28 stvari koje morate videti i posetiti u Barceloni

Zbog umilne španske klime možda ćete pomisliti da je Barcelona grad u kom vreme treba da provedete na otvorenom, ali aktivnosti koje pruža i u zatvorenim prostorima takođe zaslužuju pažnju. Ukoliko vas zanimaju svetski poznati muzeji u Barceloni, pijace prepune lokalnih proizvoda, panoramski vidikovci s pogledom na kultnu arhitekturu i druge znamenitosti ovog grada, donosimo savršen vodič za vas. Ako želite sunce – dobićete sunce, ali odlazak na plažu je samo jedna od opcija. Od tajnog lavirinta do zabavnog parka na vrhu brda, lista stvari koje treba doživeti u Barceloni je raznolika i izuzetno zabavna – živopisna arhitektura Antonija Gaudíja garantuje da dosadni momenti u ovom gradu prosto ne postoje.

Pre putovanja, pročitajte naš sažeti vodič kroz znamenitosti grada Barcelone, definitivan popis šta raditi u španskoj prestonici za sve koji žele da maksimalno iskoriste vreme – od umetnosti, ikoničnih parkova, akvarija i pozorišta do još mnogo toga. Ujedno obuhvatajući i najveće znamenitosti u Barceloni i skrivene dragulje, ovo su najbolje stvari koje grad nudi – neizostavne lokacije u katalonskom gradu.

Kako do tamo?

Na sreću, danas je doći do sunčane Barcelone lakše nego ikad. Cene avio karte Beograd-Barcelona kreću se od 38 evra, a iz Zagreba i Sarajeva možete leteti za već od 15 evra. Vamos!

Mural The World Begins With Every Kiss

Valeriya Kobzar

Ovaj mural romantičnog imena u blizini Catedral de Barcelona prvobitno je bio planiran kao privremena izložba. Predstavljen je 2014. godine povodom 300. godišnjice La Diade ili Nacionalnog dana Katalonije, koji se obeležava 11. septembra, a obeležava dan kada je Barcelona pala pod špansku kontrolu. Proslava možda zvuči pogrešno – na kraju krajeva, oni su izgubili – ali, nakon 14 meseci opsade, ovaj dan je posvećen životima Katalonaca koji su izgubljeni u ratu, regionalnom identitetu i slobodi. Ali vratimo se muralu. Katalonski fotograf Joan Fontcuberta zamolio je čitaoce novina El Periódico da mu pošalju fotografije trenutaka kada su se osećali slobodno. Fontcuberta i keramičar Toni Cumella zatim su odštampali 4.000 ovih ličnih fotografija i kreirali mozaike, raspoređujući ih prema boji i gustini, tako da mural visine 26 stopa sa distance prikazuje dvoje ljudi koji dele poljubac. Ovaj poljubac – simbol ljubavi, empatije i slobode – bio je toliko dirljiv da ga lokalna vlast nikada nije uklonila.

Park Güell

Jorg Greuel

Park Güell pruža pejzaž kao iz bajke – dom je poznatih barcelonskih mozaika, koji  krase hiljade razglednica i spiralnih kula koje podsećaju na tobogane u zabavnom parku. Najveći gradski park započeo je kao saradnja između preduzetnika Eusebija Güella (po kojem park nosi ime) i Antonija Gaudija. Güellova vizija bila je izgradnja imanja za bogate porodice – Gaudí je planirao šezdeset kuća, tržnicu i vrtove inspirisane britanskim parkovima (što objašnjava englesko pisanje katalonske reči parc), ali projekat nikada nije zaživeo. Radovi su stali 1914. godine, kada su bile završene samo dve kuće, uključujući Porter’s Lodge koji se danas nalazi u parku. Uspeh je došao kasnije – park je sada na UNESCO-voj listi svetske baštine. Park Güell je toliko ikoničan i fantastičan da je teško opravdati one koji ga ne posete – iako tokom meseci najvećeg turizma, krcati autobusi imaju istu zamisao… Zanimljiv dodatak je Casa Museu Gaudí, ružičasta zgrada sa šiljatim krovom koja se nalazi unutar parka. Prilikom rezervacije, izaberite General Admission + Gaudí House Museum kartu – Gaudí je zapravo živeo u toj kući 19 godina, što je čini jedinstvenim obilaskom.

Santa Maria del Mar

Getty Images

Pitajte bilo kog lokalca da izabere svoju omiljenu crkvu i kladimo se u čašu (sacramentalnog) katalonskog vina da će to biti Santa Maria del Mar u Barceloni. Ako ste čitali triler Ildefonsa Falconesa Katedrala mora, već znate više o crkvi nego što mislite: radnja romana dešava se tokom izgradnje upravo ove gotičke crkve, a glavni protagonista je jedan od njenih kamenorezaca. U stvarnom životu, istorija crkve je gotovo neverovatnija od fikcije: 1428. godine potresao ju je veliki zemljotres, a potom, u julu 1936. godine, bila je zapaljena i gorila je 11 dana bez prestanka. Ako pogledate unutra, još uvek možete videti crne opekotine na krovu. Crkva uliva čudan osećaj smirenosti. To se pripisuje proporcijama građevine: veoma visokim kolonama, koje su udaljene po 13 metara, što je izuzetno široko prema građevinskim standardima. Spojite taj prozračan prostor sa ogromnim površinama vitraža i gotovo ćete osetiti kao da vas neko vuče u nebo. Crkva se ponosi svojim pristupom dobrodošlice za sve, koji proizlazi verovatno još od njenih početaka, kada su lokalni trgovci (a ne monarhija) finansirali proširenje. Ako ste u El Born četvrti, trebalo bi da osetite njenu neverovatnu atmosferu na barem pet minuta. Još uvek niste sigurni? Ovo će vam pomoći: Santa Maria del Mar je inspirisala Gaudija da izgradi La Sagradu Familiu.

Tibidabo

Martin Castaneda

Kada čujete reči zabavni park na brdu, verovatno ćete instinktivno pomisliti: Stvarno? I dok je Tibidabo planina u Barceloni zaista zabavni park, ona je mnogo više od toga. Prvo ćete je primetiti iz centra grada: visoko na vrhu, silueta veličanstvenog hrama tera vas da pomislite: Šta je ta zgrada?, brzo propraćeno pitanjem: Kako da stignem do nje? Zvanično nazvan Temple Expiatori del Sagrat Cor (ili crkva Sacred Heart, što je lakše za izgovor), na krovu se nalazi ogromna bronzana statua Isusa Hrista do koje možete da se popnete liftom. Kad se popnete (i pomiluje vas lagani povetarac), iznenada primećujete šarm zabavnog parka pored njega – retro atrakcije, kao što je ferris točak sa sedištima u boji koje su dizajnirane i za pogled i uzbuđene vriske. Sjajna zabava. Najpoznatije vožnje su Avió, avion koji vas nosi, poput ptice, oko lokacije, ili Talaia, metalna ruka koja vas podiže na visinu od skoro 550 metara iznad nivoa mora. Pre nekoliko godina, boravak na toj visini smatran je lekovitim za zdravlje. Što vam možda bude i potrebno da se oporavite od nove vožnje u parku Merlí – slobodni pad sa 50 metara. Odrasli vole poglede; deca vole vožnje. Završite uz gin i tonik na terasi bara Mirablau, u blizini mesta na kom se zaustavlja plavi tramvaj. Sedišta uz ivicu su najbolja.

Gran Teatre del Liceu

Kao što biste i očekivali od operske dvorane, Liceu je grandiozan, prelep, ispunjen umetnošću i smešten na prestižnoj lokaciji na barcelonskoj La Rambli. Ipak, kao i kod mnogih najzanimljivijih stvari u životu, nije sve onako kako izgleda. Predvorje, koje vas dočekuje pri ulasku, datira još iz vremena izgradnje zgrade 1847. godine. Međutim, glavna sala za izvođenje opera – sa upečatljivim plafonom u obliku kupole, crvenim somotskim stolicama i raskošnim zlatnim ornamentima koji podsećaju na versajsku palatu – zapravo je otvorena 1999. godine. Naime, 1994. godine je požar uništio veći deo strukture zgrade, ali to se ne bi reklo na prvi pogled. Lepota, fascinantna istorija zdanja i izuzetno centralna lokacija razlog su što ćemo rado pevati hvalospeve ovom pozorištu. Dok će same predstave naravno izazvati različita mišljenja, ambijent i akustika su nesumnjivi hitovi. Uz to, ovo je savršeno mesto za negovanje jedne druge vrste umetnosti – one u kojoj se sređujemo i posmatramo sve te elegantno obučene ljude oko sebe.

Mirador Torre Glòries

Čak i ako Torre Glòries ne znate po imenu, sigurno je prepoznajete po izgledu. Sjajni, iridescentni toranj koji probija panoramu Barcelone – dok neki kažu da podseća na kiseli krastavac, arhitekta Jean Nouvel je u mislima imao gejzir. Torre Glòries je verovatno najpoznatija znamenitost Barcelone s kojom Gaudí nema apsolutno nikakve veze, a sa svojih 143 metra i jedna od najviših zgrada u gradu. Otvorena je 2005. godine i poznata je kao sedište kompanije Meta u Barceloni, a do skoro nije bila naročito interesantna za posetioce – osim kao pozadina za fotografije. To se promenilo 2022. godine, kada je 30. sprat otvoren za javnost kao panoramska posmatračnica s neometanim pogledom na sve strane grada. Poseta, koja uključuje i umetničku instalaciju Cloud Cities, traje oko sat vremena – ali vreme proleti. Karte nisu baš jeftine – ulaz košta oko 18 evra, dok kompletna tura s penjanjem po Cloud Cities instalaciji košta oko 30 evra. Ipak, za jedno jedinstveno, urnebesno zabavno iskustvo koje će vam ostati u sećanju, o kom ćete pričati na večeri i poželiti da ponovite sutradan, Mirador Torre Glòries se definitivno isplati.

Catedral de Barcelona

Pourya Gohari

Nemoguće je šetati paukolikim uličicama starog grada Barcelone, a da vas ne zaustavi prisustvo njene katedrale. Možda nije ekscentrična ili popularna poput La Sagrade Famílije, ali dominira prostorom: džinovski gotički hram koji se uzdiže nad uskim sokacima i malim prodavnicama. Na njenom mestu se pre oko 2.000 godina prvobitno nalazio rimski hram, kada se Barcelona još zvala Bàrcino (u blizini i dalje možete videti ostatke starih rimskih zidina i akvadukta). Danas, zvanični naziv katedrale – Katedrala Svetog Krsta i Svete Eulalije – odaje počast Eulaliji, lokalnoj devojci koja je odbila naredbu rimskog cara Dioklecijana da se odrekne hrišćanske vere. Njegova odmazda bila je 13 oblika mučenja, nakon čega je pogubljena odsecanjem glave – iz njenog vrata, kako legenda kaže, izletela je bela golubica. Zato se u klaustru katedrale nalazi ribnjak sa 13 belih gusaka. Ne statua, već pravih, živih i glasnih gusaka. Katedrala je i prelepa i puna atmosfere, kao što to verski objekti znaju da budu. Bez obzira na vašu ličnu religioznost, unutrašnja arhitektura – plus pogled na grad sa vrha, do kojeg vodi kratka vožnja liftom – ostavlja snažan utisak. Ako ništa drugo, makar je obiđite. Ulični muzičari i pevači koji nastupaju u okolnim uličicama doprinose da celi doživljaj bude mnogo upečatljiviji nego što možda očekujete.

La Boqueria

La Boqueria možda jeste najstarija pijaca u Barseloni – otvorena je još 1217. godine kao običan niz mesarskih tezgi na La Rambli – ali tradicija ovde nikako nije zastarela. Više od 200 štandova funkcionišu kao horski sastav za gurmane: povici prodavaca, zveckanje čaša, pozdravi koji odjekuju u pevačkom tonu (holaaaa). Ipak, pored sve te atmosfere, miris je ono što vas zaista pogodi: topala, slankasto-morska, sveže pržena riba –  miris koji se uvlači u nozdrve, budi apetit, zabrinjava vašeg lekara, i mora da se zalije čašom cave. Kad se probijete kroz gomilu turista koji fotografišu ulaz sa vitražima, masu počinje da čini sve više lokalaca. Zadnji deo pijace, posebno oko zanimljivijih štandova sa iznutricama, i dalje je mesto gde kupuju kuvari i katalonske porodice koje znaju šta je kvalitet. Za razliku od mnogih poznatih svetskih pijaca koje zahtevaju alarm u tri ujutru (prvenstveno mislimo na Tsukiji pijacu u Tokiju), ovde nema potrebe da odlažete dremež i dolazite pre otvaranja u 8 ujutru. Najbolje vreme za posetu je između 10 i podneva, ili, ako jurite najeftinije cene, tik pred zatvaranje u 20:30.

La Rambla

Getty Images

Najpoznatija ulica u Barceloni – više od kilometar duga pešačka promenada koja se proteže od Plaça Catalunye do luke Port Vell – i dalje je nezaobilazna ruta za sve koji posećuju grad. Kada je šarmantna, zaista je neodoljiva: prisutna je nostalgija za nekim prošlim vremenom, sa cvećarima, uličnim umetnicima i štandovima puni lepljivih slatkiša i sladoleda. A kad je intenzivna, onda je baš intenzivna: lavina prodajnih poziva konobara koji nude fluorescentne koktele i gomila najgorih suvenira koje možete zamisliti. Da pretpostavimo vaše naredno pitanje: Da li je La Rambla ili Las Ramblas? Odgovor je – oboje. Prvobitno, ovo područje se sastojalo od pet manjih rambli: Rambla de Canaletes, Estudis, Sant Josep, Caputxins i Santa Mònica. Danas su objedinjene pod nazivom La Rambla, što potiče od arapske reči za „suvo rečno korito“. Ako nikada niste bili na La Rambli – idite. Ona ima šarm koji iznova privlači 78 miliona posetilaca godišnje.

Fasade zgrada duž ulice često su zadivljujuće: opera Gran Teatre del Liceu okuplja publiku i spolja i iznutra, dok je na broju 83 prava mala umetnička senzacija u stilu katalonskog modernizma – Antiga Casa Figueras, prepuna vitraža i mozaika, a ujedno i fenomenalna poslastičarnica. Ako skrenete sa Ramble kroz Carrer de Colom, naći ćete se na Plaça Reial – kraljevski žutom trgu punom barova i restorana. Pored fontane, potražite ulične svetiljke koje je dizajnirao mladi Gaudí. Obratite pažnju dok prolazite između tržnice La Boqueria i metro stanice Liceu – tamo se nalazi mozaik Joana Miróa u živim bojama, koji mnogi, iznenađujuće, promaše. Na samom kraju La Ramble, u zoni Port Vell, nalazi se i akvarij u Barceloni – jedan od najvećih u Evropi posvećen mediteranskom morskom svetu. Idealna je stanica za kratki predah među ribama i ajkulama, naročito ako putujete s decom ili želite malo mira pre nego što nastavite obilazak grada.

Fundació Joan Miró

Za Miróa je potreban poseban prostor – reč je o umetniku čiji radovi variraju od belog platna sa jednom crnom linijom do smelih skulptura u osnovnim bojama koje podsećaju na robote. Zato ima smisla što je Miró sarađivao sa svojim prijateljem, arhitektom Josepom Lluísom Sertom i sam osmislio zgradu muzeja. Moderna je, veoma bela i minimalistička po barcelonskim standardima – nije ni nalik La Sagradi Famíliji – ali najzanimljiviji deo jeste upravo to što gledate Miróova dela raspoređena onako kako je on to želeo.

Bez obzira kakav odnos gajite prema njegovoj umetnosti, kolekcija je živahna, energična i oslobođena one ukočenosti koju umetnički muzeji ponekad nose. (Plava tačka na belom pravougaoniku možda će naterati tradicionaliste da zavrte glavom.) Ipak, ovaj prostor ima neku zaraznu, osvežavajuću energiju, sličnu onoj koju daje prva jutarnja kafa. Pored stalne postavke, Miró je želeo i prostor za istraživanje i dijalog o savremenoj umetnosti – zato muzej u Barceloni obiluje i sezonskim izložbama. U donjem nivou nalazi se Espai 13, prostor koji uvek preuzima neki nezavisni kustos ili umetnik u usponu – tu se mogu videti video radovi, svetlosne instalacije, pa čak i performansi. U poslednjih nekoliko godina, među najzanimljivijim privremenim postavkama bile su one koje detaljno istražuju Miróov stvaralački i lični odnos sa drugim umetnicima, naročito Picassom i Matissom.

Els Encants

Manuel Torres Garcia

Els Encants je pijaca s prepoznatljivim, spektakularnim krovom. Plafonska konstrukcija visoka je više od 25 metara, talasasto oblikovana od cinka i aluminijuma, s zlatno-srebrnom površinom koja reflektuje kaleidoskopsku vrevu tezgi ispod nje. Ova pijaca na kojoj se prodaje štošta postoji u Barceloni još od 1300-ih, a vekovima je bila nomadska – roba se izlagala na raznim ulicama i trgovima po gradu. Sve se promenilo 2013. godine, kada je Els Encants dobio svoj blistavi novi dom u kvartu Poblenou. Dizajn je delo arhitektonskog studija b720 Fermín Vázquez, koji trenutno radi i na modernizaciji čuvenog stadiona Camp Nou – i vizuelno je pravo čudo, okružen drugim gradskim zvezdama. S jedne strane nalazi se blistava Torre Glòries i Dizajn hub, muzej dizajna. Ukoliko se okrenete za 90 stepeni, La Sagrada Familia vas pozdravlja u pozadini.

Postoje dve vrste kupaca. Oni s praktičnim spiskom – traže stolnjak, alat, povoljnu sportsku opremu, i oni u potrazi za skrivenim blagom. Za ovu drugu grupu, moraćete da pročešljate kroz dobru dozu kiča. Ali ako je to vaš fazon, ovde ćete pronaći srodne duše – dizajnere enterijera i mode, scenske nabavljače, dekoratere, i one čije su kuće pune predmeta koji neizbežno izazivaju pitanje: Gde si ovo našao?

Casa Batlló

Juhi Sewchurran

Lako je shvatiti zašto Casu Batlló često porede s Monetovim lokvanjima: njena fasada, prekrivena šarenim staklenim fragmentima i obnovljena 2019. godine, ponekad izgleda plavo, ponekad zeleno, a nekad blista poput staklene površine jezera. Čak i u gradu prepunom prelepih građevina, Casa Batlló (izgovara se „Casa Bat-jo“) deluje gotovo nestvarno. Tekstilni industrijalac Josep Batlló angažovao je Antonija Gaudíja da osmisli ovu kuću nakon što je video njegov rad na Park Güellu. Dao mu je zadatak da stvori dom kakav nijedan član njegove porodice neće imati – i koji će odavati počast zaštitniku Katalonije, Svetom Jordiju (poznatom i kao Sveti Đorđe, ubica zmaja). Rezultat je i veličanstven i intiman – i, kako je traženo, jedinstven.

U Casa Batlló dolazite zbog arhitekture – ili, bolje rečeno, da pokušate da je shvatite. Inspirisana prirodom, kuća nema pravih linija (jer one, po Gaudíju, ne postoje u prirodi), stubovi deluju kao zakrivljene životinjske kosti, a visoko, okeanski plavo stepenište ima pravu žilvernovsku atmosferu. U Gaudí Domeu, hiljadu ekrana i 38 projektora oživljavaju inspiraciju arhitekte, dok Gaudí Cube, prostorija obložena LED zidovima, vizualizuje njegovu maštu. Taj deo instalacije osmislio je pionir digitalne umetnosti Refik Anadol, koristeći mašinsko učenje da otkrije obrasce u Gaudíjevoj arhitekturi, pretvarajući ih u audiovizuelni doživljaj. Vividno, kaleidoskopski – i zaista genijalno.

Palau de la Música Catalana

Getty Images

Možda se zove Palata katalonske muzike (Palau de la Música Catalana), ali u nju dolazite zbog očiju jednako koliko i zbog ušiju. Spolja, masivni kameni stubovi obloženi cvetnim mozaicima nagoveštavaju da se unutra krije nešto posebno – to nagoveštava i „sitnica“ da je zgrada pod zaštitom UNESCO-a kao svetska baština. Ipak, sama koncertna dvorana uspeva da iznenadi: pravi kaleidoskop ruža, lustera i vitraža, kao da je pedeset mladi u istom trenutku bacilo bukete u vazduh i svi su eksplodirali u nebeski spektakl.

Za razliku od mnogih drugih barcelonskih atrakcija, za ovu lepu građevinu ne možemo da zahvalimo Gaudíju. Ovo je remek-delo modernističkog arhitekte Lluísa Domènecha i Montanera – neki čak tvrde da je lepša i od Gaudíjeve Sagrade Familije. Prvobitno je sagrađena kao dom simfonijskog hora Orfeó Català, ali danas se na repertoaru nalaze i horske izvedbe, pijanistički resitali, džez, flamenko i opere poput Traviate i Carmen. Cene ulaznica variraju u zavisnosti od izvođača – od pristupačnih 18 evra do 175 evra za nastupe najpoznatijih imena. Ključno je da odlučite da li želite da je posetite danju, tokom ture, kada je zgrada najspektakularnija za razgledanje, ili uveče, za koncert – kada magija muzike sve diže na drugi nivo.

Barceloneta

Kada bi plaže bile srednjoškolci, Barceloneta bi bila popularni sportista iz: glasna, uvek u centru pažnje i prepuna energije. Njena verzija isklesanog torza? Traka peska koja se besramno razmeće: na jednom kraju nalazi se metalna, silueta hotela W koja liči na jedra, a na drugom zaslepljujuća zlatna skulptura ribe, delo slavnog arhitekte Franka Gehryja. Kada stignete na Barcelonetu, svesni ste toga. Barceloneta je pristupačna, haotična i nezaobilazna. Plaža sve više pokazuje da ima potencijal i za život na otvorenom u stilu Los Angelesa. Pogledajte samo šetalište koje vodi ka hotelu W: sve vrvi od trkača i rolera, tu je i otvoreni bazen za ozbiljno plivanje, a ulične teretane vrve od isprepletanih mišićavih udova koji podižu tegove i obrve slučajnih prolaznika. Na samom kraju šetališta, nova uzdignuta platforma za posmatranje (otvorena 2022. godine) pruža spektakularan pogled na Mediteran i gradski pejzaž Barcelone. Možemo slobodno da kažemo: ovo je Barceloneta, ali u novom izdanju.

Montjuïc

David Russeler

Postoje mnogi važni elementi Montjüica, Barceloninih zelenih pluća, koja su mnogo više od „samo brda“. Kružni tok na Plaça España pruža sjajan uvod, gde se dramatična, arhitektonska stepeništa uspinju prema Museu Nacional d’Art de Catalunya. Ovaj mutej izgleda kao dvorac iz bajke, a, sasvim prikladno, vodeni element ispred nazvan je Magic Fountain. Do sada smo opisali samo 400 metara Montjüica – ostatak područja obuhvata svetski priznate umetničke institucije, stadione sa Olimpijskih igara iz 1992. godine, egzotične vrtove i dovoljno panoramskih pogleda da zauzmu ceo prostor vašeg telefona. Mesto je ogromno – možete satima kružiti po njemu, a da opet uočite čitave delove koje ste propustili.

La Sagrada Família

Praktično je nezamislivo posetiti Barcelonu, a ne obići La Sagrada Famíliu, Gaudíjevu izuzetnu katedralu posvećenu Svetoj Porodici – najveću nedovršenu crkvu na svetu. Najnoviji predviđeni datum za završetak građevinskih radova (izuzev dekorativnih detalja) je 2026. godina, što se savršeno poklapa sa stogodišnjicom smrti arhitekte, iako lokalni teoretičari nagađaju da ona možda nikada neće biti završena kako bi se sačuvao njen status nedovršenosti. Reći da ćete se osećati kao da ste okruženi pravim čudom možda zvuči kao kliše, ali vrlo je teško ući unutra, podići pogled prema svodovima i dužnim vitražima i ne izdahnuti od oduševljenja. Dakle, dobro zvuči. Osim što je nezaobilazno mesto za one koji su u gradu prvi put, La Sagrada Família će postati mesto kojem ćete se uvek iznova vraćati. Ne samo da biste svedočili očiglednom povećanju visine, skale ili složenosti, već i zbog osećaja koji vas preplavi unutar nje – što je, jednostavno rečeno, magija.

Mercat de Sant Antoni

Zamislite barcelonsku ikoničnu La Boqueriu, tržnicu ispunjenu mirisom lignji na La Rambli, pre nego što je postala poznata. Kada su jedini glasovi bili lokalni, a dnevne ponude bile zapisivane flomasterom na komadićima papira. To je Sant Antoni danas. Tržnica hrane i odeće koja je veoma cenjena od strane lokalaca i duboko usađena u njihove dnevne rutine. Javno deljenje ovog mesta u nama budi osećaj kao kršimo tajni kodeks, pa dođite s poštovanjem prema toj autentičnosti i spremnošću da testirate svoj španski – i da dođite s apetitom. Sigurno će vam biti potreban. Ciljajte na onu savršenu tačku kada ćete biti zaljubljeni u pogled na tanjire sa maslinama nagomilane poput peščanih dvoraca, ali ne toliko gladni da potrošite ceo apetit na prvom štandu sa sušenim mesom na koji naiđete.

Ukusi ovde su jednako tradicionalni kao i sam market u crveno-zlatnoj boji: izgrađen 1882. godine, nedavno je bio zatvoren od 2009. do 2018. godine zbog renoviranja vrednog 80 miliona evra. Danas je obnovljen, ponovo otvoren i u punom cvatu – dok okolni blokovi postaju pešačka zona kako bi se unapredilo iskustvo zajednice. Nedeljom, kada je glavni market zatvoren, spoljašnji deo postaje jedno od najvećih evropskih otvorenih tržišta knjiga, prodajući vintage izdanja i markice. Otvara se u 8.30 ujutro i radi do 14.00 – iako Barcelona nije poznata po ranom buđenju, tako da možete slobodno pritisnuti snooze.

Barcelona Architecture Walks

Kiro Wang

Dok većina turističkih tura jednostavno opisuje ono što je ispred vas, Barcelona Architecture Walks istražuju širi kontekst građevina: od sočnih političkih tema o tome kako je taj zastrašujuće van konteksta stakleni poslovni blok zapravo dobio dozvolu za gradnju, do toga šta su bogati tekstilni tajkuni koji su naručili Gaudijeve projekte zapravo mislili kada im je ostavio spavaću sobu sa neobičnim plafonom prepunu religijskih motiva? Od pet tura koje su dostupne, vodeća je Barcelona & Gaudí – tri sata duga, unapred rezervisana šetnja kroz kvart Eixample koja je ograničena na dvadeset ljudi. Očekujte brzu istorijsku analizu koja pokriva Barcelonu od njenih rimskih korena, nedavne pokušaje da se grad „ozeleni“, kao i objašnjenja tehničke magije i matematike koja stoji iza Gaudijevih neobičnih ideja. Svi vodiči su svi arhitekte – bilo da praktikuju profesiju ili su profesori – što garantuje verodostojnost. Ove ture su fantastične, diskusijske ture za sve koji žele da o barcelonskoj arhitekturi saznaju više od toga kako izgleda na fotografijama.

Picasso Museum

Getty Images

Muzej u Barceloni koji se proteže kroz pet palata – ništa manje ne bismo ni očekivali od Picassa, koji je u ovaj grad došao sa 14 godina i često se vraćao tokom svog života. U prizemlju, dvorište i gotički arkadi vode u bele studije u kojima su osvetljena njegova dela. Na spratu, sobe su raskošne: s epohalnih oslikanih plafone gotovo da kaplju kristalni lusteri. Posetioci dolaze ovde da vide Picassova dela, ali posebnost prostora je razlog zašto se vraćaju iznova i iznova. Ako očekujete Picassove najveće hitove, možda ćete biti razočarani – ali samo na trenutak. Guernica je u muzeju Reina Sofía u Madridu, The Weeping Woman u londonskom Tate Modernu. Međutim, muzej u Barceloni ima gotovo sve radove osim tih „razglednica“. U hronološkom redu, prikazuje svaki potez četkicom (svih 4.251 dela) – kako je Picasso prešao od klasično obučenog slikara (pogledajte Ciencia y Caridad u Sobi 3) do pionira kubizma, plus neka dela koja nismo znali da je radio, kao što su keramika.

Moco Museum Barcelona

Adrià Goula, Courtesy of Moco Museum

Hot pink logo. Ogromna skulptura štrumfa koji pozira poput frankensteinovog čudovišta u dvorištu. Soba s ogledalima u kojoj stotine visećih dijamanata menjaju boje dok ulazite unutra. Da li ste sve to zapamtili? Moco muzej u Barceloni je haos – boja, stilova, i granica umetnosti, ali uglavnom radosti. Možda je pored Picassovog muzeja, ali unutra ste jako daleko od Picassovog melanholičnog plavetnog perioda. Ovde vam ne može biti dosadno. Većina posetilaca us mladi, kul i trendi: oblače se sa stilom uoči posete, tela im se izvijaju u neobične uglove kako bi napravili najbolji sadržaj za društvene mreže. Na kraju krajeva, estetski utisak je zapravo cilj ovog mesta. Ali nemojte da vas to zavara, posetioci muzeja zapravo dolaze zbog umetnosti. Entuzijastično zamahuju rukama dok pokušavaju da razjasne šta je na zidovima, a mnogi umetničke radovi podstiču na duže zadržavanje. Čak i ako pređete 10.000 koraka do ručka, Mocova fluorescentna i živahna kolekcija sigurno će vas držati na nogama. Da, čak i ako ste poznati po tome što se zadrhtite na samu reč muzej. Još jedan savet: karte za vremenske termine pre 11 ujutro i posle 6 popodne su jeftinije.

Sant Pau Art Nouveau Site

Getty Images

Ovo je bolnica, kažete? Pa, bila je – ali s twistom. Izgradio ju je legendarni modernistički arhitekta Lluís Domènech i Montaner (koji je projektovao i Palau de la Música Catalana), sa svim karakteristikama katalonskog secesionizma – egztravagantnim kupolama, vitražnim prozorima, episkim stubovima – i dizajnirana je kao zgrada u kojoj su ljudi uživali dok se oporavljaju. Njegova vizija bila je da kreira grad ispunjen vrtovima namenjen lečenju bolesnih, umesto klinike sa izgledom tipičnih bolničkih prostora koje i danas poznajemo. Zgrade su orijentisane za maksimalnu izloženost suncu. Kada je bolnica 2009. godine premeštena severnije, ovaj lokal je prošao svoju rehabilitaciju: pretvoren je u muzej i umetničku destinaciju. Danas je domaćin modnih revija u toku Nedelje mode u Barceloni. Paviljoni su dobili status UNESCO-ve svetske baštine, a i same zgrade su inspirativne, naročito imajući u vidu njihov prethodni karakter. Vrtovi, sa lipama i umornim lavandama, čine ga lepim za oči i dušu. Ovo je znamenitost koju treba posetiti ako želite da raspored ispunite mestima na kojima je manja gužva. I dok se od vas očekuje da obiđete Gaudíjeve dragulje, lokalci će biti iskreno impresionirani ako dođete ovde – jer oni to rade.

Parc de la Ciutadella

Camille Coss

Evo i Arc de Triomf – rečenica koju možda ne biste očekivali da ćete čuti u Barceloni. Postaje još više zbunjujuće kada otkrijete da je monumentalni kameni prolaz na ulazu u Parc de la Ciutadella (koji, zaista, nosi isto ime kao i francuski spomenik) zapravo trebalo da bude Eiffelov toranj. Istinita priča: Barcelonski savet je odbio Eiffelov dizajn, pa je on ponudio isti taj projekat Parizu. A šta se nalazi unutar Ciutadelle? Njeno srce čini aleja drveća kroz koju šetaju parovi, trče deca, ulični umetnici prave ogromne balone, lokalci treniraju pse, studenti se sunčaju na travnatim obalama, a stariji posmatraju sve to. Lokacija je ogromna: malo koji park može da ugosti gradski zoološki vrt i regionalni parlament, a kamoli da ih postavi jedan pored drugog, što je slučaj ovde. Ostale lepe građevine koje su otvorene za šetanje uključuju Umbracle, gde lučni krovovi štite bujne palme, smokve i ogromne ksantozome; nedavno renovirani Hivernacle, spektakularno ukrašeni staklenik star 135 godina; te Muzej prirodnih nauka, Centre Martorell d’Exposicions.

Hivernacle

Getty Images

Ovaj ukrašeni staklenik unutar Parca de la Ciutadella u Barceloni potiče iz 1888. godine, kada ga je arhitekta Josep Amargós i Samaranch dizajnirao kao grandioznu prijemnu salu za sajam Universal Exposition. Nažalost, kao i mnogi projekti čija svrha nakon događanja nije imala mnogo pažnje, do 20. veka staklenik je bio zanemaren. Hivernacle je nekoliko puta korišćen kao kuća za ptice i reptile, pa čak i kao bar, ali njegova novija istorija bila je ispunjena zanemarivanjem i neuspelim obećanjima o renoviranju. Sve dok – aplauz – nije završena detaljno osmišljena obnova koja je trajala 15 meseci i završena decembra 2023. godine, vraćajući železnu konstrukciju i dekorativne detalje u njihov izvorni sjaj iz 1888. godine. Danas je to miran staklenik idealan za odmor ili čitanje knjige pod nežnim svetlom koje se probija kroz lišće. Da je to obavezna destinacija za ljubitelje biljaka i baštovanstvo, to je jasno. Ali to je takođe i lep primer urbane zaštite kulturne baštine urađene na pravi način, kao i opuštajuće – i besplatno – mesto za uživanje u ovom parku.

Barcelonski Pavilion Ludwiga Miesa van der Rohea

Getty Images

Barcelonski paviljon dizajnirali su nemački arhitekti Ludwig Mies van der Rohe i Lilly Reich za Internacionalnu izložbu 1929. godine – globalnu manifestaciju arhitektonskih stilova. Nakon završetka izložbe, paviljon je demontiran i vraćen u Nemačku. Tek u decenijama koje su usledile, arhitektonska zajednica je shvatila koliko je Mies van der Roheov paviljon bio ključan kao simbol modernističke arhitekture. Godine 1980. Barcelonski gradski savet angažovao je tim katalonskih arhitekata da na osnovu sačuvanih fotografija i crteža naprave delikatnu, atmosferičnu rekonstrukciju. Većina posetilaca će primetiti da je paviljon manji nego što su očekivali, pa iskoristite ovo kao priliku za punjenje baterija pre nego što se uputite ka drugim velikim umetničkim atrakcijama na Montjuïcu, kao što su Museu Nacional d’Art de Catalunya (MNAC) i Fundació Joan Miró.

Camp Nou

Alessio Patron

Značaj fudbalskog kluba Barcelona za ovaj grad može se osetiti u buci koja dopire sa njegovog domaćeg stadiona, Camp Nou. Sa 99.354 sedišta, to je najveći stadion u Evropi, a postoji plan za proširenje kapaciteta na 105.000. Sva sedišta su zapravo u vlasništvu vlasnika sezonskih karata, koji ih potom puštaju u javnost ako ne mogu da dođu na utakmicu. Ne brinite: to znači da je obično dostupan dobar broj karata, naročito za utakmice protiv timova iz nižih liga, a karte se obično mogu kupiti 72 do 48 sati pre utakmice. Domaće utakmice FC Barcelone u La Ligi – španskoj fudbalskoj ligi – obično se igraju od sredine avgusta do kraja maja, a u ponudi su ture stadiona i muzeja FC Barcelona. Tu možete pogledati Messijeve trofeje, tunel za igrače i klupu prvog tima.

Museu de l’Art Prohibit

Upozorenje za one koje je lako uvrediti: ovo je prvi svetski muzej koji se sastoji isključivo od umetničkih dela koja su bila zabranjena, cenzurisana ili povučena iz javnog prikazivanja. Novi na umetničkoj sceni Barcelone, od kraja 2023. godine, može se prepoznati po jarko crvenim zastavama (koje podsećaju na prodavnice sa sumnjivim sadržajem) koje vise ispred kontrastnog okruženja grandiozne modernističke zgrade. Muzej u Barceloni još uvek nije jednako popularan kao drugi, pa uživanje u njemu nije uzurpirano gužvama, što je korisno jer ćete najviše uživati ako se zadržite uz svako delo i pročitate širi kontekst. Besplatan digitalni vodič, dostupan putem QR koda, sadrži sve što treba da znate. U skladu sa provokativnom temom, prodavnica nudi sveće u obliku ruke koja pokazuje srednji prst, ogrlice sa natpisom „no“, vaze u obliku banana i mini lampe sa ilustracijama Keitha Haringa. Jedan sat je dovoljno da vidite sve, pročitate većinu opisa i obiđete prodavnicu suvenira. Ljubitelji arhitekture mogu da provedu više vremena divеći se samoj zgradi (Casa Garriga Nogués, koju je projektovao arhitekta Enric Sagnier i Villavecchia), koja se može pohvaliti spektakularnim vitražima.

Casa Vicens

Jarko obojeni keramički cvetovi? Pločice koje podsećaju na zeleno-belu šahovsku tablu? Ne, nismo preterali sa vinom tokom ručka – ovo su misli koje vam se vrzmaju po glavi kada otkrijete Casa Vicens, skrivenu u uskoj bočnoj ulici u barcelonskoj umetničkoj četvrti Gràcia. Izgrađena 1880-ih kao letnja kuća za brokera Manela Vicensa, ovo je bila prva kuća koju je dizajnirao Gaudí. Nakon renoviranja, otvorena je novembra 2017. godine kao muzejski prostor i fascinantna kuća koju možete istraživati. Zaboravite na Gaudija iz ere La Sagrada Famílije, ovo je njegov orijentalistički period. Kako to izgleda? Zamislite da je maurska palata venčana sa Rubikovom kockom i da su dobili dete. Ludo, zar ne? Svi koji obožavaju pločice ili maksimalistički dizajn će biti oduševljeni (da, smelo možemo reći haosom) orijentalnih palmi, roze zidova, pločica sa cvetovima i letećih ptica. Dodajte tome terasu od terakote, nekoliko razrađenih kupola i Gaudijevo kovačano gvožđe, pa ćete se zapitati kako sve to nekako usklađeno funkcioniše. Jer, za divno čudo, zaista funkcioniše.

Superilla

Superilla, u prevodu superblok, transformativni je novi pešački projekat koji je stvorio neke od najlepših staza za šetanje širom Barcelone. Urbanisti su odabrali prometne, zagađene ulice unutar rešetkaste mreže četvrti Eixample i pretvorili ih u zelene ulice. Danas ove asfaltirane avenije prioritet daju pešacima, biciklistima i zelenim površinama, a terase barova šire se na mestima koja su nekada bila autoputevi. Prelepa pešačka staza je horizontalna ulica, Consell de Cent. Počinje levo od Passeig de Sant Joan, široke avenije okićene drvećem poznate po prodavnicama stripova, a završava se na Parc Joan Miró, peščanom parku punom papagaja u kojem se nalazi skulptura Žena i ptica koju je stvorio Miró. Ako šetate bez pauza, skoro dva kilometra duga ruta traje oko 40 minuta. Ali to bi bila propuštena prilika, jer ovo je staza na kojoj treba da uživate u mediteranskom životu: stanite na kafu sa ledom (café con hielo), pridružite se starijim meštanima koji čitaju novine u hladu i slikajte tipografiju očuvanih izloga. To je dovoljno da učini La Ramblu ljubomornom.

cntraveler.com