Saznajte zašto nas preopterećenost usporava i kako kratke pauze mogu da poboljšaju fokus, smanje stres i povećaju mentalnu jasnoću.
Kristina Mikulić GazdovićDecembar 11, 2025
Dan još nije ni počeo, a već imam osećaj da kasnim sa svime. Mailovi se samo gomilaju, a neprekidne poruke na telefonu dolaze uz posebnu dozu nervoze. Jedino što me tada smiri jeste miris kafe, no već sledeći gutljaj, umesto da me razbudi, pojača mi anksioznost. U takvom vrtlogu emocija koje oduzimaju energju ne mogu bistro da razmišljan ni trezveno da odgovaram. Tada sve postaje još teže: i pokret i sastavljanje jednostavnog odgovora samo za potvrdu. Stres je preuzeo svoje, a u borbi za prvo mesto na listi prioriteta, sad se pojavljuje i pitanje kako da brzo smanjim stres.
Da stalna produktivnost može itekako postati zamka, već neko vreme osećam, a to mi je potvrdila i neuronaučnica dr Julie Fratantoni. “Ako ste stalno u pokretu, bez predaha između obveza, ne ostavljate mozgu prostora za stvaranje sećanja.” Ovo posebno dobro potkrepljuje moju nedelju kad sam nekoliko važnih mailova otvorila i zaboravila da nikad nisam odgovorila.
Povezano: Jeste li i vi žrtva toksične produktivnosti?
Pauze i odmori važni su u kreiranju sećanja. „Tokom odmora mozak obrađuje i pohranjuje nova iskustva i informacije“, objašnjava Julie. Kao poseban savet ističe da uzmem pauzu baš u trenutku najveće nervoze. Ona savetuje kratke pauze od tri do pet minuta između aktivnosti. „Mentalne pauze takođe smanjuju nivo stresa i čuvaju vašu mentalnu energiju“, dodaje. Ali pritom upozorava da skrolovanje po društvenim mrežama ili slušanje podcasta nije odmor.
Povezano: Svakodnevne aktivnosti koje snižavaju kortizol i podižu serotonin i endorfin
„Pravi mentalni odmor znači potpuno slanjanje od ljudi i tehnologije. Prošetajte oko zgrade. Pogledajte kroz prozor. Lezite i zatvorite oči. Popijte čašu vode. Nemojte da unositi nove nadražaje, samo pustite da misli slobodno lutaju.“
Photo: Vogue Archive
Taj savet o petominutnoj pauzi sam odlučila da ispobam. Od svih aktivnosti koje je navela, za mene se kao najdelotvorniji savet pokazao sledeći trik. Kad osetim da mi para izlazi na uši, ali ne od besa, već od preopterećenosti mozga informacijama, fizički pomerim svoje telo iz položaja u kojem se nalazim i odem u petominutnu šetnju, bez muzike, telefona ili bilo koje druge tehnologije.
Cilj je da “provetrim” mozak. Svež zrak i promena tela trenutno opuste um, a poznato je kako šetnja pomaže mozgu da probavlja informacije.
Nakon te kratke pauze imam osećaj da odluke koje donosim su svesnije i bolje, a kako se i fokus tada resetuje, svoje obaveze zapravo obavljam brže. No ključan korak je princip jedan-po-jedan. Ne mislim o drugom zadatku dok prvi ne obavim do kraja
I možda je upravo to ono što mi treba sve vreme, dati sebi dozvolu da zastanem. Shvatiti da svet neće stati ako se na nekoliko minuta sklonim od ekrana i udahnem dublje. Te male pauze, koje sam prije smatrala gubitkom vremena, sada mi postaju prostor u kojem se vraćam sebi. I dok učim da usporim, primećujem kako mi dani postaju jasniji, a misli urednije. Možda produktivnost zapravo i ne leži u brzini, nego u tome da sebi dopustimo da budemo prisutni, tu gde jesmo.
