Bila sam na visokoproteinskoj ishrani dve nedelje, evo kako je to promenili moju kožu i telo

Ah, proteini. Da li se bilo koja grupa namirnica ikad toliko rebrendovala kao proteini? Nekad su bili sinonim za gym bro tipove koji se nalivaju belancima i blendanom piletinom, a danas su apsolutni favorit doslovno svih; od nutricionista, preko Gen Alpha TikTokera, do mama koje prave proteinske shakeove za svoju malu decu.

Proteinska groznica toliko je uzela maha da je u SAD-u čak i piramida ishrane okrenuta naglavačke, a na samom vrhu (pogađate) stoje proteini. Ali u čemu je zapravo stvar s proteinima? Zašto mi ta reč stalno iskače pred očima, čak i u 2026., dok se istovremeno za pažnju bore pojmovi poput fibremaxxinga i ear seeds?

Ispada da odgovor leži u (proteinskom) pudingu. Prema rečima stručnjaka, proteini su ključni za obnovu tkiva, zdravlje kože, zdravo starenje, hormonalnu ravnotežu, regeneraciju mišića i duži osećaj sitosti.

„Većina nas ne unosi dovoljno proteina“, rekla je biohemičarka Jessie Inchauspé, poznata i kao Glucose Goddess, za British Vogue. „Potrebno nam je otprilike 2 grama proteina po kilogramu telesne težine.“

Sve to zvuči vrlo uverljivo. Ipak, prije nego što počnem da širim poruku i okupljam sledbenike (vidi takođe: ispijanje 2,5 litre vode dnevno, opsesivno korišćenje aloe vere), volim da isprobam stvari na sopstvenoj koži.

Zato sam, kako bih započela godinu, odlučila da dve nedelje provedem na visokoproteinskoj ishrani i vidim šta će se dogoditi. Iako nisam opsesivno brojala ili merila unos proteina, ciljala sam na otprilike 75 do 90 grama dnevno (što je malo ispod 100 g proteina koje Em the Nutritionist jede svaki dan).

Dani 1. do 5.

Prva nedelja je bila najlakša. Nije me trebalo nagovarati da dan započnem s dva jaja na maslacem premazanom integralnom tostu, uz malo sira po vrhu. Uveče sam se veselila večerama s piletinom u raznim varijantama (gochujang piletina sa pirinčem, piletina sa limunom i začinskim biljem uz pire od maslaca i pasulja, jerk piletina sa zelenim mahunama i pirinčem).

Do petog dana, međutim, piletina mi je već pomalo dosadila pa sam pojela goveđi burger (oko 20 g proteina), a zatim i nešto što je u suštini bio ogroman profiterol (nije baš „proteinski“ od mene, ali sadrži mlečne proizvode!).

Dani 5. do 10.

U ovoj fazi primetila sam dve stvari. Prva je bila da više nisam želela ni piletinu ni jaja (posebno su jaja počela da mi idu na živce). Druga je bila da sam počela da se osećam pomalo… tvrdo. Kao ljudski kamen. I uz to, delovala sam dosadno sebi.

@pamelaanderson

Shvatila sam da visoko-proteinskoj ishrani pristupam prilično jednolično i bez mašte. Pa sam počela da biram obroke s drugim izvorima proteina, poput lososa, kozica, leblebije, fete i sočiva, uz obilne količine grčkog jogurta sa strane (nikad me nećete videti kako jedem posni sir žlicom).

U jednom trenutku skuvala sam malezijski curry prepun vongola (podcenjen izvor proteina). Tada mi je postalo jasno da visokoproteinska ishrana ne mora da zači ishranu nekoga ko je duboko uronjen u manosferu. Visokoproteinski obroci mogu biti šareni, puni vlakana i raznoliki! Hvala Bogu.

Dani 10. do 14.

Kad sam unela više raznolikosti na tanjir, visoko-proteinska ishrana postala je ne samo lakša, nego i puno prijatnija. Počela sam da primećujem i neke benefite, poput toga da doslovno nikad nisam bila gladna između obroka; imala sam pristojan nivo energije na kraju radnog dana; spavala sam celu noć; i nisam primetila ni jednu novu nepravilnost na koži.

Tokom dana sam jela manje, ali učinkovitije, što je značilo da me nije uhvatila iznenadna glad u 23 časa i nagon za prekopavanjem frižidera u potrazi za grickalicama. Takođe nisam morala da ratujem s poslepodnevnim padom energije oko 14 časova gurajući slatkiše u usta, zapravo, tog pada uopšte nije bilo.

Jedno što moram napomenuti jeste da, osim nekoliko brzih šetnji, u tom razdoblju nisam baš puno vežbala, što verovatno nije bilo idealno. Bilo je pomalo čudno unositi toliko hrane koja gradi mišiće, a pritom, znate, ne graditi nikakve mišiće.

Bilo je i trenutaka kada sam jednostavno poželela testeninu sa maslinovim uljem ili malu salatu i nisam imala volje za još jednim obrokom baziranim na mesu, siru ili mahunarkama (pustite devojku da pojede čips i salsu!).

Uprkos svemu, nakon ovog iskustva zaista sam sklona da nastavim sa umereno visokoproteinskom ishranom, samo ne s onom strogoćom kakvu sam imala protekle dve nedelje.

I, da, verovatno treba i malo više da se krećem. Ali polako. Korak po korak.

Vogue.co.uk