Ko je umetnica koja je osvojila prestižnu Turner Prize nagradu?

Jako mi teško pada pomisao na to da će uvek postojati knjige koje nikada neću pročitati, pesme koje neću čuti, mesta koja neću posetiti i umetnici za čiji rad nikad neću saznati. Zato se, često manično, trudim da što više sadržaja pratim. Nekad je to samo nešto što brzo proleti mojim, već previše na skrolovanje naviknutim, prstima i završi u folderu Saved kako bih se mirne glave na to vratila te večeri ili nekada u budućnosti, ne znam još uvek kada i zašto, ali definitivno ću se vratiti na to. Sa velikim entuzijazmom i gotovo potpuno deluzivnim poverenjem u izgovorene reči sebi obećavam svakog dana da će za sve jednom biti vremena. Pre par dana sam se probudila i videla da je Nnena Kalu, britanska umetnica nigerijskog porekla, osvojila Turner Prize, jednu od najvažnijih i najuticajnijih nagrada za savremenu umetnost u Velikoj Britaniji i morala sam da se vratim na tu informaciju jer ovog puta nagrada zaista posebna.

Povezano: Konačno sam našla način da obuzdam svoju zavisnost od scrollovanja

Zašto je ova nagrada za Nnenu Kalu posebna?

Nnena Kalu je britanska umetnica rođena 1966. u Glasgowu, poznata po apstraktnim skulpturama i crtežima koje gradi od svakodnevnih materijala poput tkanina, plastičnih traka, kartona i VHS traka, strpljivo ih umotavajući i vezujući u guste, pulsirajuće forme. Kao neurodivergentna umetnica sa autizmom i ograničenom verbalnom komunikacijom, već decenijama razvija svoj rad uz podršku londonske organizacije ActionSpace, gde kontinuirano stvara od 1999. godine.

Nnena Kalu, artist portrait. Courtesy of the artist and ActionSpace

Ove godine osvojila je Turner Prize, čime je postala prva umetnica sa autizmom koja je dobila ovu nagradu, ali i jedna od retkih crnkinja kojima je ovo priznanje dodeljeno. Taj trenutak je važan ne samo za njenu ličnu karijeru, već i za širu sliku savremene umetnosti, jer jasno pokazuje koliko je nužno neurodivergentne umetnike postaviti u središte aktuelnih umetničkih tokova, a ne na njihove margine. Kaluin rad je već godinama prisutan u relevantnom institucionalnom kontekstu, od izložbi u Walker Art Gallery u Liverpoolu i na Manifesti 15 u Barseloni, do stalnih zbirki poput Tate i Arts Council Collection, ali Turner Prize je taj kontinuitet konačno učinio nemogućim za ignorisanje.

Kaluine skulpture i crteži funkcionišu kao čisti čin građenja i ponavljanja, kao ritam koji se taloži kroz vreme. Materijali koje koristi nisu simbolični u klasičnom smislu, ali kroz uporno umotavanje, vezivanje i gomilanje dobijaju fizičku težinu i emocionalni naboj. Njene forme deluju gotovo kao organizmi u nastajanju, zategnuti između kontrole i spontanosti.

Nnena Kalu, installation view. Courtesy of the artist, ActionSpace London and Arcadia Missa London. Photography: Tom Carter

Kaluin primer jasno pokazuje zašto je danas nužno umetnost usmeravati u što više pravaca i otvoriti joj vidike koji su joj dugo bili uskraćeni. Nužno je da savremena umetnost prestane da funkcioniše kao zatvoren krug u kojem se potvrđuju isti glasovi, isti pogledi i iste hijerarhije. Ako umetnost zaista treba da bude prostor slobode, onda moramo da prihvatimo i drugačije načine mišljenja, percepcije i izražavanja, uključujući i neurodivergentne prakse koje su predugo bile gurane u kategorije „outsider“ ili „specijalnog konteksta“. Mislim da je ovogodišnjim izborom za dobitnicu nagrade Turner Prize napravljen prvi korak ka tome.

U tom smislu, umetnost mora i treba da bude kanal decentralizacije. Ne samo geografske ili institucionalne, već i epistemološke. Radovi poput Kaluinih ne razbijaju konvencije frontalno, već ih potkopavaju iznutra, pokazujući da postoji više načina da se svet vidi, oseća i artikuliše. Time se otvara prostor za razbijanje stigmi i za preispitivanje duboko ukorenjenih, često evrocentričnih sistema vrednosti koji i dalje oblikuju umetničke narative, čak i kada se pretvaraju da su ih prevazišli. 

Courtesy of the artist, ActionSpace

A kad govorimo o trenutku vraćanja, posvećivanja vremena, tom svesnom zadržavanju pogleda umesto brzog prelaska na sledeći sadržaj, upravo sam zbog toga i otkrila umetnicu Nnenu Kalu, jer sam odlučila da se oduprem svojim već duboko utemeljenim navikama konzumiranja sadržaja i konačno svoj fokus izmestim sa centra i gorućih, preokupirajućih informacija na neke koje možda još uvek nisu imale mogućnost da obuzmu glavne tokove savremene umetnosti. Sad znam da će za takve stvari kod mene uvek biti vremena!