Stiže zabrana sastojaka koja bi mogla ozbiljno da uzdrma beauty industriju

Na proleće 2024. stigla je odluka Europske komisije o ograničenju određenih silikonskih sastojaka sa primarnim ciljem zaštite okoline, ali ta vest nije tako jako odjeknula u mainstream medijima kao zabrana liliala ili ograničenja retinola na 0.3%. Možda zato što silikoni nisu toliko jak buzzword kao retinol, ali ova zabrana koja nam sledi, uzdrmaće i potpuno promeniti ne samo kozmetičku industriju već i medicinsku i laboratorijsku industriju. Ali kako je većem delu javnosti bliži ovaj kozmetički segment, držaću se samo ovog dela zabrane, jer će nas opako lupiti po džepu.

Šta je silikon?

„Silikon“ je krovni pojam koji se odnosi na grupu sastojaka sintetičkih polimera koji se temelje na lancima naizmeničnih atoma silicijuma i kiseonika, sa organskim skupovima vezanim za atome silicijuma. Imaju široku primenu u kozmetičkoj industriji, od seruma za kosu, zamena za ulja u kremama za lice pa do izrade kozmetičkih alata, četkica za čišćenje lica i slično.

Zašto se u kozmetici koriste silikoni?

Njihova primena je zaista svestrana. Često se koriste zbog svog odličnog performansa za dobijanje nežnih tekstura krema, seruma i gelova za čišćenje, proizvoda koji ne začepljuju pore ili mogućnosti stvaranja formulacija koje moraju ujednačeno da se nanesu na lice kao na primer SPF. Popularni su i u proizvodima za negu kose, jer zaglađuju vlas bez umašćivanja kose.

Koji silikoni će biti zabranjeni?

Zabrana koja podrazumeva maksimalnu koncentraciju od 0,1% obuhvata tri silikona sa veoma rasprostranjenom kozmetičkom upotrebom:

• oktametilciklotetrasiloksan (D4)
• dekametilciklopentasiloksan (D5)
• dodekametilcikloheksasiloksan (D6)

Evropska komisija smatra da su ovi silikoni bioakumulativni, što znači da su veoma postojani i s vremenom se nakupljaju u okolini umesto da dođe do njihove razgradnje, što dovodi do zagađenja voda gde silikoni često završe raznim putevima kao na primer kad isperemo šampon koji sadrži navedene silikone ili gel za čišćenje lica sa istim sastojcima.

Kad zabrana silikona stupa na snagu?

Iako zabrana spomenutih vrsta silikona za kozmetičku industriju stupa na snagu tek za leto 6. juna 2026. za proizvode koji se ispiru (i 6. juna 2027. za proizvode koji se ne ispiru poput krema i seruma), očekujem da ćemo već u 2025. videti prve proizvode u kojima je silikon zamenjen nekom alternativom, jer će brendovi već sad da počnu sa menjanjem formulacije čitavih linija proizvoda. 

Šta zabrana silikona zapravo znači za kupce?

Silikoni su tako široko rasprostranjeni zbog svoje učinkovitosti, svestrane primene, ali i cene. Nažalost ne postoje alternative koje mogu jednako dobro zameniti sve tri stavke, a visoka cena alternativa će biti najveća promena koju će kupci osetiti. Dok na primer kilogram kozmetičkog silikona može koštati do 7 €, njegove alternative premašuju cenu od 30 € po kilogramu. Uz to velik problem je i loš učinak mnogih trenutno dostupnih alternativa koji ne mogu dostojno zameniti tri silikona koja uskoro nećemo videti u prodaji. Iako se silikoni koriste u mnogim kozmetičkim proizvodima, zabrana će najviše uticati na učinak i cenu sledećih proizvoda gde se najčešće sreću ranije spomenuti silikoni:

• Proizvodi za zaštitu kože od UV zračenja
• Serumi za zaglađivanje kose i zaštitu vrhova
• Šamponi za kosu
• Gelovi za čišćenje lica
• Puderi, kreme i serumi za masnu i mešovitu kožu

Mnoge alternative silikonima su biljnog porekla, što će uveseliti ljubitelje prirodne kozmetike, ali očekujte mnogo više cene svojih najdražih kozmetičkih proizvoda. Evropska komisija već nekoliko godina pod lupom posmatra silikone, prati njihov uticaj na okolinu i toksični potencijal koji mogu da imaju na ljude i prirodu, zato možete da očekujete kako će se zabrane nastaviti i u budućnosti u ovoj specifičnoj grupi kozmetičkih sastojaka. Više informacija možete pročitati u samoj regulativi (EU) 2024/1328.