Ko danas odlučuje šta je lepo? Izložba 'Virtual Beauty' će vas naterati na promišljanje

Otkako je sveta i veka, postojali su beauty trendovi. Nekada je bleda, gotovo vampirska put bila simbol lepote, a da ste živeli u Danteovo vreme, ništa ne bi bilo lepše od plave kose i smeđih očiju. Punija figura, baš poput one kraljičine, u viktorijansko doba bila je veoma poželjna, a danas je preplanula put simbol slobode, jer je slobodno vreme najpoželjniji prikaz bogatstva i moći. Bez obzira na to u kojem ste se vremenu zatekli, dočekaće vas određeni ideali lepote, usko povezani i sa ekonomskim stanjem društva.

Ako posmatramo njihov razvoj kroz istoriju, videćemo čitavu raskoš boja, tekstura i figura. Međutim, ti ideali su gotovo uvek dolazili spolja, iz tuđih pogleda. Ljudi su jedni druge uglavnom posmatrali usput, procenili izgled i nastavili sa životom. Ono što je moderna tehnologija unela u našu svakodnevicu jeste mogućnost neprestanog analiziranja sopstvenog izgleda, i to u svakoj sekundi dana. Šta uraditi kako bi izgledali mlađe, bolje, privlačnije?

Konstantna izloženost određenim siluetama kao da menja hemiju mozga. Ono što vam je još do juče bilo neprivlačno, danas postaje ne samo normalno, nego i poželjno.

Identitet oblikovan algoritmom

Ni sama nisam ostala imuna na taj efekat. Svakojaki zahvati prolazili su mi kroz glavu – od ideje da operiđem nos, podignem kapke, do ispravljanja zakrivljene vilice. Međutim, naš izgled je usko povezan sa načinom na koji doživljavamo sebe.

Jednostavnije rečeno, identitet je često ukorenjen upravo u fizičkom izgledu. Kombinacija straha od operacija i pitanja šta bi se dogodilo sa mojom psihom kad bih zaista otišla „pod nož“, sprečila me da te misli pretočim u delo. Dok bi nekada privremeno promenili boju kose ili usana sa ružem u trendi boji, moderni standardi lepote teraju na trajne promene, a telu se pristupa kao da je glina za oblikovanje.

Courtesy of Filip Custic

Međutim te ideje o „nužno potrebnim“ promenama nisu došle od prijatelja, neznanaca na internetu niti porodice. Došle su isključivo iz moje glave i mojih očiju koje su (sramota me je da priznam koliko sati nedeljno) prilepljene za ekran. Stalno nešto analiziraju i procesuiraju. Kako izgledam u odnosu na druge? Šta bih mogla da popravim? Da li mi treba „osveženje“?

Obrazi mi se lagano spuštaju, a koža gubi elastičnost. Ideja o izmenama ima na pretek. Mogućnost poređenja sa digitalnim izvorima vidno menja standarde lepote, ponekad na pomalo jeziv način. Do te mere da ljudi koji međusobno nemaju nikakve veze, izgledaju kao da su iz iste porodice. Trendovi digitalnih beauty ideala nisu zahvatili samo žene, koje su tradicionalno prve žrtve standarda lepote. Muškarci su sve češće opterećeni tzv. lookmaxingom – estetikom koju karakteriše neprirodno izražena vilica.

Courtesy of Ben Cullen Williams and Isamaya Ffrench

Nestanak autentičnosti i nastanak dismorfija

 Jedna izložba u Londonu upravo se bavi tim fenomenima i promenama koje su nastale kao posledica opsednutosti sopstvenim izgledom. U digitalnoj eri selfija, filtera i algoritamski definisanih ideala lepote, Somerset House u Londonu otvara izložbu Virtual Beauty. Ova promišljena i vizualno upečatljiva izložba okuplja više od 20 međunarodnih umetnika i umetnica. Kroz fotografije, video radove, instalacije i AI intervencije, izložba istražuje kako su tehnologija, društvene mreže i popularna kultura redefinisali savremeni pojam lepote, identiteta i novih oblika dismorfije.

Courtesy of Ines Alpha

Od Instagram face estetike do fenomena Snapchat dismorfije, radovi propituju novu estetiku hiperrealnog – izgled koji je često rasno neodređen, algoritamski optimizovan i emocionalno otuđen. U fokusu su i teme poput seksualizacije ženskog tela kroz veštačku inteligenciju, avatara, digitalni identitet i kulturni pritisak stalne samoprezentacije.

Kako kaže kustos Gonzalo Herrero Delicado: „Virtual Beauty postavlja više pitanja nego što nudi odgovora“  i upravo u tome leži njena snaga. Izložba nas poziva na duboko promišljanje o tome ko danas zapravo definiše lepotu.

Sama izložba podeljena je u tri dela, a pažljivo prati poslednjih 20 godina digitalnih promena u sferi lepote. U jednoj vitrini izložen je srebrni Samsungov preklopni telefon iz 2003. – jedan od prvih uređaja sa prednjom kamerom i simbol rađanja selfie kulture. Danas je moć selfija neupitna, što najbolje ilustruje Kim Kardashian sa svojom knjigom Selfish (2015), koja je izgrađena na kulturi selfija i, zajedno sa ostatkom porodice, značajno uticala na savremene standarde lepote – od oblika tela i lica, do tehnika šminkanja koje su, da budemo iskreni, decenijama bile svojstveni standardi lepote među mnogim manjinama.

Posebno je intrigantna instalacija A Daughter Without a Mother (2022) švedske umetnice Arvide Byström. Koristeći AI softver za generisanje govora, umetnica oživljava žensku seks-lutku, izbacujući je iz njene uobičajene, seksualizovane uloge. Time ne samo da analizira kako tehnologija može dodatno da produbi objektivizaciju ženskog tela, već i poziva publiku na razmišljanje o identitetu i intimi u doba digitalnih entiteta.

Ako vas leto odvede u London, izložbu Virtual Beauty, koja ugošćava umjtnike poput filipa custica, Bena Cullena Williamsa, Orlana i mnogih drugih, možete pogledati do 28. septembra.