Dok je današnje društvo usmereno na Yang, postoji disciplina koja telu omogućuje da se zaustavi i prepusti, sa pozitivnim efektima na energiju, vezivna tkiva i opuštanje uma: Yin Yoga. Evo kako funkcioniše.
Alice RosatiAvgust 10, 2025
Yin yoga je vrlo moćna statična praksa. Mogli bismo da kažemo da je čak i izazovnija od dinamične vinyasa sekvence sa složenim položajima, barem za one koji je posmatraju samo površinski. Naime, zahteva sposobnost da ostanemo mentalno prisutni i da ne tražimo put za beg kroz telo ili misli. I upravo kroz to „bivanje“ u procesu prihvatanja i posmatranja, Yin Yoga donosi svoje efekte i izvan prostirke. Uostalom, yoga je sve ono što donosi promenu u svakodnevni život.
„To je spori stil yoge koji integriše principe Hatha yoge (yoge tela ili, bolje rečeno, yoge snage), tradicionalne kineske medicine i teorije meridijana. Posebnost Yin Yoge je u tome što se položaji izvode na pasivan način, bez ikakve snage, jer cilj nije aktivacija mišića, već stimulacija dubljih slojeva tela poput fascija, odnosno onih vezivnih tkiva koja obavijaju mišiće, ligamente, tetive, zglobove i kosti“, objašnjava Giulia Maserati, učiteljica yoge u studiju The Garden Milano i koosnivačica projekta Parentesi GM, čiji je cilj da donese blagostanje u firme putem holističkih praksi.
„Prema tradicionalnoj kineskoj medicini, u telu se nalazi određen broj meridijana – 71, od čega je 14 glavnih – a to su energetski kanali kroz koje Qi, životna energija, teče celim telom, povezujući različite regije u svojevrsnu mrežu. Svaki meridijan povezan je sa jednim organom i specifičnim fizičkim, emocionalnim i psihičkim funkcijama. Za održavanje dobrog zdravstvenog stanja, nužno je da energija može slobodno da teče kroz tu mrežu, dok kod blokada ili zastoja, Qi ne teče ispravno, uzrokujući fizičku bol ili stanje neravnoteže. Duž meridijana nalaze se posebne tačke koje se mogu stimulisati digitopresurom ili akupunkturom kako bi se otpustile eventualne blokade i ponovno uspostavio pravilan protok energije u telu. Ideja iza ovog stila yoge jeste upravo ta da određeni položaji Hatha yoge deluju direktno na te tačke otpuštanja i da, ako se zadrže dovoljno dugo, od 3 do 5 minuta u zavisnosti od položaja, mogu ponovno uspostaviti pravilan protok Qi-ja i time vratiti telo u stanje blagostanja“, priča Giulia.
Igor Ustynskyy
„Prakse traju sat vremena i započinju kratkim centriranjem, nakon čega se odmah prelazi na položaje iz sekvence, koji se uglavnom izvode sedeći ili ležeći. Često se koriste rekviziti poput jastuka, bolstera, ćebića i blokova, a između položaja se izvode neutralizujuće pozicije koje telu omogućuju da upije efekte prethodnih asana. Početno zagrevanje nije potrebno, upravo kako bi se izbeglo da efekti prakse deluju na mišiće, a ne na dublja tkiva. Čas se zatim završava završnim opuštanjem u Savasani.“
Kao što yogijsko telo ima grubu i suptilnu dimenziju, tako se i dobrobiti Yin yoge doživljavaju na nivou fizičkog tela te u dubljoj, mentalnoj i emocionalnoj dimenziji. „Na grubljem nivou, pomaže u radu na fasciji i time vraća vitalnost tetivama, ligamentima i zglobovima, vraćajući zdravu fleksibilnost. Ako se praktikuje redovno, kroz sekvence usmerene na jedan ili više organa, omogućuje i rad na zdravlju tih organa. Na nešto suptilnijem nivou, pomaže u smanjenju stresa i donošenju svesnosti u telo, podstičući smirenost i koncentraciju. Na energetskom nivou pomaže u ponovnom uspostavljanju ravnoteže protoka energije, povećavajući ga u slučaju deficita i smanjujući ga ako se nalazimo u stanjima prenadraženosti.“
Yin Yoga se ne nudi kao alternativa dinamičnijim praksama poput Ashtange ili Vinyase, već kao njihova nadopuna. Zbog toga je to disciplina potencijalno prikladna za sve, a može se integrisati u svakodnevni život kako bismo usporili i pronašli svoj centar. „U kombinaciji sa mojom ličnom praksom Hatha yoge, Yin me naučio da se vratim u svoje telo, da ga osetim potpuno i duboko, vraćajući me svaki put tamo gde sam odabrala da budem. Naučio me je strpljenju, da ostanem prisutna čak i u nelagodnosti, bez bega. Prvo na prostirci, a zatim i u životu,“ objasnila je Giulia Maserati.
SeventyFour
Iz spoja visećih mreža (hammocka) i Yin yoge nastala je vazdušna Yin yoga. To je disciplina koju je Francesca Savoldelli, direktna učenica Paula Grilleyja, učitelja koji je 70-ih godina kodifikovao Yin Yogu, prvo otkrila, a zatim i internalizovala. „Zaljubila sam se u viseće mreže nakon što sam za ovaj spoj saznala od Angele Vanderburgit, prijateljice i koleginice holandskog porekla koja ga je sistematizovala. Odmah sam osetila da odražava moju ideju yoge kao discipline koja u centar stavlja prilagodljivost i introspekciju, a ne estetiku“, priča Francesca, koja će tokom dva vikenda u oktobru i novembru, zajedno sa Paolom Ubbiali, održati Aerial Yin Teacher Training – intenzivnu obuku od 40 sati (sa sertifikatom YACEP) u yoga centru The Garden u Milanu.
„Zašto u visećoj mreži? Pre svega, zato što sa ovim rekvizitom ne postoji fiksno poravnanje, što znači da se telo ne prilagođava yogi i položaju, već obrnuto. Osim toga, to neprestano ljuljanje ima sposobnost da vas vrati unutar sebe. Osećate se obuhvaćeno, podržano, ljuljano; kao da njihanje priziva majčinu utrobu. Sve to uz temeljnu ideju Yina, a to je pokušaj prepuštanja.“
Osećaj je upravo osećaj otpuštanja, na neki način predaje, i napuštanja kontrole nad telom. „Tokom prakse, položaji se mogu izvoditi u visećoj mreži koja se drži mnogo niže nego kod tradicionalne vazdušne yoge, a mogu se izvoditi i asane na tlu koje koriste mrežu samo kao potporu“, objašnjava Francesca. „Na primer, dok sam u položaju vretenca (na podu sa raširenim nogama), mogu da stavim jedno stopalo u mrežu, što mi omogućava da uđem u isto područje stimulacije kao i kod normalnog položaja, ali sa dodatnim elementom – pokretom koji sprečava ukočenost.“
Generalno, rad sa visećom mrežom otvara brojne mogućnosti za telo, koje je u stalnoj transformaciji: „Može postati samo potpora, dodatna mogućnost. Sa mog stajališta, od nje mogu imati koristi svi; to je vrlo demokratičan i pristupačan alat koji razbija i kanonske ideje o tome kako tela u pokretu moraju da izgledaju.“ Položaji nikada nisu cilj koji treba postići, već prostori ličnog istraživanja, u kojima se deidentifikujemo od estetske forme i ostajemo prisutni kako bismo, sa blagošću prema sebi, osetili sve što se događa u nama.
