U koje umetnike sada treba investirati?

Da li ste znali da je ulaganje u umetnost najsporije i najsigurnije ulaganje? Tržište umetnosti je bilo jedino koje nije osetilo pad tokom pandemije, naprotiv; neki aspekti tržišta su pokazali iznenađujuće dobre rezultate. Takođe, biti kolekcionar ne znači stvarati kolekciju od najskupljih dela na tržištu, već pratiti kako se (najmlađi) umetnici kotiraju, jer je ulaganje u umetnost dugoročno ulaganje.

I sama sam učestvovala u raznim radionicama o prodaji i promociji umetnika i njihovog rada, organizovala sam prodajne izložbe i dugi niz godina aktivno radila na tome da tržište funkcioniše, da svi mi koji radimo na sceni doprinesemo (pro)funkcionisanju tržišta. Sada je red na neke druge i mlađe generacije da se pozabave ovim gorućim problemom. Zato smo i pokrenuli ovu rubriku u kojoj ćemo razgovarati sa stručnjacima iz oblasti umetnosti za uputstva i sugestije.

Prva kojoj sam se obratila, kako bi objasnila u koje umetnike treba ulagati sada, ili laički rečeno: čija dela treba kupiti, je Klara Petrović. Klara je kustoskinja i članica kolektiva KUĆĆA, osnovanog 2021. godine sa ciljem stvaranja prostora za saradnju umetnika, kustosa, teoretičara i drugih pojedinaca i organizacija. Zamolila sam Klaru da sa svoje pozicije objasni u koje umetnike treba ulagati sa posebnim osvrtom na njen domen: mlade umetnike koji se bave konceptualnom umetnošću.

Glavno pitanje kod ovakvih dela je: gde je umetničko delo? Da li je delo dokumentacija dela, digitalni zapis dela, fotografije dela, možda poster, artefakti i predmeti koji su korišćeni u prostoru kao scenografija za rad, ili su i sami sastavni deo rada? Mnogo je tu pitanja koja bune publiku i posmatrače, posebno one koji imaju veliki interes za takvu umetnost, ali nisu upoznati sa njom. Ono što mogu da kažem jeste da je sve navedeno ili ništa od toga umetničko delo. Zbunjujuće, znam. Ali sa sigurnošću možete da znate da su artikulacija tog rada i ideja rada dovoljni da bi se rad prepoznao kao umetnički, i na kraju krajeva, prodao, tj. kupio. Sam umetnik u većini slučajeva odlučuje šta u materijalnom svetu čini sam rad. Da li se on rekreira svaki put prilikom izlaganja iz istih, a novih predmeta ili su uvek isti predmeti i radnje neophodni da bi rad bio autentičan. Svi predmeti i materijalizacija rada uglavnom su sekundarni; estetika, ekspresija i umetničko umeće nisu bitni. Konceptualna umetnost ide protiv tradicionalnih oblika moderne umetnosti koja svemu tome daje prednost. Kako privlačno i buntovno!

Kolektiv KUĆĆA naglasak je stavilo upravo na ulaganje u produkcije mladih hrvatskih umetnika kako bi direktno učestvovali „u otelotvorenju njihovih fantastičnih ideja“, kaže mi Klara. „Njihovi radovi bave se savremenim pitanjima tehnološki uslovljenog društva kroz začudni i pamtljivi vizualni jezik, a umetnici koje želim da istaknem su Gaia Radić, Rose kolektiv i Robert Fenrich. Umetnost često reflektuje sadašnjost, ali ona koja je preokreće, nudi nove perspektive, zamišlja naizgled neostvarive i sanjive narative i pruža snažno telesno iskustvo, to je ono što ostaje u nama kao fragment sećanja.“

Gaia Radić

Gaia Radić je hiperproduktivna mlada umetnica koja u svojim projektima istražuje povezanost mentalnih i fizičkih prostora. Jedan od svojih najupečatljivijih radova izložila je na 36. Salonu mladih, gde je poznati prostor Meštrovićevog paviljona zamenila razrađenim digitalnim pejzažom u okviru aplikacije Google Maps street view, pomerajući tako granice između fizičke i tehnološki uslovljene stvarnosti. Posmatrač je uronjen u naizgled beskrajan prostor pastelnih, sanjivih elemenata koji odražavaju njenu viziju unutrašnjosti uma.

Rose Kolektiv

Rose Kolektiv (Bruna Jakupović, Lana Lehpamer i Ivor Tamarut) koriste digitalnu influenserku Rose kao istraživačko sredstvo. Nastala je kao amalgam lica članova kolektiva, a rezultat je neverovatan. Njeno lice je kao maska koju svako može da proba. Komunikativna je i simpatična dok tajno prikuplja vaše podatke koristeći sve taktike ekonomije pažnje.

Robert Fenrich

Robert Fenrich je interdisciplinarni umetnik koji istražuje granice slike, ambijenta i zvuka. Njegova umetnička praksa oživljava netradicionalne umetničke materijale koji se u njegovom stvaralaštvu transformišu u tehnološke hibride u nestabilnim prostorima. Smešta ih u svetove koji su hiroviti, u stalnim turbulencijama i mutacijama. U ovim postapokaliptičnim svetovima, prisustvo ljudi je poznato samo po ostacima tehnološkog otpada koji nagriza toksično okruženje. Kroz ove sterilne i jezive scene, Fenrich se poigrava tradicionalnim dihotomijama, stavljajući ih u čas neprijateljski, čas simbiotski odnos.

Pratite umetnika čiji vas rad zanima, njihovu aktivnost na sceni, posećujte izložbe, čitajte recenzije i kritike njihovih radova i konsultujte se sa kustosima i galeristima koji podržavaju njihov rad. Jer oni će takođe moći da vam kažu zašto baš to rade.