Koje skrivene poruke nose umetnički murali u trećoj sezoni The White Lotusa?

Sve uvodne špice koje pamtim uglavnom su iz onih kultnih serija s bezbroj nominacija za prestižne nagrade. One služe kao svojevrsni portal – da nas uvodu u imaginarni svet iz kojeg kasnije danima ne želimo da izronimo, ali i da nagoveste intrige pred nama. Nema sumnje da to trenutno najuspešnije radi The White Lotus: po izlasku treće sezone, najglasnije reakcije bile su upravo na uvodnu špicu. I dok su si svi negodovali zbog novog soundtracka Cristobala Tapia de Vera, umetnička strana, iako maestralna, nepravedno je ostala u drugom planu. Je li iko primetio sve njene simbole?

Naime, Mike White je za najnoviji intro ponovo angažovao kreativni studio Plains of Yonder, pod vođstvom Marka Bashora i Katrine Crawford. Na početku prve sezone gledali smo kako oživljavaju tapete sa tropskim havajskim dezenima, u drugoj, pratili smo putovanje kroz raskošne renesansne freske Sicilije, ali treća sezona imala je najkompleksniji zadatak: da u uvodnu špicu inkorporira tajlandsku umetnost i arhitektonsku tradiciju.

Nakon što su dobili scenario, Katrine Crawford je krenula u posetu hramovima u Bangkoku. Prva faza podrazumevala je dokumentovanje umetnosti, druga redizajn, a treća digitalni final touch. Šta to tačno znači? Oni su uzimali elemente s različitih slika, seckali ih, re-kontekstualizovali i stvarali mozaike. Za deset meseci kreirali su tačno sedam murala za uvodnu špicu: neki prikazuju hramove, drugi idilično jezero, slikovite litice, šumu sa divljim životinjama i brod uhvaćen u oluji—svi sa karakterističnim elementima tajlandske umetnosti kao što su ravna perspektiva, velika skala i zemljani tonovi. Najveći izazov bio je napraviti dinamiku od statičnog umetničkog dela, dakle sve je u pokretu kamere, igranju sa senkama, 3D efektima i drugim tehnikama koje stvaraju živu energiju. Približeni kadrovi ovih scena otkrivaju precizne poteze četkicom dok se fokusiraju na likove, od majmuna i slonova do ratnika i žena koje koketiraju, međutim murali su oslikani i kolažirani digitalno – u Procreate i Photoshop-u.

Ono što vidite, ali i ono što ne vidite pomaže u tome da predvidite dramu treće sezone. Da, životinje verovatno imaju svoja doslovna i simbolička značenja (slonovi su mudri, majmuni su osnovni instinkti, harpie su poslanici iz duhovnog sveta, a zmije su prosto biblijske, itd.), kao „zamena za nešto što je lakše izraziti kroz životinjsku reprezentaciju“. Ideja je da razmišljate o životinjskim instinktima u sebi i koliko uspevate da se izdignete iznad njih. Murali su toliko živopisni, da doslovno možete da čujete zvuke, ptice, zvona, pa čak i osetite miris tamjana dok ih gledate.

Pored tajlandskog nasleđa, uvodna špica od 90 sekundi začinjena je i suptilnim referencama na likove sa svim svojih disfunkcionalnostima, koji nas iz epizode u epizodu šokiraju novim dramama. Rick, kojeg igra Walton Goggins, prikazan je kao usamljeni čovek koji potkrada cigaretu na tornju budističkog hrama. U međuvremenu, Piper Ratliff (Sarah Catherine Hook) prikazana je kao figura koja meditira na steni, okružena egzotičnim biljem, dok njen nepoželjni brat Saxon (Patrick Schwarzenegger) ima lik muškarca koji promatra grupu žena kroz grmlje. Kad smo kod motiva promatranja: na muralima ćete primetiti mnoge prisluškivače i posmatrače što nagoveštava samu radnju serije.

Zatim imamo i tematski okvir sezone. Ova sezona je o prosvetljenju, duhovnosti i raznim načinima na koje ljudi beže od svojih unutrašnjih demona. Zato je uvodna špica na koncu tamna, mračna, višedimenzionalna. Naravno, ne bi bilo The White Lotus-a bez nečije smrti na kraju—sudbina koja je nagoveštena u zlokobnim obrtima špice: mirni hram i ruralne scene ustupaju mesto slikama opsade i brodoloma, pleme majmuna teroriše grupu žena na vrhu tornja (jedna od njih visi sa zmijom; gledaoci treće epizode će znati o čemu se radi), morski monstrumi gutaju muškarce, a zmaj izdiše oblak zaslepljujućeg dima. Mnogi elementi su jasno naglašeni, ali mnogi su takođe otvoreni za interpretaciju.

Interesantno je da se sve tri uvodne špice završavaju sa elementom vode. Bilo da su u pitanju veslači koji ulaze u talas, prepune fontane i lotosova jezerca, ili telo koje pluta u vodi, sve ovo zapravo simboliše poruku serije da smo na kraju izgubili gravitaciju i postali nemoćni.