Toksična priroda Winter arca i drugih wellness izazova

Nova godina samo što je počela, a mnogima su članske kartice za vežbanje već počele da propadaju, kasice za štednju su ispražnjene, a želje za zdravijom prehranom izgubile su se negde između porcija ruske salate i kolačića sa cimetom. Zapravo, za mnoge od nas je veliki uspeh što smo se prvog januara uopšte izvukli iz kreveta. Teško je početi menjati život iz korena baš nakon celonoćnog slavlja zbog kog nam još uvek tutnji u glavi ili na vrhuncu praznične melanholije. Tu na snagu stupaju wellness izazovi poput Winter arc, koji sugerišu da smo sa promenama trebali početi još odavno.

Šta je Winter arc?

Winter arc je zapravo osmišljen kako bi rešio naš problem uspostavljanja novih navika u prvoj nedelji januara. Reč je o izazovu koji je popularizovala life coach i TikTok kreatorka Carly Berges, a koji ima za cilj iskoristiti poslednjih 90 dana u godini za uvođenje zdravijih navika. Prema njenim rečima, period od oktobra do kraja godine vreme je kada svi prirodno usporavaju, povlače se u svoje domove i „hiberniraju“, dok je to zapravo idealno vreme da započnemo sa nova godina, nova ja mantrom. Međutim, iako je u svojoj suštini ovaj izazov pozitivan, jer podržava zdrave navike, proaktivnost i rad na sebi, Winter arc nije uspeo da izbegne toksičnu prirodu wellness izazova.

Toksična strana wellness izazova

Wellness izazovi pate od istog problema kao i crash dijete. Pre svega, deo su diet culture koja naša tela predstavlja kao problem koji treba da rešimo – što možemo učiniti ako ostanemo dosledni nekom od izazova. Iako praćenje wellness izazova poput nekoliko nedelja HIIT treninga može biti izuzetno korisno i pomoći nam da otkrijemo vežbe ili nove navike koje nam se zaista dopadaju, poprilično su beskorisni ako se ne praktikuju u dužem vremenskom periodu. Da, intenzivni treninzi vam mogu pomoći da smršate u mesec dana, 20.000 koraka svakog dana biće zdravo, ali ništa od toga nije održivo ukoliko ne odlučite da navike zapravo praktikujete i nakon što je izazov završen.

Ovi izazovi mogu dovesti i do pada samopouzdanja onda kada ne uspemo da ispunimo njegove često vrlo nerealne zahteve. Izazovi koje viđamo na internetu nisu prilagođeni svima – dok će nekima zaista promeniti život, druge će učiniti da poveruju da fitness, zdrava ishrana, čitanje ili slično nisu za njih. Do toga dolazi zato što su ovi zadaci često vrlo određeni – na primer, ukoliko je vaš cilj svakog dana pročitati 50 stranica knjige, ako u jednom danu stignete samo do 40, osećaćete se neuspešno bez obzira na to što ste zapravo ispunili praksu za koju ste se odlučili.

Bethany Willow

Dok su mnogi wellness izazovi vremenski ograničeni, Winter arc koji promoviše rad na sebi u toku zime, perioda kada je sve mirnije, zapravo ima za cilj uspostavljanje discipline zbog koje ćemo dobre navike pratiti tokom cele godine. Uz to, svaki izazov koji od nas zahteva da određenu aktivnost praktikujemo uzastopno neko vreme ne uzima u obzir životne okolnosti koje mogu stati na put našim wellness promenama. Dok nas u prvoj nedelji januara najčešće koči mamurluk, u slučaju Winter arca tu je „hibernacija“ koju Berges pominje. Naučnici tvrde da kraći dani i manja izloženost suncu zaista čine da naše telo proizvodi više melatonina zbog čega smo umorniji, tako da je odmor često ono što je našem telu zimi zapravo potrebno.

Toksičnost ovih izazova leži i u takmičarskom duhu koji ih prati. Osim što smo pod pritiskom i u takmičenju sami sa sobom kako bi ispunili sve što zahteva od nas, tu je i osećaj moralne superiornosti koji ovi izazovi bude u onima koji ih ispunjavaju. Dok praćenje wellness izazova možda šalje poruku da se brinete o svom telu i razvijate zdrave navike, sama njihova priroda može biti izuzetno psihički nezdrava zato što motivacija često ne proizlazi iz iskrene želje za zdravljem, već iz društvenog pritiska da stanemo u manji broj pantalona ili da se „brinemo o sebi“.

Još jedan problem s kojim se susreću ovi izazovi jeste taj što su često, baš poput dijeta, fokusirani na fizički izgled. Iako Winter arc može da se odnosi i na formiranje zdravijih odnosa, vođenje dnevnika i druge mentalne prakse, za većinu je prioritet postizanje određenog izgleda i dosezanje ideala lepote, što najčešće nije povezano ni sa mentalnim, ni sa fizičkim zdravljem.

Šta raditi umesto wellness izazova?

Neosporivo je da treba raditi na sebi i razvijati zdrave navike, ali pokušaćemo to da radimo bez stvaranja dodatnih pritisaka i praćenja nerealističnih ideala. Prvenstveno, važno je znati da s uvođenjem zdravih navika možemo početi u bilo koje doba godine. Pri svakom radu na sebi, bilo da je reč o vežbanju, zdravoj ishrani ili vođenju dnevnika, važno je da slušamo svoje telo, jer samo tako možemo zapravo očekivati da ćemo videti prave rezultate i nećemo „sagoreti“. Kako je svako od nas drugačiji i imamo drugačije prioritete, tako i ciljevi koje sebi postavljamo treba da budu personalizovani. Ukoliko nikada nismo trčali, ne možemo sebi dati zadatak da trčimo po 3 kilometra svaki dan, ali možemo da poduzmemo sitne korake koji će nas dovesti do ostvarenja našeg cilja, poput postepenog povećavanja dužine rute. Uz to, važno je slaviti uspehe, ma kako mali oni delovali, jer će upravo to da nam pomogne da razvijemo disciplinu i zapravo formiramo dugoročne navike.