Filmovi sa Mostre koji su me naučili šta znači (ženska) sloboda

Oduvek sam bila zaljubljena u nekoliko glumica ili još bolje, u njihove određene uloge. Monica Vitti je prva među njima. Žena specifične lepote i bezbroj kontradiktornosti; tokom 60-ih je oličavala neurozu italijanskog društva glumeći u dramama, da bi se tome dobro nasmejala glumeći u komedijama 70-ih. Njena uloga Giuliane je potpuno drugačija od pravca u kojem je nastavila karijeru, i baš zato mi se neizmerno sviđa. Jednak, snažan efekat je na mene ostavila i Catherine Deneuve u filmu Belle de jour, gde sam je prvi put i gledala. Film o seksualnoj slobodi naravno da je osvojio Mostru; Italijani su uvek bili korak ispred ostalih.

Osim Monice Vitti i Catherine Deneuve, tu je celo spisak glumica koje su obeležile, ne samo moj filmski ukus, već i mene samu. Iz svake njihove uloge sam izvukla jednu životnu lekciju. Svi ovi filmovi premijerno su prikazani na Venecijanskom filmskom festivalu i redom su osvajali publiku i žiri, na kraju, godinama i decenijama nakon premijere, i mene. Italijani su poznati po tome da žive život punim plućima, tako da ne čudi da su na ovom festivalu najveće nagrade otišle upravo onima filmovima i ulogama koji neguju individualnost i slobodu.

Red desert

Iako mnoge glumice i njihove uloge povezujem sa Venecijom, Monica Vitti je ona koje se uvek prve setim i to u ulozi Giuliane u filmu Michelangela Antonionija Red Desert. Kratak opis filma glasio bi nešto poput: Psihički nestabilna Giuliana pokušava da se nosi sa životom ulaskom u aferu sa kolegom sa posla u fabrici, a kojom upravlja njen suprug. Ovaj film sam prvi put gledala na televiziji, u sklopu programa posvećenog režiseru, ali od svih njegovih filmova, Giuliana mi se zauvek urezala u sećanju. Surova stvarnost života obeleženog industrijom i fabrikom, i mogućnost ljubavi, makar zabranjene, u ovom filmu su prikazani na neuobičajen način. Manjak dijaloga, oskudni prostori, elektronska muzika, kamera van fokusa, boja (ovo je Antonionijev prvi film u boji!), ponekad nelogični gestovi, za mene veoma mladu u to vreme, pokazivali su svu nelogičnost života. Iako mračan, film na neki pomalo uvrnut način nudi i opciju nade, posebno za labilnu Giulianu, što daje nadu u život svima nama, na kraju krajeva – i meni.

Red Desert

Belle de jour

Isto gledan prvi put na televiziji, Belle de jour, donosi jednu posebnu priču o seksualnosti. Nisam sigurna da li sam bila dovoljno zrela za taj film, ali vrlo rano mi je ukazao na širinu tematike. Francuska ikona, tada mlada, Catherine Deneuve, u filmu glumi Séverine, mladu i privlačnu domaćicu koja je u braku sa mladim lekarom Pierreom. Iako se iskreno vole, ona sa njim ne može ostvariti normalan seksualni odnos jer njene misli okupiraju sadomazohističke seksualne fantazije, koje Pierre nikako ne može da ispuni. Luis Buñuel je napisao i režirao film, na predlog braće Hakim, prestižnih i kontroverznih egipatsko-francuskih producenata napisao je scenario prema istoimenom romanu Josepha Kessela. Roman je u to vreme izazvao skandal i film nije bio daleko od toga. Tema ženske seksualne slobode nikada ne pada na plodno tlo, bilo da se radi o romanu iz 1920-ih ili filmu iz 1960-ih godina, a svedoci smo da je i danas problematična. Catherine Deneuve tj. Séverine Serizy, u filmovima me je naučila mnogočemu, a ovde kako srušiti barijere između stvarnosti i fantazije, postaviti ih u ravnopravan odnos, a koji je potreban kako bi se oslobodila.

Belle de jour

Gloria

Gloria je kriminalistički triler o bivšoj ljubavnici mafijaša koja spletom okolnosti postaje jedina nada za spas dečaka kojem je mafija ubila porodicu, a sada se želi dokopati i njega. John Cassavetes je napisao scenario, ali u početku nije želeo da režira film, već samo da proda tekst. Nakon što je njegova supruga Gena Rowlands angaržovana za glavnu ulogu Glorije, nagovorila je Cassavetesa da ga ipak i režira. Ovo je bio drugi američki film na Venecijanskom filmskom festivalu koji je osvojio Zlatnog lava, prvog Zlatnog lava je osvojio Jean Renoir na prvom izdanju Mostre.

Gloria je uloga stvorena za Genu. Ona je seksi, snažna, nezavisna i u životu joj ne treba muškarac, da bi uradila nešto – ovo je možda najvažnija lekcija od svih filmova. Gena je često glumila takve uloge, nekako volim da je zamišljam, jer je i sama bila takva, ali ovu ulogu je toliko uverljivo iznela da mislim, da bi svaka žena, nakon što pogleda film, bila spremna učiniti sve ono, i dobro i loše, što je i Gloria u filmu učinila.

Gloria

Vagabond / Sans toit ni loi

Agnès Varda je 1985. postigla nešto što niko pre na festivalu nije; bila je prva žena koja je osvojila Zlatnog lava. Film donosi priču o Moni, mladoj ženi koja luta vinskim predelom Francuske. Film je snimljen i njegova priča je ispričana – od kraja. Monina smrt je početak filma. A kako mi, gledaoci, pratimo njena lutanja je nešto što ne bih otkrila, jer način na koji je Agnes Varda ispričala Moninu priču sa naglašenom slobodom izražavanja, slobodom kretanja i možda najvažnije slobodom otpora, takođe je lekcija koju me je naučio ovaj feministički film.

Vagabond

Short Cuts

Short Cuts sam prvi put gledala u bioskopu. Mislim da sam imala trinaest ili četrnaest godina što nikako nije adekvatno doba za gledanje ovakvog filma. Bolje bih ga razumela da sam sačekala koju godinu. Ali me je odmah očarao tj. Julianne Moore me je odmah očarala, ona prva, pored dvadeset i dva lika u filmu. Svi su odlični, ali ona je iskakala. Scena svađe sa suprugom kojeg je glumio isto odličan Matthew Modine, u nekoliko minuta pokazuje svu slojevitost odnosa, ljubavi, mržnje, razočaranja i ono najvažnije – ljudskih slabosti. Film je 1994. osvojio Zlatnog lava, pogledala sam ga nebrojeno puta, a ako ste fanovi Altmana i filma, znajte da je objavljena i knjiga sa svih devet priča i jednom pesmom Raymonda Carvera po kojima je snimljen film. Ako sam išta naučila iz filma, a knjiga mi je to i potkrepila, jeste da često biti slobodna znači i biti slaba. I to je sasvim ok.

Short Cuts

Trois couleurs: bleu

Juliette Binoche glumi Julie Vignonu u ovoj egzistencijalnoj drami Krzysztofa Kieslowskog. Julie Vignon u groznoj automobilskoj nesreći ostaje bez supruga kompozitora i deteta. Odlučuje da proda sve što poseduje, spaljuje kompoziciju svog supruga i beži od prošlosti selidbom u Pariz. Ovaj film je prvi je deo trilogije kojom je Krzysztof Kieślowski potvrdio da je jedan od najznačajnijih evropskih redatelja. U prvom delu trilogije kojom je referisao na tri boje francuske zastave koje predstavljaju bratstvo, jednakost i slobodu kao osnove francuskog građanskog društva, Kieślowski je priču o slobodi utemeljio na vlastitom etičkom pogledu na svet. U uvodnom delu on se poziva na Internacionalu i zagovara tezu da je za postizanje potpune slobode pojedinca potrebno potpuno izbrisati prošlost, samo da bi se kasnije pokazalo da je to još uvek nemoguće, jer je pojedinac izgrađen iz prošlosti i sećanja. Zato on misli, i filmom prikazuje, da je neophodno suočavanje sa vlastitom prošlošću, njeno prihvatanje i prevladavanje, a osnovno oružje za to, kao i za oslobađanje, jeste ljubav. Moramo prihvatiti i zagrliti svoju prošlost, suočiti se sa njom, preuzeti odgovornost i ako treba, ispraviti greške.

Trois couleurs: bleu

Vera Drake

Film je istorijska drama o ženi iz radničke klase iz 1950-ih koja živi u Londonu i obavlja ilegalne abortuse. Vera vodi dvostruki život majke, radnice i junakinje koja pomaže ženama, a koje se nalaze u bezizlaznoj situaciji. Režiser Mike Leigh je u film ugradio mnogo iskustva vlastitog okruženja, istorija i porodica, tako da je film stvoren od fragmenata istinitih događaja i ljudi. Film nas uči koliko je ženska sloboda krhka, nestabilna i kako se za nju uvek isplati boriti. Imelda Staunton je u glavnoj ulozi sjajna, zajedno sa njom bila sam veoma impresionirana Salli Havkins u ulozi Susan, ćerke jednog od Verinih zaposlenih, koja je centralni lik podpriče filma. Imelda Staunton je sa ulogom Vere Drake pokazala da često najsnažnije i najhrabrije žene imaju tu naizgled beskrajnu snagu i hrabrost upravo zato što nemaju podršku oko sebe.

Vera Drake

The Shape Of Water

Ovaj fantazmagoričan film Guillerma del Tora priča priču o tome kako ljubav premošćuje sve. Sally Hawkins glumi Elisu koja se zaljubljuje u vodeno čudovište, a koje se nalazi u top secret vladinoj laboratoriji. Film je vrhunac mašte koja kombinuje elemente SF-a, noira i mjuzikla tzv. zlatnog doba Hollywooda. Zapravo se radi o monster movie, ali sa (velikim) srcem, filmu koji, iako maksimalno izmaštanom pričom, potvrđuje da ljubav oslobađa. Ovo je prvi meksički film koji je osvojio Zlatnog lava.

The Shape Of Water