Marina Diamandis, Tumblr i večna privlačnost melanhonije u pop kulturi

Marina (and the Diamonds) je objavila novi singl, što me odmah tera da se prisetim jednog od meni najzanimljivijih perioda u poslednjih deceniju-dve – Tumblra. Sećate se, zar ne? Za one koji ne znaju o čemu se radi, žao mi je što ste to propustili. Tumblr je društvena mreža koja je definitivno oblikovala jednu generaciju, njenu estetiku i muzički ukus. Za MySpace sam bio previše mlad, ali za Tumblr sam uhvatio pravo vreme kada su subkulture i umetnost tu cvetale.

Ah, još se sećam tog osećaja – dođem kući, sednem za računar i satima listam, pretražujem blogove i besomučno repostujem sve što sam mislio da je kul i estetski privlačno – šta god da mi je bilo zanimljivo sa 14 godina. Nakon temeljnog prelistavanja svega što sam propustio, otišao bih na svoj blog, a tu bi krenula prava zabava – sređivanje teme bloga (gde sam bukvalno učio kodiranje), pa sve do uređivanja plejliste koja bi se automatski puštala kad god biste ušli na moj blog i koja je, naravno, tematski i estetski odgovarala mom raspoloženju i svemu što mi se dešavalo u tom trenutku. Ah, a ta muzika je bila nešto drugo. Ne znam šta – ne mogu da definišem – ali bila je drugačija od svega što se slušalo. Takođe, tu je veliku ulogu imala i jedinstvena vizuelna estetika. Ružičasti neon, VHS filteri, slike iz starih filmova, poetski citati u serif fontu prebačeni preko crno-belih fotografija devojaka koje puše cigarete.

Naravno, glavni predstavnici koji su se uklapali u ovaj opis i koji su bili inspiracija jesu Lana Del Rey i Arctic Monkeys. Albumi poput Born to Die, Ultraviolence i AM oblikovali su muzički i vizuelni prostor na Tumblru, a kasnije i dalje od njega. Zašto su bili toliko uticajni? Verovatno zato što su tekstovi bili introspektivni, emotivni i govorili o raskidima, usamljenosti i egzistenciji – svemu što su ljudi na Tumblru želeli.

AM, peti album Arctic Monkeysa, objavljen sada već davne 2013., postao je pravi fenomen na Tumblru. Bio je nezaobilazan u estetskim objavama, crno-belim editima i slikama obavijenim dimom cigareta koje su dominirale ovom društvenom mrežom u to vreme. Album stvara mračnu i melanhoničnu atmosferu, savršeno uklopljenu u Tumblr opsesiju kul, distanciranim i misterioznim izgledom. Crno-beli cover albuma sa minimalističkim talasastim dizajnom postao je ikona Tumblra. Pored toga, svi su padali na fotografije Alexa Turnera, frontmena benda, u kožnoj jakni, sa cigaretom u ruci i zalizanom kosom – bio je pravi primer kul i misteriozne osobe. 

AM, Arctic Monkeys

Rame uz rame sa njima stajala je Lana Del Rey – misteriozna, duboko tužna i uvek u nekoj problematičnoj vezi. Bila je više od muzičarke – bila je ikona i simbol ove društvene mreže, ali i cele generacije. Njena muzika, vizuelni identitet i sama ličnost sjajno su se uklopili u svet Tumblra, gde su svi idealizovali njen holivudski glamur u kombinaciji sa bad girl vajbom. Album Born to Die (2012) bio je apsolutna prekretnica, jer je njegova mračna, filmska produkcija i pesme poput Video Games, Blue Jeans, i Born to Die savršeno odgovarale estetici Tumblra. Lana je postala ikona ove mreže ne samo zbog svog glasa, već i zbog toga što je uspela da stvori lik koji je bio istovremeno ambivalentan i moćan—žena koja je u isto vreme bila žrtva i zvezda, devojka u nevolji, ali i osoba koja je svesna svog statusa i moći. Pored Born to Die koji je obeležio njen vrhunac na Tumblru, Paradise (2012) i Ultraviolence (2014) su dodatno učvrstili njen sad girl status, začinjen američkom mitologijom.

Ultraviolence, Lana Del Rey

Pored “roditelja” Tumblr sentimenta, kako da ne spomenem Lorde, Marinu (and the Diamonds), Troyea Sivana, koji je tada polako ulazio u muzičke vode, Crystal Castles, The xx, Grimes i Florence + the Machine.

Za razliku od glamuroznog, kinematografskog univerzuma koji je Lana Del Rey gradila, Lorde je bila sušta suprotnost – sirovija, buntovnija i prirodnija, pravi kontrast pop zvezdama tog perioda. Autsajderka sa kojom su se mnogi povezivali. Kao i AM i Ultraviolence, Lordin Pure Heroine imao je minimalistički omot – crna podloga sa belim slovima. Njena muzika bila je introspektivna, ali i puna kriticizma i straha od odrastanja. Njeni tekstovi, poput We’re hollow like the bottles that we drain, nalazili su se svuda po Tumblru – pa tako i na mom profilu (imao sam 14 godina?).

Troye Sivan je tek počinjao svoju muzičku karijeru i objavio EP TRXYE. Naravno, Tumblr estetika je vrištala na sve strane – od omota albuma, muzike, tekstova, pa do video-spotova, sve je bilo kodirano tom estetikom. Zvuk i tekstovi su melanholični i zalaze u taj elektronski dreamy pop, što je album učinilo instant ikoničnim na Tumblru, pogotovo među LGBTQ+ korisnicima. Njegov singl Happy Little Pill, koji je bio svojevrsna himna Tumblra, definitivno je najviše pomogao u stvaranju kulta Troyea Sivana.

TRXYE, Troye Sivan

I kako da ne kažem nešto o osobi zbog koje sam i započeo ovaj tekst? Marina and the Diamonds, sada poznatija samo kao MARINA, definitivno je svoju karijeru izgradila uz pomoć ove društvene mreže. Poput Lane, Marina je bila ikona Tumblra, ali na svoj način. Poput Lorde, Marina je bila sarkastična autsajderka koja je preispitivala društvene norme kroz prizmu pop zvuka. Njeni albumi The Family Jewels, a pogotovo Electra Heart, savršeno su se uklapali u celokupnu estetiku. Perike, srce nacrtano na jagodici i tekstovi koji ispituju opsesiju slavom, identitetom i ljubavlju – sve to je zaludelo ljude tog trenutka. Pesme poput Primadonna i Bubblegum Bitch postale su neizostavni deo Tumblr plejlista, dok su se stihovi poput I wanna be a virgin pure, a 21st-century whore prepisivali preko slika iz starih filmova ili selfija sa lošom ekspozicijom. Electra Heart nije bio samo album – bio je konceptualni projekat koji je, kroz estetiku američke pop-kulture i alter ego Marine, istraživao identitet i društvene pritiske. To je savršeno rezonovalo sa tinejdžerima na Tumblru, koji su u njenim pesmama nalazili kombinaciju tuge, bunta i teatralnosti.

Pre nego što sam počeo da pišem ovo, otišao sam na svoj stari blog i uspeo da izlistam sve što se dešavalo i sve je bilo tako nostalgično i čudno. Kao da je neki drugi život u pitanju, tako daleko od svega što se danas dešava sa društvenim mrežama i algoritmima. Tumblr je bio prirodan intuitivan i bazirao se na zajednicama i istraživanju. Čak sam naišao i na tu staru plejlistu koja bi išla svaki put kada biste ušli na stranicu. Zato, hajde da se pravimo da nismo videli ovaj članak i da u njega prvi put ulazimo, dok u pozadini kreće specijalno kurirana plejlista koju sam napravio samo za vas još te davne 2013/2014.