Preporuke modne dizajnerke za vikend u Beogradu i okolini

Iako je fakultetsko obrazovanje opisuje kao dizajnerku enterijera, Marina Ćuruvija odlučila je da izađe iz zadatih okvira. Modni brend Svemogućstvo pokrenula je pre šest godina, gradeći ga postepeno, putem je naučila da „sme da se igra, pokušava, sruši sve i izgradi ga ponovo“. „Moda u Svemogućstvu mi nije samo izraz stila, više je alat za postavljanje pitanja i pričanje priča. U skladu sa time, volela bih da zadržim ono što me je i održalo: slobodu u izrazu i eksperimentisanju, preispitivanje pravila, nesavršenstvo, greške, otpor prema trendovima i kapitalističkim podvalama, mada, ruku na srce, često nasednem na njih“, kaže mi sa humorom dok ja listajući njen Instagram shvatam koliko volim Svemogućstvo mantile i mini kolekcije kojima uvek nekako estetski pogura stvari prema slobodi.

Setim se da je pitam i za projekat Dvorana kulturnog stana koji sam pratila, a u sklopu kojeg je u svom stanu jednom mesečno organizovala izložbu otvorenu za posetioce. Kako se prisećamo, jedan vikend Julija Castellucci je ležala na podu i pevala japansku uspavanku za njih desetoro, a drugi vikend Emilija Terzić je celu svoju spavaću sobu sa radovima preselila u DKS prostor. Za tri godine, kroz stan je prošlo mnogo ljudi raznih generacija, profesija, senzibiliteta. „Ideja je bila stvoriti ambijent u kojem se briše jaz između umetnika i publike. Svi su mogli da postavljaju pitanja, da ne znaju “prave” odgovore, da budu radoznali bez pritiska. Umetnost je izlazila iz institucionalnog okvira. Pokazalo se da je taj miks odgovarao svima“, komentariše Marina i dodaje da je taj projekat stavila na pauzu. „Sve se događalo u mom stanu i jednostavno mi je trebao odmor. Imam neke ideje za budućnost, ali i pomisao da je okej da nešto ima svoj početak i kraj. Možda je DKS već ispunio svoju svrhu. Videćemo.“ S obzirom na sve čime se bavi, pitam je koliko joj vremena ostaje za privatni život. „Zna da mi se desi da zaboravim na privatni život ili da ga uzimam zdravo za gotovo. Laknulo mi je kad sam shvatila da nisam hirurg i da ne spašavam živote. Važno mi je da odvojim vreme za sebe i svoje ljude – da sve ostavim, sednem u auto i poslušam baku šta je posadila, svratim do tate da nam svima izmeri pritisak, da međusobno kažemo koga šta tišti ili da svi zajedno kvalitetno ćutimo. Ove godine mi se privatno dogodilo puno lepih stvari i srećna sam, iako je poslovno bilo svega, pa šta sad.“

Projekt DKS

Marina već dugo živi u Beogradu, kaže da ga oseća ponekad preintenzivnim, zagušljivim i napornim, ali u poslednje vreme inspiriše je želja za promenom koja se odvija na ulicama. „Istovremeno je i strašno i ohrabrujuće. Događa se neka bliskost, solidarnost. Jedan veliki miks emocija.“

Vikend je pred nama i valja ga dobro iskoristiti, a Marina nam otkriva kako ga provodi u Beogradu.

Petak ujutru u Studiju Svemogućstvo

Petak mi je manje-više uvek isti – provodim ga u studiju. Cedim sok, a jutro počinje online sesijom u sklopu grupnog programa koji vodi moja mentorka Ana Đorđević. Kroz njega učim o ženskom preduzetništvu i sve više shvatam da biznis ne mora da bude “strašna” reč. Ta reč je kompromitovana često puna predrasuda, ali ovde učim da se posao može graditi sa ljubavlju, poštovanjem, u skladu sa sopstvenim vrednostima, ali i sa puno odgovornosti i realnih očekivanja. Grupe su sjajne, događa se lepa razmena. Učim da slušam, podržavam druge, smirim ego i oslobodim se toksičnog individualizma u koji lako skliznemo. Za kreativce, umetnike, preduzetnike (i one koji to žele da postanu), ovakva mentorska podrška je neprocenjiva. Meni puno znači jer jačam mišiće koji nama umetničkim, često krhkim dušama, znaju da otrofiraju. Dan završavam slanjem poslednjih narudžbina, pisanjem i kratkom retrospektivom. Zaključavam studio i poželim svima srećan vikend!

Ostavila sam nekoliko preporuka – mesta i aktivnosti koje su deo mog vikenda i gde ću se verovatno i sama uputiti. Ako poželite, pridružite se – lepo je.

Photo: Aleksandra Mihajlović Shtroxy

Petak uveče na izložbi Jane Stojanović

Gde: Parobrod, Beograd

Jana Stojanović ima izložbu u Parobrodu pod nazivom Što se bore misli moje. Radile smo zajedno još u vreme DKS-a. Njene slike me smiruju, posebno serije sa lokvanjima. Posetite je, dobro će vam doći za jedan laganiji petak.

Subota van Beograda: Studio Rukom

Gde: Inđija

Budući da Beograd zna da uzme deo duše tokom nedelje, subotom bežim iz grada, najčešće u Inđiju, gde sam odrasla. Tamo najviše vremena provodim u novom studiju (@rukomstudio) koji su pokrenule tri prijateljice, jedna od njih je i moja kuma. Studio je potpuno nov, svež, doslovno novorođenče. Stvaraju predivne keramičke skulpture, lampe, nameštaj i još mnogo toga što odiše rukama, materijalom i idejom. Sviđa mi se taj moment decentralizacije. Verujem da će, s vremenom, prostor otvoriti vrata većem broju ljudi. Pratite ih, lepo je gledati kako rastu.

Subota popodne: Velika Remeta

Gde: Fruška gora

Nepretenciozna i osvežavajuća subota. Idealna za duge šetnje sa bliskim ljudima ili solo. Mesto za regeneraciju od betona i buke, od stotinu ljudi i trista ćudi. Velika Remeta je pravo mesto za lagani fruškogorski đir. Šuma, manastir i prodavači sa lokalnim proizvodima.

Nedeljni ručak u Novom Sadu

Gde: Dango San

Tamo gde Beograd ubrza, Novi Sad uspori – savršeno za nedelju. Dango San je moj favorit kada je reč o vrhunskoj klopi i prijatnom ambijentu. Radi kao pop-up restoran japanske kuhinje. Hrana se ovde priprema od srca i za dušu – ramen, mochi, kombucha, i sve to u preslatkom stanu sa pogledom na reku. Mislim da rade samo vikendom, u sopstvenom ritmu, i to se oseti. Seksi, zar ne?

Nedelja uveče u Beogradu

Gde: Koordinata Street, Zemun

Takođe odlična opcija za nedelju, kad ipak odlučim da ostanem u Beogradu. Ušuškano, a opet dinamično mesto. Sediš na ulici, na pijaci si, posmatraš ljude – inspiracija na svakom koraku. Hrana je posebna priča, a moj favorit je džigerica Entoni Bordejn.

Povezano: Gastro dvojac iz Koordinate otvorio nam je vrata novog restorana u čuvenom beogradskom zdanju