne koji rezoniraju na dubljem, emocionalnom nivou. Astrologija se takođe bavi konceptom vremena, ciklusima i ritmovima, govori mi Chiara, što je ključno kod dizajniranja prostora ili objekata koji odgovaraju potrebama i iskustvima ljudi tokom vremena. Integrišući ove elemente, stvaramo radove koji su intuitivniji, značajniji i usklađeni sa ljudskim iskustvom. Astrologija me uči da gledam na sve iz različitih uglova i perspektiva. Uvek mi se svidela jedna izreka Achillea Castiglionija: ‘Ako nisi znatiželjan, zaboravi. Ako te ne zanima šta drugi rade i kako deluju, tada posao dizajnera nije za tebe.’

U njenom radu najveća pokretačka snaga je znatiželja koja pomaže u neprestanom istraživanju novih ideja, materijala i kulturnih uticaja. Fascinira me nepoznato, pitanja koja nemaju odmah dostupne odgovore, i mogućnost otkrivanja nečega neočekivanog. Znatiželja me pokreće da izazovem konvencije i uvek tražim dublje veze između forme, funkcije i simbolike. Ovde smo se dotakle i njenog poslednjeg putovanja u Japan koji je ostavio duboke impresije na nju. Način na koji japanski dizajn usklađuje jednostavnost sa dubokom simbolikom posebno me impresionirao, a posebno pažnja na detalje i ravnoteža između prirode i ljudski stvorenih prostora. To iskustvo me naučilo kako dizajn može biti i funkcionalan i duboko duhovan, integrišući istoriju, kulturu i prirodni svet u kohezivnu celinu.

Jedno od najpamtljivijih radnih iskustava Studiapepe bilo je stvaranje Club Unseen, projekta koji je osvojio više nagrada. Bila je to zaista imerzivno, multi-senzorno iskustvo. Projekat nam je omogućio da eksperimentišemo sa konceptom prostora kao nečega fluidnog i dinamičnog, gde dizajn može da evocira emocije i priča priču. Club Unseen bio je više od običnog prostora; bio je tajni bar, mesto za živu muziku, neočekivana pozornica za bartending i, iznad svega, narativno putovanje koje je pozivalo goste da reaguju, istražuju i povežu se sa svojim okruženjem na neočekivane načine. Priznanje koje je projekat dobio potvrdilo je naše uverenje u pomeranje granica i stvaranje iskustava koja nadmašuju estetsku dimenziju, zaključuje Chiara razgovor o najizazovnijem projektu dosad na kojem je radila, a i generalno smislu dizajna, koji je uvek više od samo pojavnog produkta. To je stil života kojim se okružujemo i koji biramoo, a tu je da nam podigne lestvicu doživljaja i uživanja u svakodnevnim stvarima. Zato nas razgovori sa zanimljivim sagovornicima poput Chiare Di Pinto uvek inspirišu, a nedelja dizajna poput Zagreb Design Weeka raduju.

Photo: Andrea Ferrari, Giuseppe Dinnella, Silvia Rivoltella