Dve serije koje, uprkos naprijatnosti, ne možemo da prestanemo da gledamo
Tena Razumović Žmara
Decembar 22, 2024
Tena Razumović Žmara
Decembar 22, 2024
Gledam sve. Nema žanra koji preferiram više od ostalih, kinematografije koja mi je omiljena, često gledam i osrednja ostvarenja, potpuno svesna svih njihovih mana, ali i prednosti (iako su u manjini). Gledam ih jer mi odgovaraju u određenom trenutku raspoloženja. Jedino što nikako ne mogu da gledam su dugi, razvučeni filmovi i serije, sa mnogo dramskog praznog hoda, koliko god lepi bili za gledanje. Nema ničeg goreg nego sedeti u bioskopu preko dva sata ispred lepe – slike. Da sam to htela, otišla bih u galeriju ili muzej. Dosada me jednostavno – ubija.
Jako sam znatiželjna po prirodi, i iako nemam običaj gledanja reality showova ili horor filmova i serija, svemu što nosi upravo taj predznak, dajem šansu, posebno ako nosi u sebi neki twist zbog kojeg se ističe iz mase. Posebno preferiram filmove i serije koje me potpuno izbacuju iz zone komfora. One čudne, uvrnute, voajerske, koje izazivaju osećaj nelagodnosti. Možda ne bih trebala da ih volim, jer nisu jednostavni ni laki, ali ne mogu da im odolim– pod uslovom da su jako dobro napravljeni. Kada je režija vrhunska, kad se priča razvija na način koji je istovremeno nepredvidiv i hipnotišući, spremna sam da se suočim sa tom nelagodom.
Zanimljivo, nikada nisam bila fan reality showova (iako sam Queer Eye pobožno gledala, a The Traitors progutala u jednom potezu). Ta ideja zavirivanja u nečiju privatnost, često insceniranu, uvek mi je bila antipatična. Za sve osećaje koji takva ostvarenja pobuđuju uvek, bez izuzetka vezujem prvenstveno – sram. Kao da me je sramota za njih, umesto njih. Međutim, dve serije potpuno su promenile moj stav; Jerrod Carmichael Reality Show i Couples Therapy.
Jerrod Carmichael je briljantan komičar i pripovedač. Njegov stand-up specijal Rothaniel bio mi je jedno od najboljih iskustava sa američkom komedijom u poslednjih nekoliko godina. Toliko lično, toliko brutalno iskreno i toliko drugačije. Zato, kada sam otkrila njegov reality show, nisam se dvoumila. Znala sam da će to biti nešto posebno. I nisam pogrešila – bio je to najneobičniji spoj voajerizma, umetnosti i mazohističke iskrenosti koju sam ikad videla.
Nakon toga, algoritam mi je ponudio Couples Therapy, još jedno remek-delo neprijatnosti. Iako su serije na prvi pogled potpuno različite, nešto ih duboko povezuje – njihov način da nas uvuku u intimne, često bolne trenutke, i da nas drže tamo, koliko god nam bile neprijatne za gledanje. Jednostavno, nikako nisam mogla da prstanem da ih gledam.
Couples Therapy, kako naziv i kaže, vrti se oko raznolike postave parova koji su iz neobjašnjivog razloga pristali da se njihovo terapijsko putovanje snima i emituje, pod vođstvom stručnjakinje za odnose i voditeljke, naratorke koja zapravo sve vreme izrazito saosećajno kima glavom. Ona je najslabija karika ove britanske serije i ja sam odlučila da je – ignorišem. Sasvim je nepotrebna za priču. To je bila prva stepenica moje nelagode. U pogrešnim rukama ovo bi moglo da bude jako jeftina verzija grozne serije First Dates koja se emitovala pre desetak godina. Sam pokušaj gledanja tog showa zacementirao je moj animozitet prema takvom reality podžanru. Ali Couples Therapy je snimamo toliko dobro da bih se usudila da upotrebim pridev – raskošno. Koliko god to neobično zvučalo. Couples Therapy je najbolja kada se fokusira na dijaloge koji se vode na terapiji, jer su toliko čudni i udaljeni od stvarnih razgovora, najintimnijih i najiskrenijih razgovora koje ćete voditi u svom životu. Ali tu je caka, serija upravo ovde pokazuje koliko je televizija moćna – obično gledamo prethodno napisane dijaloge, ali ovde su razgovori – tačno onakvi kakvi su u stvarnosti. Zapanjujuće je gledati seriju, zapravo biti muva na zidu i gledati te iskrene trenutke, slušati parove u njihovoj realnoj brzini kojom govore, način kako govore, kako izbacuju svoje ispovesti dok ne izgovore najdublje temelje svoje ličnosti na glas – radi se o stvarno nečemu posebnom.
Nikada neću zaboraviti scenu u prvoj epizodi gde se tačno vidi trenutak kad par shvati da mora da raskine, i ništa – ni vaši stvarni raskidi, ni raskidi vaših prijatelja, ni išta što ste ikad videli na televiziji ili filmu – neće vas pripremiti za tihi, teški, zapravo svečani trenutak kad dve osobe shvate da njihova srca više nisu usklađena. Morala sam da se zapitam da li je normalno to gledati? Ne, nije. Potpuno je neverovatno. I realno i istinito.
Za razliku od Couples Therapy, imala sam visoka očekivanja od Jerrod Carmichael Reality Showa. Znala sam isprva da Jerrod Carmichael ne mari za to da prikaže svoje istinito, iskreno ja. Zapravo, u Jerrod Carmichael Reality Showu – koji iskreno dokumentuje život stand-up komičara nakon što je osvojio Emmy za svoj humoristični specijal Rothaniel – čini se Jarrod skroz uživa u iznošenju stvari koje bi većina ljudi odnela sa sobom – u grob. On prikazuje bolno neprijatno romantično odbijanje dok uz room service priznaje svoju ljubav dugogodišnjem prijatelju Tyleru the Creatoru. Priznaje svoju sklonost prema „race playu“ i pljuvanju u usta drugih ljudi, i nakon sati terapije zbog potencijalne zavisnosti o seksu, gledamo ga kako vara prvu osobu koju je ikada voleo. Prilično neprijatno. I potpuno hipnotišuće.
Carmichael je neizmerno talentovan, sav njegov dosadašnji dramski rad izazova ogromne pohvale, i to sa punim pravom, tako da bi se reality televizija mogla činiti neobičnim izborom. Međutim, kada malo bolje razmislim – zašto? Ako je toliko dobar u svemu što radi i stvara, zašto ne bi svoj talent upario sa najgledanijim žanrom ikada i tako ostvario neupitan uspeh? Uostalom, taj žanr je često rezervisan za ljude bez talenta ili sa izraženom očajničkom željom za slavom. Dve stvari potpuno udaljene od (talentovanog i slavnog) Jarroda Carmichaela. On je sa ovim izletom u ne samo usavršio formu reality televizije, već je i dekonstruisao.
Osećaj gledanja ove dve serije zapravo jako sličan mazohizmu, ali izveden toliko vešto da je nemoguće prestati sa gledanjem. One ne biraju lakši put. One su ogledalo, često neprijatno, koje nas tera da preispitamo i sebe, a ne samo živote onih na ekranu. Upravo zato su mi toliko fascinantne. Ako ste se ikada pitali kako izgleda kada izađete iz zone komfora, pogledajte bar jednu od ove dve serije – biće vam potpuno jasno.