Pogled na letnje venčanje na Visu, i to na omiljenoj lokaciji mnogih mladenaca

Ostrvo Vis je već neko vreme na vrhu liste domaćih, ali i svetskih putnika. Dole na jugu, gde miriše na Mediteran, leto kao da traje večno, a uvek je lako zavući se u neki od ostrvskih zaliva gde ćete biti sami na peškiru. Slično o njegovoj popularnosti razmišljaju Dora i Ivan koji su odličili da se tamo, u gradu Visu, venčaju. Na Visu, kažu mi, letuju otkad su se upoznali, a to je sad već skoro punih devet godina. Slažemo se, kako ostrvo, uprkos velikom rastu popularnosti, i dalje nije izgubio onu autentičnost malenog dalmatinskog mesta. Svake godine kada dolazimo, iznova komentarišemo kako je zaista daleko i uvek žuriš na trajekt, u stresu si zbog gužve u splitskoj luci itd., ali baš je zato poseban, nenapučen, netaknut i uvek mu se rado vraćamo.

Kada su razmišljali o venčanju, znali su da imaju porodicu i prijatelje koji bi došli na kraj sveta da budu uz njih. Između svetskih destinacija poput Kube i Maldiva, Dora i Ivan odabrali su Vis. Presudila su brojna venčanja na kojima smo kao zvanice prisustvovali poslednjih godina. Hteli smo da svi ti divni ljudi budu deo našeg dana i uspomena. Nakon prvog sastanka sa voditeljima tvrđave Fort George, odluka je bila donešena, objašnjava mi Dora.

Uz veliku pomoć kumova i prijatelja kreativaca koje je Dora upoznala u svojoj advertising karijeri, venčanje su uspeli da odrade sami, bez pomoći wedding planera. Lagali bismo kada bismo rekli da nije bilo zahtevno, pogotovo uz poslove kojima se bavimo, ali imali smo punih godinu dana, tako da smo sve stigli. Odluke o tome ko će biti sa nama i zabeležiti naše najposebnije trenutke bile su vrlo jednostavne jer smo tačno znali čiji stil volimo, kakvu atmosferu želimo da stvorimo i koje uspomene želimo da ponesemo sa sobom, govori mi Dora i nastavlja o odabiru fotografskog para oko kojeg se nisu dvoumili ni sekunde. Matej i Irina bili su prvi i jedini izbor fotografa i bili smo presrećni kada smo čuli da su slobodni na taj datum. Ivan Crnjak stoji iza video produkcije jer smo znali kakvu dinamiku može da ihvati i produkcijski posloži, i sigurni u to da imamo društvo koje će stvoriti nezaboravnu atmosferu.

Ideja za dizajn venčanja bila je inspirisana motivom ribarskih mreža koje su se nekada sušile na neprestanom povetarcu na tvrđavi Fort George, gde je venčanje održano i sa koje se pružao fantastičan pogled (znaju to svi oni koji su barem jednom posetili ovu znamenitu višku istorijsku lokaciju). Iz tih mreža su ispadale razne školjke, morske zvezde i morske travke. Upravo tim detaljima iz Jadranskog mora bili su isupnjeni stolovi, uz akcente izbledjelog ruscusa, zečjih repića i lunarie. Ideju dizajna i uređenja cele lokacije potpisuje Cvit Happens i kumovi para Ana i Antun, a kompletna izvedba je odrađena u saradnji sa studijom Piccola Colomba. Dora mi otkriva da je i njen jednostavan buket osmislio Antun, kao kombinaciju trava i maslina iz viških maslinjaka. Vizualni identitet takođe je bio stavka kojoj su posvetili pažnju, a stilski su želeli da bude morsko, elegantno, čisto i jednostavno, a opet posebno. Za vizualni identitet i grafičku izvedbu svih štampanih materijala zaslužna je moja dugogodišnja prijateljica Dora Lugarić, art direktorka u Kofeinu, advertising agenciji, gde je i moja poslovna karijera započela. Tome smo se više posvetile Dora i ja, dok je Ivan svoj doprinos dao oko drugih stvari .

Nakon kratkog obreda u crkvi Sv. Jerolima na Prilovu, autobusi su vozili goste na welcome hour na tvrđavu Fort George, nakon čega su mladenci stigli uz pesmu Mangio Pasta. Verovali ili ne, pesmu smo slušali u autu na putu do Tvrđave i javili smo DJ-u da nam je pusti na ulasku, spominje mi Dora taj spontani trenutak. Usledila je večera od tri sleda, uz dalmatinske note i glas Vinka Bosnića. Iako je sam party krenuo čim smo seli za sto, odnosno nije ni stao, sa osmehom se priseća Dora i nastavlja Muzičkom izvedbom nas je počastila i naša divna Nika Turković i Ivanova nećaka Kim Sofia Krajačić, koja je otpevala pesmu „Moja poslednja i prva ljubavi“. Za odličnu žurku zaslužni su Vuk i Igor, momci koji stoje iza benda Trubalkan. Oni su izvedbama domaćih i stranih hitova na trubama stvorili odličnu sinergiju među gostima.

Za prvi ples Dora i Ivan odabrali su obradu pesme Dolly Parton i Kennya Rodgersa Island’s in the stream, a nastavili je uz hit La Copa de la Vida Rickyja Martina. Ta pesma je ispunila zamišljenu ideju prvog plesa – zezancija u kojoj pogrešan pokret neće pokvariti celokupni utisak, baš kao i u životu. Koreografiju je osmislila naša prijateljica Martina Žarkov, koja nas je u jednom vikendu podučila koracima i smislila koreografiju, tako da sve pohvale za izvedbu idu njoj.

Dora je za venčanicu; svilenu suknju i top, kao i haljinu za white party koji su organizovali drugi dan u konobi Dalmatino, odabrala potpis hrvatskog brenda Filia Design iza kojeg stoji Anamarija Filipović Srhoj. Na preporuku prijateljice došla sam kod Anamarije, i na prvu smo kliknule. Imala sam jasnu viziju onoga što mi se sviđa i što odgovara liniji mojeg tela, tako da sam pripremljena došla na inicijalni sastanak, objasnila šta želim, i dalje je sve bilo vrlo jednostavno. Svaki komad je custom made, a venčanica je rađena od kvalitetne italijanske svile. Ono malo dileme koje sam imala između dva skicirana modela, Anamarija je svojim suptilnim i profesionalnim pristupom otklonila i pojednostavila mi izbor. Moram da naglasim da je već na prvoj probi haljina bila praktički gotova, sa vrlo malim modifikacijama u odnosu na final. Rekla bih da je ta haljina odraz moje ličnosti i stila te da je odluka da sve outfite biram sama, uz savetovanje stručnjaka bila pun pogodak. Za make up je zaslužna Sonja, čiji prirodni, lagani look obožavam, a moje ‘beach waves’, kao i frizure većine gostiju radile su Ana Perajica i Karla Kraljev, moje omiljene hair stilistkinje iz Zagreba.

Ivan je pak za svoje odelo odabrao made to measure kombinaciju sa potpisom Gorana Perišića i njegovog Erudito atelijera. Moja ideja bila je sako doppio petto i pantalone šireg kroja sa faltama u ivory nijansama, s obzirom na to da se radilo o morskom venčanju. Na prvo merenje poveo sam kuma i zeta koji su potvrdili da će kombinacija biti dobitna. Iako se neki krojači u Zagrebu nisu usudili da rade sa navedenim bojama tkanine radi prozirnosti, Goran je preuzeo taj rizik i na kraju se isplatilo i opravdao je sva moja očekivanja.

Za kraj mi otkrivaju kako im je najvažnije bilo da sa celog venčanja sa sobom ponesu uspomene i emocije, ne samo na taj dan, već na celu nedelju provedenu na Visu. Naravno da je ‘wedding day’ temelj svega, ali zaista proleti, a znali smo da izborom Visa kao destinacije, ljudi stižu da na par dana sa nama dele posebne trenutke i da ćemo ih ipak malo duže zadržati uz sebe. Stotinjak gostiju stiglo je na nama najlepše ostrvo, čak smo ispred trajekta sa kojim je došlo oko 30-ak prijatelja organizovali mali doček uz muziku i hladan prosecco. Pobrinuli smo se da ih sve skupimo i veče pre, ali i veče nakon svadbe, a oni su nas definitivno podržali svojom energijom. Iznenadilo nas je koliko su se svi zbližili, a u povratku su čak planirali neko novo putovanje na kojem bismo svi bili zajedno, baš kao tih par dana na Visu, sabiraju Dora i Ivan utiske sa svog najposebnijeg dana.

Photo: Irina & Matej