Venčanica u maniru Jackie Kennedy i istorijska lokacija učinili su zadarsko venčanje posebnim

Početak septembra bio je poseban za Josipu Skoblar i Antonija Asanovića, a bajkovito venčanje održano u zadarskom Arsenalu, nekadašnjem skladištu vojne flote iz 16. veka (nadograđenom u 18. veku), obeležilo je početak njihove zajedničke plovidbe.

Bajkovito venčanje  je odraz osobenosti i ukusa mlade koja je ujedno i organizatorka pri čemu je njihov dan planirala mesecima unapred jer, kako kaže, organizacija događaja nije samo nešto čime se bavi nego i nešto u čemu neizmerno uživa. Volim kreativnost i svaki detalj je imao svoju važnost. Svaki cvet, svaka muzička nota, raspored sedenja – sve je bilo pažljivo isplanirano kako bi stvorilo savršenu harmoniju tog dana. S obzirom na to da se bavim event menadžmentom, za mene je ovo bilo mnogo više od samo ličnog događaja – bilo je to ostvarenje vizije koja odražava našu zajedničku energiju, govori mi Josipa o venčanju za koje je od početka znala da neće biti klasično. Njih dvoje su ga zamislili kao intiman događaj ispunjen ličnim detaljima, bez puno tradicionalnih elemenata. Želeli smo da sve bude opušteno, ali sa dozom elegancije i da svaki trenutak odražava nas dvoje, naš stil i našu priču. Važno nam je bilo da stvorimo atmosferu u kojoj se gosti osećaju prijatno i slobodno, više kao na prijateljskom okupljanju nego na formalnoj ceremoniji.

Josipa i Antonio odrasli su u sličnim okruženjima, u svetu gde sport i strast prema uspehu imaju posebno mesto. Njihovi očevi, Aljoša Asanović i Josip Skoblar su poznata imena u svetu fudbala, a slučajni susret na jednom događaju (gde je fudbal bio u pozadini,) doneo im je nešto više od zajedničke priče o sportu, kaže mi Josipa, otkrili smo međusobnu povezanost koja je prerasla u ljubav. Od tada, fudbal je uvek ostao deo našeg života, ali još više od toga povezuju nas zajednički pogledi na život i međusobna podrška u svemu što radimo.

Zadar je bio grad gde se održalo venčanje, a osim što je sve osmislila i estetski dotakla svaki detalj, Josipa je posebnu pažnju na svom venčanju pridala i izboru venčanice, – beogradska dizajnerka Dragana Ognjenović bila je njen intuitivni izbor. Čim sam ušla u Draganin atelje, oduševila sam se pristupom, estetikom i Draganinom posvećenošću. Ideja je bila kreirati komplementarne komade koji će činiti venčanicu u datom trenutku.

Mlada je u Katedralu sv. Stošije stigla u pojasom vezanoj brokatnoj mantil haljini, nežne biserne nijanse, pročišćenih linija, sa unikatnim, dubokim, prorezom na rukavima, koji je otkrivao bisernu narukvicu skladnog kolorita. Svečan ali jednostavan, dugi veo bez detalja, prekrivao je lice i upotpunjavao svečanu siluetu. Dirljivi ulazak mlade sa ocem, mujzički je popratila operska pevačica. Minimalistički pristup i u ovom se slučaju pokazao kao dobitna kombinacija čemu je doprineo i venčani buket koji su činili slapovi potpuno belih orhideja.

Po završetku ceremonije mlada je izašla iz Katedrale u midi haljini četvrtastog izreza, tankih bretelica, sa kraćim velom zabačenim sa strane koji je otkrivao bisernu ogrlicu i dodatim plaštom od brokata i tila koji se po potrebi može skinuti sa haljine. Svaki komad i modni dodatak pomno je promišljen da funkcioniše u različitim momentima i da učini haljinu različitom. Cipele sa ekstravagantnom petom neobične siluete su dizajn Amine Muaddi. Koktel je održan u The Garden Lounge, uz plesne ritmove DJ-a. Za tu priliku mlada je umesto plašta uz haljinu nosila dugi pojas, svezan na donjem delu leđa.

Večera i zabava održani su u Arsenalu, kultnom zadarskom zdanju bogate istorije. U Drugom svetskom ratu, Arsenal je bio prilično oštećen i nakon obnove je postao centralno multikulturno mesto Zadrana i njihovih gostiju, deli sa mnom Josipa impresije o samoj lokaciji. Za ulazak u Arsenal odabrala je haljinu A-kroja, upotpunjenu bogatom faldom na sredini suknje, sa džepovima sa strane. Duboki, ali decentni izrez na leđima uokvirile su svilene bretelice boje nežne vanile, u skladu sa bojom haljine. Konture u mirovanju su složene dok je u pokretu vidljiv volumen haljine, idealan za prvi romantični ples mladenaca, opisuje svoju ideju dizajnerka Dragana Ognjenović koja je mladu iza ponoći presvukla u dugu haljinu mlečno bele boje od finog, teškog, krepa, dignute kragne, koja završava dugom mašnom, koja je krasila leđa. I ova haljina zarobila je poglede na plesnom podijumu, simpatično dodaje Dragana.

Za dekor Arsenala, Josipa je odabrala intimnu atmosferu hiljadu sveća koje su izvirale iz morske soli položene na bele lanene stolnjake. Pristup dekorisanju je odraz želje za što prirodnijim materijalima, stoga se so u funkciji dekoracije nametnula kao potpuno inovativna, ali logična ideja, objašnjava mi. Razigrani tlocrt se sastojao od dugih stolova za po 40 zvanica, a poseban doživljaj bio je pogled na visoki plafon Arsenala na koji je postavljeno 100-ak kristalnih lustera različitog dizajna. Igrom rasvete i senke, velike količine gorućih sveća i sjaja kristalnih lustera kreirana je čarobna atmosfera začinjena dobrom zabavom u kojoj su mladenci i njihovi gosti uživali do kasno u noć.

Za fotografije venčanja zaslužna je Martina Škrobot, Josipina dugogodišnja saradnica i prijateljica. Josipa joj je, poznavajući njen rad, dala svoje potpuno poverenje. Cela je atmosfera bila naelektrisana. Postojao je neverovatan sklad između elegancije ambijenta i sirovih, iskrenih emocija svih prisutnih. Bend je imao značajnu ulogu u davanju tona, stvarajući energiju koja je sve držala na nogama. Iz moje perspektive, beleženje tih trenutaka nije bio samo posao – bilo je to slavlje ljubavi, prijateljstva i kreativnosti. Svaki kadar bio je prožet emocijama, smehom, uzbuđenjem i intimom trenutaka koje dele Josipa i njeni najdraži. Biti deo njene priče, iza objektiva, nije bio samo posao nego i privilegija, govori mi Martina o doživljaju venčanja iz svoje fotografske perspektive, pogotovo zato što su joj ovog puta klijenti bili prvenstveno i prijatelji.

Photo: Martina Škrobot Photography