U Parizu se otvara velika izložba posvećena Virgilu Ablohu i njegovim vizijama zajedništva

Tokom Nedelje mode u Parizu, na dan koji bi obeležio njegov 45. rođendan, u Palais Royalu biće otvorena izložba posvećena Virgilu Ablohu. Athiththan Selvendran, glavni kreativni direktor fondacije Virgil Abloh i direktor Virgil Abloh Archive, podelio je s nama detalje izložbe, sa posebnim osvrtom na to šta ona znači za dizajnerovo nasleđe.

Kao da sam prenos uživo upalila juče, a ne pre više od sedam godina, jasno se sećam predstavljanja Louis Vuitton kolekcije za proleće/leto 2019. Duž Jardin du Palais-Royal u Parizu protezala se pista u bojama duge koje su se suptilno stapale jedna u drugu, obeležavajući trasu kojom će da prođe 56 modela. Ta duga bila je više od estetskog rešenja za predstavljanje kolekcije, bila je metafora kojom nam je Virgil Abloh u svom debiju za francusku modnu kuću poslao jasnu poruku svoje vizije. Dizajner je cenio i slavio različitosti, a njegova odeća bila je namenjena svima, jer su u njegovom svetu svi dobrodošli, što je metaforički bilo krunisano sloganom „We Are The World” pesme Michaela Jacksona, koja je nastala s ciljem prikupljanja sredstava za pomoć u borbi protiv gladi u Etiopiji. Već tom kolekcijom bilo je jasno da je misija Virgila Abloha, prvog crnca imenovanog za kreativnog direktora muških kolekcija: jedinstvo, zajedništvo i kreativnost.

Iako ga danas poznajemo kao jednog od najvećih dizajnera nove generacije, velikog vizionara čiji doprinos nije promenio samo modni svet, već i polja product dizajna i arhitekture, ne može se reći da je on od početka bio oberučke prihvaćen kao kreativni direktor Louis Vuittona. Neposredno pre predstavljanja njegove pomenute debitantske kolekcije mnogi modni insajderi bili su, u najmanju ruku, skeptični u vezi dizajnerovim kvalifikacijama, uprkos tome što je njegov brend Off-White postojao već pet godina i postigao veliki komercijalni uspeh. Njegove kreacije nosile su i obožavale zvezde poput Belle Hadid, Kanyea i Justina Biebera, a Abloh je po mnogo čemu važio za osobu koja je diktirala modne trendove. Međutim, taj skepticizam bio je zasnovan na činjenici da Virgil nije imao formalno modno obrazovanje (završio je arhitekturu), a samim tim je njegova karijera potresala granice industrije poznate po zatvorenosti, otvarajući goruće pitanje: Kako je osoba bez tradicionalne modne pozadine uspela da preuzme kreativno kormilo jedne od najpoznatijih francuskih modnih kuća? Odgovor na to pitanje je naravno, kompleksan i slojevit, ali moguće ga je pojednostaviti – Virgil Abloh imao je talenat, predanost i pravu viziju koja je došla u pravo vreme. Sve ostale kockice posložile su se prirodno. 

Vešto je brisao granice između luksuzne mode i streetwear estetike, učinio je visoku modu pristupačnijom i opuštenijom, razbijajući stereotipe povezane s luksuzom. Virgil je verovao da moda treba da nas sjedinjuje, a brendingu, naročito za Off-White, pristupao je s fokusom na kupce, pružajući im ključ od vrata njegovog sveta. „Virgil je bio posvećen tome da informacije učini dostupnima, gradeći mostove između visoke mode i njene publike”, rekao mi je Athiththan Selvendran. Možda baš zato što je bio arhitekta, ti figurativni mostovi izgrađeni su na tako jakim temeljima, da čvrsto stoje i dan-danas, kao samo jedan deo Virgilovog nasledstva.

Prozor u kreativni proces Virgila Abloha

Sada, četiri godine nakon njegove iznenadne smrti, vraćamo se u Pariz, u isti grandiozni Palais Royal, gde će 30. septembra biti otvorena prva izložba u Evropi posvećena šarenolikom stvaralaštvu Virgila Abloha. „Virgil je gajio duboku povezanost s Parizom. Veliki deo svoje karijere proveo je kao samoprozvani Parižanin”, kaže Selvendran. „Verovao je da stvaranje umetnosti i kreativnost treba da budu pristupačni i dostupni svima. Zbog toga je naš cilj da, kreiramo prostor u kom ljudi mogu da stupe u interakciju s njegovim nasleđem, da puste da ih ono inspiriše, te da mogu da ga nadgrade.” A stičem utisak da je to upravo način na koji bi i sâm dizajner pristupio ovoj izložbi.

Kada je reč o proslavljanju radova legendarnih kreativaca kakav je bio Abloh, teško je ne zapitati se koji je „ispravan” način davanja počasti njegovom stvaralaštvu. Arhive i fondacije suočavaju se sa izazovom predstavljanja umetničke legende u punom svetlu, ujedno poštujući intimnost samog procesa stvaranja, pitajući se koliko bi sam umetnik hteo da otkrije. Međutim, kada je u pitanju Virgil Abloh, zadužbinari nisu bili u ovom problemu, jer je sam dizajner verovao u dostupnost, demokratizaciju umetnosti i moć zajedništva. Deljenje njegovog nefiltriranog, sirovog procesa, od skečeva do finalnih proizvoda, zaista je ablohovski. Virgil je hteo da podstiče kreativnost, a to je činio deleći svoj proces sa svima, i koncept gatekeepinga nije postojao u njegovom rečniku.„Virgil je bio izrazito posvećen otvorenom deljenju svog rada. Vrlo promišljeno je otkrivao sisteme, okvire i nacrte koji stoje iza svake ideje i svakog projekta. The Archive™ čuva i omogućava pristup brojnim skicama, iteracijama, produkcionim beleškama, referencama, moodboardima, paketima za umetničku direkciju i WhatsApp prepiskama budući da je koristio ovu aplikaciju za dopisivanje kao beležnicu i prostor za brainstorming”, rekao mi je Athiththan Selvendran, objavivši da ćemo deliće procesa, snimke ekrana i prepiski moći da vidimo u Parizu, na izložbi u prostoru velikom 1240 kvadratnih metara, koju su kurirale njegove dugogodišnje saradnice Chloe i Mahfuz Sultan. A verovatno bi samo u toliki prostor i mogli da stanu predmeti iz svih sfera u kojima je Abloh stvarao, od mode i obuće, preko arhitekture i nameštaja, do likovne umetnosti i grafika. 

Zajedništvo kao ishodište stvaralaštva

Osećaj povezanosti je nešto po čemu će verovatno svi pamtiti Virgila. On nije posmatrao svet sa zlatnog trona koji je sagradio sam sebi. Zapravo je poštovao mišljenja svoje publike, koristeći društvene mreže kao sredstvo dvosmerne komunikacije između njega i kupaca. Štaviše, fanove je neretko uključivao u proces dizajna, a oni su imali priliku da utiču na finalni proizvod, što je dokazivalo da dizajner proizlazi iz ideje da njegovi proizvodi treba da budu izrađeni sa osobom koja će da ih nosi u mislima. Ovakav pristup bio je jedan od načina na koji je Virgil gradio pomenute mostove, preispitujući do tada normativnu ekskluzivnost luksuzne mode. Njegova povezanost sa publikom nije bila performativna, način da proda što više dukserica, već je Abloh zaista bio osoba koja je volela da se povezuje s ljudima čemu svedoče njegova bliska prijateljstva s ljudima u industriji. Kao da s Virgilom nije bilo moguće poslovno sarađivati, a da vam on ne postane prijatelj. 

Virgilova kolegijalnost oslikala se i na njegovim radovima. U svom portfoliju dizajner ima neverovatan broj kolaboracija svih vrsta, a kako mi kaže Athiththan Selvendran, izložba u Parizu biće posvećena upravo njima. „Izložba stavlja naglasak na neverovatni kolaboracioni duh koji nose Virgilovi radovi. Bilo da je u pitanju saradnja s umetnicima, dizajnerima ili sportistima, on je uvek integrisao osećaj zajedništva u svoj proces, a izložba ističe baš to. Posetioci će da vide ekskluzivne, nikada pre viđene predmete i saradnje.” Neke od njegovih najpoznatijih saradnji jesu Off-White kolaboracija s brendom Nike, u kojoj je dizajner reinterpretirao klasične siluete sportskog brenda, kreirajući kolekciju patika koje su bile (i još uvek su) san svih trendsetera, saradnja s umetnikom Takashijem Murakamijem na impresivnoj izložbi future history, te saradnja s Ikeom, zbog koje još uvek maštam o tepihu sa dezenom fiskalnog računa. Verovatno najimpresivniji deo Virgilovog opusa jeste što se on bavio, jednostavno rečeno, svim i svačim – za šta bi mogli da kažemo da je odlika istinskih umetnika. Jasno je da je on imao veliku potrebu da stvara, da kreira svet po svojoj meri, ideje kao da su prštale iz njega i pronalazile svoje mesto u različitim medijima, različitim umetnostima, platnima, u neverovatnom i uvek smislenom spektru boja. 

Zbog toga, nazvati Virgila Abloha modnim dizajnerom deluje gotovo nepravedno prema njegovom nasleđu – jer on jeste bio sjajan i revolucionaran modni dizajner, ali je bio i mnogo više od toga. A pre svega, bio je umetnik. Izložba će trajati svega deset dana, ali u duhu zajedništva i kolektivnog stvaranja, u sklopu nje biće organizovani i razgovori, radionice i projekcije, u cilju približavanja izložbe publici. Iliti kao što mi je na kraju našeg razgovora Athiththan Selvendran i rekao: „The Archive™ deli način na koji je Virgil razmišljao i kreirao, te kako je preispitivao proces dizajna, koliko verzija i prototipa proizvoda je stvarao. Pored očuvanja Virgilovog rada i ideja, cilj nam je da ih oživimo – da zajedno s njegovom zajednicom radimo na njihovom prenošenju u budućnost.”