Couture kolekcija Michelea za Valentino je nepovezana? Upravo je to i želeo

Modni svet je sa nestrpljenjem iščekivao današnji datum, trenutak kada će Alessandro Michele, dugogodišnji kreativni direktor modne kuće Gucci, a novopečeni kreativni direktor Valentina, predstaviti svoju prvu couture kolekciju ikada. Sa kolekcijom za proleće 2025, Micheleovom prvom zvaničnom kolekcijom za Valentino, dobili smo prvi uvid u viziju koju dizajner ima za ovu modnu kuću. Sa vintage prizvukom i maksimalizmom kao zvezdom vodiljom, ekscentrična debitantska revija bila je poprilično inspirisana zaostavštinom Valentina Garavanija – arhivom u koju je Michele zavirio i pri kreiranju couture kolekcije.

„Stvari koje izgledaju staro i démodé su zapravo najbolje,“ rekao je u intervjuu za Vogue. „Takođe, za mesec dana će biti veoma moderne.“ Ovaj dizajner, naširoko inspirisan vintage stilovima koji sežu čak do baroka i viktorijanskog doba, zapravo je bio u pravu, jer već danas u modi primetimo težnju ka vintage dodacima i démodé elementima koje on toliko ceni. U svojoj prvoj couture kolekciji držao se tog stava. Kreirao je 48 u potpunosti različitih haljina, inspirisanih različitim kulturama i istorijskim periodima. Ukoliko pokušate da pronađete vezu između ovih kreacija, verovatno nećete uspeti, ali Alessandro Michele to zapravo ni ne želi od nas. Vertigineux, u prevodu vrtlog, inspirisana je listama i popisima, koji predstavljaju iskonsku čovečju potrebu da uhvatimo neuhvatljivo i organizujemo stvari u pokušaju da ih razumemo.

Inspirisan Umbertom Ecom, koji u svom delu The Infinity of Lists navodi da kultura nastoji da „učini beskonačno shvatljivim“, dizajner se poigrao sa ovom ljudskom težnjom da stvari stavi u kalup kako bi im pronašli značenje. Jasno je da je to nemoguće, jer čak i kada uspemo da sastavimo listu, stvari sortiramo onako kako bi trebalo da izgledaju, uvek postoji to vragolasto itd. u kojem je sadržana nedokučiva suština svega.

Alessandro Michele jeste pokušao da „razvrsta“ couture kolekciju, projektujući broj iza svakog modela i time kreirajući numeričku listu. Uz to, u toku prikazivanja svake kreacije, duž piste je projektovan njen opis, sa materijalima, dužinom, bojom i drugim elementima koji bi gledaocu mogli biti od koristi. Celi koncept verovatno je dizajnerov komentar na kritike koje je mislio da bi mogao dobiti za ovu „nekoherentnu“ kolekciju. Zbog toga ju je dodatno pojasnio, kreaciju po kreaciju, dokazujući besmislenost te vrste organizacije.

Svakako, Valentinove maksimalističke haljine možemo opisati samo uz pomoć itd. koji bi sadržao sve ono što ostane nedorečeno nakon što navedemo materijale, siluetu i boje. Kreacije su smele, šarene, vintage, a savremene i neosporivo uzbudljive. Svaka haljina koja je prošla pistom budila je želju za sledećom, jer, iako razvrstane, bile su toliko nepredvidljive da nismo znali šta da očekujemo, a u tome je bila i poenta. Dizajner je, na svoj izuzetno promišljen način, nastojao reći da u celom ovom vrtlogu, kolekcije ne moraju biti organizovane i povezane, već apsolutno mogu i smeju biti haotične, kao i sve na svetu. Ni jedna lista, ma koliko uređena bila, ne može da obuzda haos, ali može da ga promisli, baš kao što je to učinio Alessandro Michele, koji je dokazao ne samo da može da izvede couture, već da je u tome vrlo dobar.