Gradsko venčanje u Parizu par je obeležio na nekoliko ličnih lokacija

Andrea Mucino-Sanchez i Mark Fisher upoznali su se jedne hladne januarske večeri u Washingtonu i odmah se povezali kroz šale o Jean-Jacquesu Rousseauu i zajedničku ljubav prema putovanjima. Prvi dejt, zamišljen u novom speakeasy baru, brzo su zamenili mirnijim mestom nadomak Bele kuće, gde se veče pretvorilo u sate smeha, dobrog bourbona i razgovora do ranih jutarnjih sati. Četiri i nešto godine kasnije, Andrea i Mark organizovali su svoje venčanje u Parizu.

Taj grad je deo Andyne porodične priče već generacijama: tamo su njen deka i baka pronašli utočište nakon bega iz Španskog građanskog rata, tu je u detinjstvu provodila letnje praznike sa svojom francuskom porodicom i tu su se zaljubili. „Zato smo dan venčanja izgradili oko stvarnih mesta i rituala iz našeg života tamo: ceremonije u gradskoj većnici (mairie) u arondismanu u kojem smo nekad živeli, šampanjca u našem omiljenom kvartovskom bistrou, cveća kupljenog tog jutra kod cvećara iza ugla i obroka u restoranu koji nam je posebno značajan. Ideje su dolazile lako, ali njihova realizacija bila je sasvim druga priča“, govori Andrea za Vogue Adria ističući kako im je bilo bitno da sve bude lično i utemeljeno u Parizu kakav oni zaista poznaju, „a ne u njegovoj razgledničkoj verziji“.

Photo: Mashaida

Takođe, Mark je Andreu zaprosio za vreme jednog letnjeg putovanja kroz južnu Francusku. „Planinarili smo kroz Calanques de Cassis i, uz zalazak sunca, kleknuo je na jedno koleno. Bio je to najlakše da„, smeje se Andrea.

Photo: Mashaida

Gradsko venčanje u Parizu i odabrane lokacije

Kad je reč o Parizu, par je želeo da sve deluje autentično i da svako odabrano mesto ima temelje u njihovoj pariskoj priči. Njihov ključni dan označilo je nekoliko za njih značajnih gradskih adresa. Les Parigots bio je njihov kvartovski bar dok su živeli u Parizu i gde bi redovno uveče svraćali na Aperol na putu da kući, zato su ovde odlučili da obeleže aperitiv pre odlaska u gradsku većnicu. Jedan od njihovih omiljenih restorana je Laïa, skriven u mirnom, neturističkom delu grada. Ovde je održana večera dobrodošlice koju je obeležio nastup mariachija.

Photo: Mashaida

Ceremonija i proslava održani su u slavnom pariškom Hôtel Particulier Montmartre koji je nenametljiv, pomalo mračan i neverovatno chic prikazao Andyinu ličnu modnu filozofiju. Ona je minimalistkinja koja voli jedan upečatljiv dodatak: „Za mene je ovaj prostor bio taj statement komad“. Istovremeno, imao je neoklasicističke detalje koji su rezonovali sa Markovom dark-academia estetikom. „Par ističe i kako voli istoriju hotela koji je nekad bio dom porodice Hermès, a bašte su osmišljene tako da podržavaju bioraznolikost, pa su uvek pune ptica. Dve rezidentne kokoške, Marie i Antoinette, šetaju se unaokolo kao da su vlasnice mesta. („Glave su im još uvek na ramenima“, sme se Andrea.) Hotel takođe svake godine donira deo svoje zarade organizacijama za zaštitu divljih životinja poput Association pour la Protection des Animaux Sauvages. Vrhunac proslave u hotelu bila je tradicionalna svadbena torta croquembouche iz Maison Stohrer, najstarije pariske poslastičarnice.

Sopstvena organizacija

Andy je preuzela većinu toga oko dekoracije i organizacije, zahvaljujući tečnom znanju francuskog jezika. „Nismo koristili wedding planera, delom zato što je svaka lokacija imala odlične event stručnjake koji su zarumeli našu viziju i oživeli je, a delom zato što smo želeli da događaji organski poizilaze iz našeg života u gradu. Camille i Antoine iz Hôtela Particulier bili su posebno izvanredni; radili su s nama godinu i po dana kako bi usavršili svaki detalj; od DJ-a do divljeg cveća ubranog u vrtu kojim su bili ukrašeni stolovi. Louis iz Laïe takođe je bio neverovatan, između ostalog i zato što je našim mariachima dopustio da sviraju deset minuta duže od dozvoljenog vremena zbog buke. Naš najveći dug zahvalnosti ide Mashaidu i Andrewu iz Mashaida and Co., koji su bili puno više od fotografa: bili su terapeuti, kreativni direktori i prijatelji. Do kraja vikenda svi naši gosti su bili oduševljeni njima (i to pre nego što su videli ijednu fotografiju)“, govori Andrea o utiscima tokom organizacije na nekoliko pariskih lokacija.

Photo: Mashaida

Poznati brendovi kao modni izbor mlade

Andy je znala da želi da nosi što više outfita; „Na kraju ih je bilo pet“. Svaki je imao potpuno drugačiji karakter, ali svi su predstavljali deo Andyinog stila, istorije i odnosa prema prostoru. Za portrete po Parizu odabrala je jednostavan Reformation dvodelni set (Živim u Refu iz dana u dan“) i on je savršeno uhvatio njenu sklonost minimalističkim, kvalitetnim komadima koji laskaju njenoj građi. Zatim je tu bila haljina za ceremoniju u mairieju. Inspiraciju je Andy pronašla u venčanju svojih bake i deke u Parizu 1950-ih. Haljina je bila Self Portrait, ali imala je old-hollywood ugođaj koji je podsećao na bakinu originalnu haljinu. Dodaci su bili Dior, Andyina omiljena modna kuća, uključujući i njen something blue: elegantnu My Dior Mini torbu u nijansi cloud blue.

Photo: Mashaida

Za večeru dobrodošlice Andy je želela nešto pripijeno, bezvremensko, strukturisano i taman dovoljno seksi. Oduvijek je volela Alex Perry i zamišljala je da će nositi nešto njihovo za glavnu ceremoniju, ali kad je isprobala haljinu Avery, imala je onaj osećaj „ovo je moja haljina“ i znala je da je mora da nosi bar jednom tog vikenda. „Jedini problem je bio to što tehnički nije bila venčanica, pa sam je nosila na večeri dobrodošlice u Laïi. To mi je bio najdraži komad celog vikenda (želim da budem pokopana u njoj, smeh).“

Photo: Mashaida

Venčanica je bila iz Kyha Studios. Poput Alex Perryja, reč je o australijskm brendu koji se fokusira na dobar kroj, zanimljive teksture i minimalistički dizajn. Andyin najveći problem u potrazi za venčanicom bio je pronaći onu koja je ne podseća na izbor za miss. (Takmičila se na Miss USA kao Miss West Virginia USA.) Posetila je više od deset butika i bila preplavljena izborom, ali se stalno vraćala komadima Kyha Studiosa. „Na kraju sam odabrala haljinu koja se najviše svidela mojoj mami, savršeno uparenu sa originalnim cvetnim mantilom, kao hommage mom španskom nasleđu.“

Photo: Mashaida

Poslednja haljina bila je najlakši izbor. Andy je želela da bude glasna i zabavna, „savršen kontrast suptilnoj eleganciji ostalih kombinacija“. Bila je to haljina Sherry Hill, kao naklon njenim danima izbora za miss, kupljena u butiku u njenoj rodnoj saveznoj državi Zapadnoj Virginiji. Tokom celog vikenda Andy je nosila Hues of Her, miris kuće House of Artem. „Reč je o smelom, kompleksnom parfemu koji započinje toplom notom ambre, a zatim se smiruje u nežne cvetne note tuberoze, jasmina i irisa. Bio je savršen miris i pružio kontinuitet između svakog looka i svake lokacije.“

Photo: Mashaida

Najdragocjeniji trenutak vjenčanja u Parizu

Za Andy je odgovor o najdražem trenutku jednostavan: trenutak kada su mariachi stigli na večeru dobrodošlice u Laïi. „To je bilo iznenađenje za njenu meksičku porodicu, koja je doputovala sve do Pariza kako bi bila sa nama.“ Njihove reakcije bile su neprocenjive, a njen tata je zaplakao. (Kao i Andy.) „Porodica nam mnogo znači i ovo je bila jedna od prilika kada smo mogli da pokažemo da ovo nije bio samo vikend posvećen nama, nego spajanju dve porodice, prijatelja i zajednica. Takođe je bilo vrlo zahtevno za isplanirati, pa je činjenica da se upravo dogodilo bila ogromno olakšanje.“

Photo: Mashaida

Za Marka je teže izdvojiti jedan trenutak, jer je tokom tih nekoliko dana bilo mnogo onih koji se ističu: pisanje zaveta u dvorištu Hôtel Particuliera, protesti zbog kojih su skoro zakasnili na sopstveno venčanje, deljenje priča do kasno u noć sa prijateljima nakon zatvaranja prostora. „No najdragocjeniji je verovatno bio prvi tihi trenutak koji sam imao s Andy nakon glavne ceremonije, kada smo napokon mogli da udahnemo duboko, podelimo čašu šampanjca i osetimo zadovoljstvo zbog toga što smo upravo doneli odličnu životnu odluku“, završava Mark za Vogue Adria.