10 fascinantnih činjenica koje (verovatno) niste znali o Willemu Dafoeu

Poslednji put kada sam gledala Willema Dafoea na filmskom platnu, bila sam užasnuta. Dok u groteskno-frankenštajnovskoj uvodnoj sceni, njegov lik dr Godwin Baxter obavlja hirurški zahvat u svojoj laboratoriji, sa licem unakaženim od ožiljaka, subjektivni osećaj nelagode, dodatno podstaknut distorziranim kadrovima, govorio mi je da se i sama nalazim na tom operacionom stolu, ali mi to još uvek niko nije javio. Nije da nisam razmišljala da pobegnem glavom bez obzira, naročito dok sam osećala kako mi Dafoe skida kožu sloj po sloj, izmešta me iz okvira realnog, secira i potpuno destabilizuje moje već dovoljno nestabilno psihičko stanje. Ali ostala sam, gledajući ga oči u oči, užasnuta do fascinacije, divljenja, ekstaze. Bio je to veličanstveni Poor Things, kasnije nagrađen sa četiri Oskara, Zlatnim globusom za najbolji film, i mnogim drugim prestižnim priznanjima.

S više od 150 filmova u karijeri, Willem Dafoe je jedan od najsvestranijih i najsmelijih ličnosti u filmskoj industriji. Njegova umetnička znatiželja i potreba da istražuje ljudsku prirodu vode ga u projekte širom sveta – od velikih holivudskih produkcija do avangardnih nezavisnih filmova. Godine 1979. dobio je ulogu u filmu Michaela Cimina Heaven’s Gate, ali je ubrzo otpušten s produkcije. Od tada sarađuje s rediteljima koji čine pravu enciklopediju savremene kinematografije, kao što su: Wes Anderson, Patricia Arquette, Kathryn Bigelow, Kenneth Branagh, Tim Burton, Scott Cooper, David Cronenberg, Spike Lee, David Lynch, Martin Scorsese, Zack Guillermo del Toro, Yorgos Lanthimos i mnogi drugi. Četiri puta je bio nominovan za Oskara – kao najbolji glumac za ulogu Vincenta van Gogha u filmu At Eternity’s Gate, te kao najbolji sporedni glumac u filmovima Platoon Olivera Stonea, Shadow of the Vampire E. Eliasa Merhigea i The Florida Project Seana Bakera. Takođe je osvojio Počasnog Zlatnog medveda Berlinala za životno delo, a na aktuelnom 31. Sarajevo Film Festivalu biće mu uručeno Počasno Srce Sarajeva kao priznanje za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti. No, Dafoe je mnogo više od majstora filmskog platna, podjednako intrigantan u različitim životnim sferama – i kao ljubitelj vina, hedonista, ljubitelj muzike, joge i plesa. Izdvajamo 10 zanimljivih činjenica o njemu.

Njegovo pravo ime nije Willem 

Njegovo pravo ime bilo je William James Dafoe, ali su ga još od srednje škole zvali „Willem“ – delimično zbog nemačkog porekla, mada ima i engleske, francuske, irske i škotske krvi. Taj nadimak mu je ostao i kasnije ga je zvanično usvojio kada je registrovao ime u američkim matičnim knjigama. „Dolazim iz velike porodice, a moj otac se zvao William. Obožavao sam ga, ali nisam želeo da se zovem kao on, ni Bill ni Billy. Hteo sam sopstveni identitet. Kao klinac, sanjao sam o nadimku! I jednog dana me drug iz razreda nazvao Willem. Bila je to samo lenja verzija izgovora imena William! Ironija je što, kad sam postao glumac, vraćanje na William zvučalo je kao umetničko ime. Zato sam zadržao ono koje mi se više sviđalo.“

Karijeru je započeo u eksperimentalnom pozorištu

Pohađao je studije pozorišta na University of Wisconsin-Milwaukee, ali je ubrzo napustio školu kako bi se pridružio Theater X, eksperimentalnoj pozorišnoj grupi, s kojom je putovao četiri godine. Godine 1977. preselio se u Njujork i pridružio Performance Groupi, koju je vodila glumica i rediteljka Elizabeth LeCompte. Ona je kasnije osnovala The Wooster Group, sa kojom je Dafoe nastupao. Temelj za pomeranje granica i ustaljenih konvencija pružila mu je upravo avangarda koju su ovde stvarali. U jednoj od živih predstava, pod nazivom The Cocktail Party, Willem je igrao pileće srce, a sve ovo pripremalo ga je za karijeru obeleženu spremnošću da preuzme zahtevne i raznovrsne uloge u različitim žanrovima.

Poor Things, Searchlight Pictures

Prekinuo je vezu sa LeCompte nakon 27 godina 

Dafoe i Elizabeth LeCompte imaju sina, Jacka, rođenog 1982. Njihova veza je trajala 27 godina, a kada se završila, to je bio kraj i njegovom angažovanju u The Wooster Group. Međutim, kako kaže, nije odmah znao da je isključen iz umetničkog rada grupe. „Kada smo se razišli, mislio sam da joj možda treba malo vremena da bude okej sa mnom do sledećeg projekta. Ali se to više nikada nije desilo“. Jedini odgovor koji je dobio jeste da ga LeCompte poštuje kao umetnika – i da je to sve što ima da kaže. Danas je više od dve decenije u braku sa italijanskom glumicom i rediteljkom Giadom Colagrande.

Otpustili su ga iz filma Heaven’s Gate zbog smeha

Dafoe je imao malu ulogu u filmu iz 1980. Heaven’s Gate, koji se kasnije smatrao jednim od najvećih holivudskih promašaja (skoro je okončao karijeru reditelja Michaela Ciminoa). Šta je Dafoe uradio da bi ga otpustili? Nasmejao se na šalu. „Bio sam tamo tri meseca i puno sam radio. Bio sam angažovan da igram neisceniran lik, a onda su razvijali te manje likove. Jednog dana smo osam sati podešavali svetlo, i žena mi je šapnula šalu, a ja sam se nasmejao. Cimino se okrenuo i rekao: ‘Willem, izađi napolje’, i to je bilo to. Bio sam žrtveno jagnje“. Cimino nikada nije potvrdio da je otpustio Dafoea. „Bilo je to veliko iskustvo jer je to bio moj prvi studio film, pa sam pomislio: ‘Vau, kakav surov svet!’“, tvrdi Dafoe.

The Magician i Barry Lyndon samo su neki od njegovih omiljenih filmova

Willem Dafoe je poznat po svom beskompromisnom izboru uloga, ne samo kao glumac, već i kao gledalac – to uvek moraju da budu formati koji pomeraju granice forme i sadržaja. Za Letterbox je otkrio da su među njegovim omiljenim ostvarenjima japanski horor klasik Onibaba, hipnotišući film The Magician (The Face) Ingmara Bergmana, Kubrickov vizuelno raskošan Barry Lyndon, za koji kaže da je “prilično dobar”, kao i pomenuti Poor Things u kome ima nezaboravnu ulogu, rame uz rame sa Emmom Stone i Markom Ruffalom.

Togo, Chris Large/Disney

Zamalo je igrao Jokera

Pre nego što je Jack Nicholson dobio ulogu Jokera u filmu Tima Burtona iz 1989, Willem Dafoe se spominjao kao potencijalni kandidat u krugovima Warner Brosa. Krajem osamdesetih već je imao zapažene uloge – To Live and Die in L.A., Platoon, The Last Temptation of Christ, Mississippi Burning. S njegovim upečatljivim licem, divljim pogledom i „vampirskim“ osmehom, lako ga je bilo zamisliti kao Jokera. Ipak, uloga mu nikada nije zvanično ponuđena. Kasnije je zaigrao drugog stripovskog zlikovca – Zelenog Goblina u Spider-Manu, a zatim i Nuidisa Vulka, u Aquamanu.

Veliki je fan Franca Battiata

Ko bi rekao da kultni italijanski kantautor i američki glumac mogu da budu komplementaran spoj? Dafoe je u jednom intervjuu priznao da je njegov veliki fan i da ga pesma La Cura uvek duboko pogodi. Nije teško zamisliti Dafoea kako, između snimanja filmova, pušta ovu pesmu u tišini hotelske sobe, uronjen u njene stihove o nežnosti i posvećenosti. U njegovoj interpretaciji, La Cura je mnogo više od pesme – to je lična meditacija (naročito ako uzmemo u obzir i njegove afinitete prema jogi).

Nosio je dve velike modne revije

Willem Dafoe je zakoračio i na modnu pistu. Godine 2012. zatvorio je mušku Prada reviju za kolekciju jesen/zima u Milanu, zajedno sa glumcima Adrienom Brodyjem, Garyjem Oldmanom i Timom Rothom, a u oktobru 2024. godine, iznenadio je publiku u Parizu na Miu Miu reviji, predstavljajući kolekciju za proleće 2025. Dizajneri ga obožavaju zbog njegove izražene individualnosti, zbog čega je dobio i status modne ikone.

Photo: Gorunway.com

Bob Dylan mu je omiljeni pesnik

Za Dafoea, Bob Dylan nije muzička ikona, već pesnik bez premca. Love Minus Zero/No Limit posebno odjekuje u njegovoj ličnoj plejlisti, sa stihovima koji balansiraju između ljubavi i paradoksa, nežnosti i slobode. U tom odabiru ogleda se i dobar deo njegove glumačke prirode: intenzivna, višeslojna i nikad sasvim prevediva.

Blisko je sarađivao s Marinom Abramović

Willem Dafoe i Marina Abramović spojili su umetnost performansa i glumu kroz višegodišnju saradnju i međusobno poštovanje. Dafoe je učestvovao u dokumentarnom filmu The Life and Death of Marina Abramović, kao i u njenoj scenskoj operi 7 Deaths of Maria Callas. Bio je i gost na otvaranju Marina Abramović Institute (MAI) u Njujorku 2015. godine, platforme posvećene promociji performans umetnosti. Zajedno su učestvovali na panel diskusijama i umetničkim događajima širom SAD i Evrope, razmenjujući ideje o granicama umetničkog izraza i ulozi tela u umetnosti.