S Tonne Goodman o septembarskoj naslovnici Vogue Adria i karijeri koja broji 205 Vogue izdanja

Nakon višednevnog snimanja modnih priča, ali i naslovne strane septembarskog izdanja Vogue Adria, Taylor Angino i legenda modnog sveta Tonne Goodman našli su se ponovo – ovaj put da pročešljaju njenu bogatu arhivu i karijeru i to od samih početaka. Od volontiranja u Met muzeju, preko prvih stilskih koraka do ove, dvesta pete naslovne strane Vogue magazina sa Tonne Goodman

Tonne: U, ovo su predivne fotografije (smeh). Ovo gore smo moja sestra Mandy i ja, za trpezarijskim stolom u 1185 Park Avenue gde smo odrasle, a na fotografiji pored je moja mama koja fotografiše Wendy, u kući na Menhetnu, tu su živeli pre nego što smo se preselili na ovu adresu gore. Ja sam dole u dnu, gledam u svoju stariju sestru. Pogledaj kako je moja mama divno izgledala.

Taylor: So chic, i još vas i fotografiše!

Tonne: Da, sve nas je fotografisala stalno, a ima jedna meni posebno draga fotografija koju sad ne mogu da nađem, koju je ona poslala The New York Timesu, za Best Child’s Photograph, i dobila je nagradu! A ovde skroz desno smo mama i ja. Možda nije najzanimljivija fotografija na svetu ali pokazuje dve važne stvari: koliko je chic i šarmantna bila moja mama i koliko je ja obožavam – pogledaj kako je gledam. Ta fascinacija njom je trajala tokom celog mog života. Tu je fotografija i mog tate, koji je bio najzgodniji čovek na svetu, izgledao je kao filmska zvezda, a bio je hirurg. Ovu njihovu zajedničku sliku posebno volim, to je fotografisao niko drugi do čuveni Alfred Eisenstaedt na Mount Top. On je rekao da su oni najlepši par u Njujorku. I stvarno jesu, pogledaj ih!

Taylor: To je sve bilo detinjstvo, posle toga je došao period tinejdžerstva. Sa petnaest godina si počela sa modelingom.

Tonne: Da, evo kako je to išlo. Imala sam petnaest godina i trebao mi je posao preko leta. Moji roditelji su bili dobri prijatelji sa Leom Luhrmanom koji je u to vreme bio glavni i odgovorni ureednik magazina Madmoisele koji više ne postoji, ali to je bio baby Vogue, vrlo chic magazin. Oni nisu imali ništa da mi ponude, ali je zaključio da bih mogla da se oprobam kao model. Zakazali su test shooting i bila sam model to leto. Nakon što sam završila srednju školu, uzela sam slobodnu godinu i opet sam se vratila modelingu. Imala sam puno sreće da sarađujem sa Richardom Avedonom (koji je i napravio ovu fotografiju), Irwingom Pennom i još puno sjajnih fotografa tog vremena. A fotografisali su me bukvalno samo zato što je Diana Vreeland to tražila, i ovo je memorandum koji je poslala svom timu. Mislim da je to učinila zato što sam u to vreme izlazila sa njenim unukom Nickyjem. (smeh) Nakon toga sam išla u umetničku školu. Bila sam užasan model i vratila sam se studijama. Provela sam leto u Peruđi, na Akademiji lepih umetnosti.

Taylor: Izvini, pre toga me zanima, kako si osetila da modeling nije za tebe? Zašto to kažeš?

Tonne: Mislim da su modeli jako potcenjeni u pogledu posla koji obavljaju i velikodušnosti koje imaju. Kada te fotografišu ti se daješ tome, tom snimaju, pogotovo tad kad se sve radilo filmom. Moraš da daš sebe, ne možeš samo da stojiš. A ja sam samo stajala. Nisam baš bila velikodušna (smeh). Pravi modeli daju sebe tako lako i jednostavno. To je pravi podvig.

Taylor: Jasno mi je (smeh). Onda si išla u umetničku školu?

Tonne: Tako je. U Peruđi preko leta, tačnije u Spoletu gde je bio sjajan festival koji je vodio Gian Carlo Menotti, mislim da možda još uvek postoji. Radila sam na tom festivalu, a Roman Polanski je te godine radio interpretaciju opere Albana Burga i trebao mu je neko da mu prevodi italijanski, tako da smo moja prijateljica Abigeil i ja to radile tokom festivala. To je bilo jako dosadno i naporno, i poslednja stvar koju smo mu dale bila je otkucana na toalet papiru i on je pobesneo, kao što možeš da zamisliš.

Taylor: Pa ako je bio naporan, onda je i zaslužio (smeh). Dok sam ronio kroz Tonne Goodman zlatnu arhivu čini mi se kao da sam prepoznavao određene obrasce u tvom životu, kao da je sve međusobno povezano. Koliko dugo si bila u umetničkoj školi?

Tonne: Kao brucoškinja, zatim sam uzela pauzu da idem u Italiju, pa sam se vratila kući i posle više nisam išla. 

Taylor: Sećam se da si mi jednom rekla, da ti je jedan od profesora u umetničkoj školi rekao da si „previše stilizovana” ili da imaš „previše ukusa” za tu školu, pa si je i napustila.

Tonne: Da, tako nekako. To je bila moja prva godina, on je bio jako arogantan tip i rekao mi je: „Ti imaš previše istančan ukus, uvek ćeš se oslanjati na njega i nikad nećeš to moći da prevaziđeš. Mislim da ovo nije za tebe.” Mene je to strašno pogodilo i razočaralo tada, ali s druge strane, bio je u pravu. To je baš ono što radim sada. Bavim se stilom i ukusom

Taylor: Ali čini mi se da je umetničko obrazovanje ostavilo utisak na tebe. To se vidi kad god smo na snimanju, čak i evo sad ovo koje smo radili za Vogue Adria. Čini mi se kao da te je umetnost naučila da analiziraš stvari, da gledaš svaki detalj i da sve raspakuješ. Tako i na snimanjima gledaš svaku malu stvar – da li je sve na svom mestu ponaosob i da li zajedno gradi celinu.

Tonne: U umetničkoj školi naučiš da stvarno posmatraš stvari. Iznenadio bi se koliko ne gledamo. Mi samo prepoznajemo stvari u okruženju, ali ih ne gledamo zaista.

Taylor: Onda si počela da radiš u Metu?

Tonne: Da, u to vreme gospođa Vreeland, Nickyjeva baka, počela je da radi u Metropolitan Muzeju, na revitalizaciji Instituta za kostime. Ja sam onda volontirala i radila sa njom, i sa još mnogo ljudi koji su postali veoma popularni. Jako puno volontera je radilo, to su mahom bila deca ljudi koje poznaje, koji su došli da pomognu, da rade na izložbama. Bilo je prekrasno. To što je imala toliko mladih oko sebe bilo je izuzetno važno svima nama. Ona je imala neverovatnu energiju i mislim da joj je trebalo da se okruži mladima, a nama je značilo da radimo sa njom i stvarno smo davali sve od sebe. Umela je da kaže: „Kako ćeš da znaš nešto ako ne pitaš? Niko ne zna sve, moraš da pitaš.” Izuzetno nas je ohrabrivala. Ovo je prva izložba na kojoj sam radila, zvala se „Romantic and Glamorous Hollywood” i tu je bio kostim Kleopatre koji je nosila Claudette Colbert kada ju je glumila, tu sam ja, tu je moja sestra Wendy Goodman i Steve Depetry, koji je jedan od najtalentovanijih ljudi koje sam poznavala. Imao je neverovatan osećaj, prekrasno je odevao lutke, prekrasno je sve postavljao, imao je talenat da oživi sve. Divan prijatelj koga smo nažalost izgubila zbog AIDS-a. 

Taylor: Video sam ovu fotografiju i pre, ali sada je baš snažna. Ti u ovom trenutku ni ne znaš da ćeš postati stilistkinja. Posle Meta si počela da radiš u The New York Timesu.

Tonne: Nakon što sam radila pet godina sa gospođom Vreeland, shvatila sam da nikad neću dobiti posao u Metu, jer sam jelte odustala od fakulteta. Dobila sam ponudu od Carrie Donovan, koja je bila jedna od urednica koje su izveštavale o izložbama u Metu, i pored asistentkinje gospođe Vreeland, ja sam bila prva osoba koja ih je sprovodila kroz izložbu, objašnjavala itd. Ja sam bila kontakt osoba. Carrie je nakon što je radila sa mnom pitala da li želim da dođem u Times. Rekla sam, naravno, da. Moja pozicija je bila modni reporter. Zvuči smešno, ali sam zaista puno naučila. Ovo je prva fotografija koju sam radila i to sa Helmut Newtonom. Moram da podsetim da je ovo vreme kada nemaš asistente. Ti pakuješ torbu, rentaš auto, ti radiš sve. Nakon što je priča snimljena, moj je posao bio da odaberem fotografije sa art departmentom, zatim da sredim prava za sve, da sredim credits. Samo da pomenem, nije bilo kompjutera, nego kucaš i bukvalno moraš da brojiš karaktere da ne preteraš (smeh). To je bila sjajna praksa, jer sam to morala da radim svake nedelje.

Taylor: I odatle si praktično pravo iz Timesa prešla u Life. 

Tonne: Slična priča, i tu sam shvatila da nikada neću dobiti pravi posao, jer sam odustala od školovanja. Počela sam da frilensujem. Ne sećam se više kako sam došla do Life magazina, ali oni su prepoznali da sportski ilustrovani magazini imaju veliki uspeh sa stavljanjem devojke u kupaćem kostimu na naslovnu stranu, pa su odlučili da urade isto. Mnogo je devojaka bilo na naslovnoj. To je bio prvi put i da sam upoznala Patricka Demarcheliera koji mi je postao sjajan kolega i prijatelj.

Taylor: I Bruce Webera, da?

Tonne: Da, sa njim sam radila i u The New York Timesu. Išli smo u Teksas, na jezero koje ima puno kaktusa, osušeno drveće, odlično je izgledalo. I manekenka je bila divna, i malo je falilo da je ošišamo na ćelavo, ali nismo. Bruce je radio i shoot kada smo stavili Madonnu na naslovnicu Lifea. Obožavam tu naslovnu stranu, to je bilo kada se ona tek probijala.

Taylor: To je negde tvoj početak rada sa poznatim ličnostima?

Tonne: Da, definitivno jeste.

Taylor: I onda te je Calvin Klein „uzeo”.

Tonne: I to sam sa Bruceom radila. Počela sam da radim kao freelancer, zvali su me da radim kampanju i ovo je prva koju sam radila. Ali Calvin je želeo da počnem da radim za stvarno kod njih u kompaniji. Ja to nisam prihvatila, bila sam u dugoj vezi, što sam mu i objasnila, i više mi je odgovaralo da frilensujem. Bruceove fotografije su prelepe, zaljubljena sam u njih. A ovo sa ove druge fotografije, tu suknju još uvek imam. To je nativ american print, i način izrade. Pronašli smo je u jednoj vintage radnji. Bruce je bio pun podrške, da kombinujem stvari, da se oslobodim, da kombinujem Calvin Klein jeans sa drugim stvarima. Umeo je da kaže: „Učini nešto.” Tako smo išli po vintage radnjama, nalazila sam odlične marame, suknje, muške komade… bilo je predivno. Ovu fotografiju mene je napravio tokom jednog od snimanja za CK.

Taylor: Da, ti, Bruce i Calvin zajedno, to je stvarno kosmički spoj.

Tonne: Kad sam počela da radim zvanično za kompaniju, toliko smo se poznavali da mi je bilo kao da sam kod kuće. Ali posle nekog vremena, iz Calvin Kleina sam počela da radim za Harper’s Bazaar jer je tada Liz Tilberis napustila svoju poziciju glavne urednice Vogue UK, i preuzela Harper’s. To je bilo 1992. godine. Ja sam se negde u to vreme udala, i dobila decu – Cole je rođen 1994., a Evie 1995. – to su ove fotografije. Ovde smo mi sa decom, i vidiš, ja imam jako kratku kosu. To je zato što mi je pre nego što je Evie napunila dve godine ustanovljen rak dojke. Pa sam išla na operaciju, pa na hemoterapiju, ostala sam samohrana majka, i bila sam stvarno srećna i blagoslovena što imam decu. Elem, ovo je prva naslovna koju sam radila za Harper’s i radili smo je Paul Cavaco i ja zajedno.

Taylor: Oh, vi ste ovu naslovnu radili zajedno? Mislio sam da ste sve.

Tonne: Ne, ne, jedino ovu. Ostale za Bazaar sam radila sama. Mi smo jedno vreme zajedno delili smo poziciju modnog direktora. Onda je on otišao u Vogue, a ja sam ostala u Harper’s kao Fashion Director.

Taylor: Kako je izgledalo tada raditi naslovnu?

Tonne: Kao što vidiš, u to vreme nije još bilo toliko poznatih zvezda na naslovnicama, mahom modeli. I sve se radilo timski. Ludo je kad ih ovako gledam na jednom mestu, sve te naslovne. Onda su polako počeli i poznati – Demi Moor, Meg Ryan, Tom Cruise je bio na White Issue (to je bio all white issue kad je Liz preminula), zatim Julia Roberts… Čudno je to, skroz je drugačiji proces kad radiš sa modelom i kad radiš sa poznatom ličnošću.

Taylor: Apsolutno. A ova fotografija na šta te podseća? 

Tonne: Kada sam bila trudna sa Coleom, mojim prvim detetom, to je bilo nakon pobačaja koji sam imala. Dakle kad sam opet bila trudna, videla sam ovu fotografiju u „The New York Timesu”, to je čovek na Menhetnu i pored njega je anđeo. Uzgred, kako si našao ovu fotografiju tražila sam je dugo? Bila sam oduševljena njom, opčinjena. Ovo je centar Menhetna. Mislila sam da je fantastična i da je to mesto gde će anđeo sleteti, za mene je to bio Cole. I uradila sam celu priču inspirisanu ovom fotografijom. U ulozi anđela je Amber, kao pali anđeo sletela je u Njujork, izgubljena je. To je referenca na film Wim Wendersa „Wings of Desire”. Snimali smo u pet ujutru, ipak treba da bude prazan Times Square (smeh). Fotografisao je Peter Lindbergh, koji je postao moj izuzetno dobar prijatelj.

Taylor: Ovo je u Majamiju?

Tonne: Da, Cindy Crawford na Miami Beachu, fotografisao Lindbergh. I iskoristili smo i ljude koji su tada bili na plaži, pa smo fotografisali i njih. 

Taylor: Vežbam svoje znanje dok gledam ove fotografije. Ovo su, rekao bih, Alaïa i Jean Paul Gautlier?

Tonne: Mislim da da. Ja sam u tom trenutku bila vrlo trudna, sećam se. Ima i jedna fotografija – neko je fotografisao nas dok fotografišemo Cindy, i vidi se u ćošku jedna velika žena, to sam bila ja. (smeh) Kad smo kod Alaïa, ovo snimanje sa Amber u Nevadi mi je možda i jedno od omiljenih, sve su Alaïa lookovi. Ona je tako snažna i prelepa, i fascinantan je taj park u Nevadi, vrlo blizu Area 51 koja je tajno mesto, ima jako puno misterije u vezi sa tim mestom, oko NLO, i sjajno je bilo to snimanje. I ovo je još jedno predivno snimanje, prva priča koju sam radila sa „Harper’s”: instalacija Louis Kahn na Yale univerzitetu. Nisam sigurna kako sam dobila dozvolu za ovo snimanje, ali jesam. Tim je bio Christy Turlington i Patrick Demarchelier, na Yaleu. A ova haljina sa golim ramenima je isto nešto posebno, Donna Karan. Izazvala je baš puno polemike kad ju je nosila Hillary Clinton.

Taylor: Zašto si odlučila baš ovde da bude snimanje?

Tonne: Jedan od mojih omiljenih dokumentaraca je „My Architect” o Louisu Kahnu, koji je uradio njegov nepriznati sin. Louis je bio jedan izrazito neprivlačan čovek, ali je bio magnet za žene, imao je puno dece, i jedan od sinova je uradio taj film.

Taylor: Predivno mi je kako te puno stvari inspiriše da stvaraš svoje priče. Inspirišu te filmovi, knjige, umetnički radovi, tekst iz novina… to je sjajno, svi ti delovi čine tvoj rad.

Tonne: Znaš koji deo priče si propustio? Kada sam živela na brodu.

Taylor: To treba da bude cela knjiga. (smeh)

Tonne: Ima odličnih fotografija iz te faze, koje sam radila sa Patrickom na jedrilici, sa Lindom Evangelistom. Tad je izlazila sa onim likom što je glumio u Lynchovom filmu „Blue Velvet”. Uradili smo predivno snimanje tada. Ima puno fotografija sa broda iz te faze jer sam živela na njemu.

Taylor: A ova fotografija?

Tonne: Ovo je bila jako poznata kolekcija koju je radio Galliano, i ovo je bila najpoznatija haljina. Tone tila, prekrasna žuta haljina. I čuli smo neku buku napolju i ona je samo prišla prozoru da vidi šta se događa. Okrenula sam se, videla je i rekla Patricku: „To je to, ovo je fotografija.” Na snimanju moraš uvek da budeš u pripravnosti, nikada ne znaš kada će da se dogodi fotografija koja ti treba. To sam naučila isto u umetničkoj školi. Ništa ne uzimaj zdravo za gotovo, uvek budi prisutna. Nakon što je Liz umrla, stvari su se promenile u Harper’s Bazaaru, i ja sam prešla u Vogue, gde je, kao što sam ti i rekla, Paul bio modni direktor, ali je on upravo prešao u Allure. Mesto je bilo upražnjeno, meni je bilo jasno da Harper’s bez Liz nikad neće biti isti, i samo sam uskočila na to mesto. Pridružila sam se Vogueu u septembru 1999. godine i ova naslovna sa Gisele je moja prva naslovna. I onda smo radili puno naslovnih, sve sa modelima. 

Taylor: Kad sam išao kroz tvoj rad i arhivu, i razmišljao o tome koliko si radila, shvatio sam da se radi o neverovatnom broju naslovnih strana. Ovo je prva gde si imala poznatu ličnost, ne model, da?

Tonne: Da, Marion Jones, olimpijska zvezda, i to je bio takođe i prvi put da sam radila sa Annie Leibovitz. To je bio moj uvod u Leibovitz svet.

Taylor: I odatle si se katapultirala.

Tonne: Paul je mrzeo da radi naslovne. Grace Coddington, koja je bila tada u Vogueu sa mnom isto nije volela da radi naslovne strane. Tako da je meni zapalo da ih radim. I jesam. Uradila sam ukupno 204 naslovne… ako računamo samo Vogue.

Taylor: Razmišljam o nekoliko stvari paralelno sada. Jedna od njih je kako sam od tebe naučio šta znači posedovati osećaj za diplomatiju i koliko je to važno kada radiš sa poznatima. Sećam se da sam sa tobom radio naslovnu na kojoj je bila dr Biden. To je bilo u prvih sto dana kako su ušli u Belu kuću i ona je želela da bude i prva dama, ali i doktorka Biden. Tu uvek treba balansirati. Da zadržiš i sebe i tog nekoga.   

Tonne: Nije lako, svako snimanje je za sebe, neverovatne priče i ljudi. Na sledećoj fotografiji je zaista ogrlica od milion dolara, kada je Nicole radila „Moulin Rouge”. Upoznala sam je i pre, radile smo za Harper’s, obožavam je, ovo je bilo predivno snimanje koje sam radila sa Stevenom Meiselom. Još dve žene koje neverovatno volim: Emma Stone, fotografisao je Mario Testino, i Cate Blanchete, u ovoj predivnoj Gallianovoj kolekciji, fotografisao ju je Steven Klein. Rihanna, ovu fotografiju potpisuje Annie Leibovitz.

Taylor: Imam sad jedan flaschback, sećam se tako živopisno kada su tvoje naslovnice izlazile, bilo da je Halley Berry, Sandra Bullock, to je sve pre društvenih mreža. I za mnoge su magazini bili prvi kontakt sa modom, a ti si stvarala sve te predivne naslovne strane, oblikovala si način na koji žene razumeju modu. I stalno si pomerala granice. Evo i ovaj primer, snimanje tokom kovida. 

Tonne: Dobili smo dozvolu da fotografišemo na Penn stanici, i to je Bella Hadid, kako trči sa maskom na licu. A ovo je isto kovid, fotografisao je Ethan James Green, prvo snimanje tokom kovida. Bilo je toliko protokola koje smo morali da ispratimo da bi se snimanje uopšte odigralo, a jedan od njih bilo je nošenje maski. Ovo je Vogue naslovnica sa svim modelima, posle kovida, ali se ne sećam šta je tačno. Šta je ovde bio povod?

Taylor: Povratak na posao, povratak u kancelarije.

Tonne: Tačno! Ovo je bilo kao novo predstavljanje, novi modeli, nova ekipa, mnogo veći diversity, nova realnost. Volim i ovu „Strokes of Genius” priču. Ah, i naravno Kendall, fotografisao Marcus. Ja stvarno mislim da se sve događa sa razlogom. Nismo imali dovoljno vremena, trebalo je da uradimo dosta fotografija, bili smo tada u čini mi se Mertovoj kući, nismo znali gde da uradimo sve fotografije i ja sam samo videla tu zelenu sofu i rekla, tu! I eto, savršeno.

Taylor: A ovo snimanje sa Stevenom Kleinom?

Tonne: Odlično snimanje, i ono što je posebno zanimljivo je da je ovo prototip za Space X. Ovo je prava kapsula. Definitivno mi je jedna od omiljenih fotografija. I ova druga fotografija, tu je sve stvarno. Bili smo na kranu, i taj avion u pozadini, sve je bilo baš tako. A ovo sa papirima je baš važna fotografija jer skreće pažnju na reciklažu papira, eto kao da je nagovestilo moju novu ulogu (smeh).

Taylor: Kakav je odnos između revije i samog snimanja? 

Tonne: Evo ovo si odlično uradio, ovo je sjajan prikaz kako nešto izgleda na pisti, a kako kad se stilizuje za snimanje. Ovo je isti look. Prezadovoljna sam u šta sam ovaj look pretvorila, naravno uz Lisu Butler i Davida Simsa. Stvar sa stilizovanjem je da se look gradi. Nisam ja sve ovo odjednom stavila, nego isprobavaš. Ti gradiš fotografiju, zabavljaš se. Šta ćemo sa noktima, hajde da promenimo frizuru, gradimo zajedno kao tim. Sećam se da je ovaj broš na rukavu poslednja stvar koju sam dodala. Ideja je bila da ona bude boho, ali smo se baš zabavili.

Taylor: Kako se sećaš ovog snimanja?

Tonne: Ah Marta Graham. Obožavam balet, sve vrste plesa, obožavam Zapad, tu sam provela dosta vremena sa love of my life. To je Lisa Winkler koja je model, ali je i sama plesačica, predivna je u tome što radi.

Taylor: A sada imam nešto posebno. Vogue naslovna sa Lady Gagom.

Tonne: Da, da, to je prvi put da sam radila sa Lady Gagom. Sećam se da smo malo ćaskale pre snimanja, i rekla je da bi želela malo da channeluje Annu Wintour. I kad smo se našle, malo smo to i uradile. (smeh) Ona ovde nosi haljinu Haider Ackermann, koji je sad izuzetno poznat, a ovde je tek počinjao. Napravio je apsolutni boom ovim svojim predivno drapiranim haljinama, koje su malo i kao kimono. Pitala sam da li neko iz njegovog studija može da dođe i donese haljinu, i pomogne mi, da je slučajno ne bih pogrešno namestila, i pojavio se Haider lično. Sećam se da sam se stalno izvinjavala što toliko sve traje, ali da je bio neverovatno strpljiv. On je sada kreativni direktor za Tom Ford, i to je odlično.

Taylor: Sećam se 2013. kad sam ja bio intern u Vogueu. Dolazio sam uvek prvi, i omiljeni deo dana mi je bio da otključam kancelarije urednika. Često sam dolazio u tvoju kancelariju, ti si veoma sistematična u svom pristupu snimanju. Imaš lokaciju, mapiraš, radiš svoj story board. Za mene je to bilo neprocenjivo i neverovatno zabavno.

Tonne: Da, istina je. Volim sve da proučim do najsitnijeg detalja, i kad gradim likove, model više nije ona, nego preuzima neki lik, a ja volim to da pažljivo iskonstruišem. Ovde smo recimo imali različite devojke koje predstavljaju različite tipove tela. Modeli uvek predstavljaju neki ideal, ali se koncept idealnog menja. Ovo je recimo jako značajno snimanje – tokom ratova, američka vojska je bila svuda, i Bob Hope, vrlo poznati komičar i razni glumci i glumice su odlazili, da vojnicima upriliče malo zabave. Mislim da je taj duh fantastičan. Rekreirali smo te scene, ovde je Linda neka verzija Marilyn. Tu je more ljude, koje činiš da se osećaju dobro. Fantastično. Kad smo radili ovo, Linda je bila u karakteru sve vreme, ja sam se odnosila prema njoj kao da je u filmu. Bilo je neverovatno zabavno. 

Taylor: Šta je ovo? 

Tonne: Ovo je fotografija koju  je Diana Vreeland poručila sa Lord Snowdenom, oko beluga kita. Meni je ova fotografija srceparajuća. Toliko mira u jednoj slici. Sa Stevenom Maiselom je ovo bilo toliko zabavno. Od Stevena preko mene do asistenata svi smo se zabavljali jer smo gradili razne karaktere. Ovo snimanje ima reinterpretaciju koju je kasnije radio Ethan James Green. A ovo smo radili tako što smo uzeli lookove urednika, i rekreirali ih na neki način. Znaš šta je posebno zabavno? Što je ova slika dole desno i gore druga otpozadi Chioma, sadašnja glavna i odgovorna urednica Vogue UK. 

Taylor: Fascinantno mi je kad gledam unazad koliko si likova izradila, kako uspeš da od odela napraviš nešto sasvim drugačije, sve što si uradila, jednostavno vau. Recimo ovaj „Splitting Image”, dva sasvim suprotvna looka od jednog kreatora. I ovo zlatno stopalo! Odakle ti ideja za to?

Tonne: (smeh) Ne znam iskreno, imala je zlato na glavi pa mi je to izgledalo kao logičan balans. Sećam se jako dobro ovog snimanja. Recimo ova fotografija skroz levo, model u širokoj žutoj suknji je ispala iz priče, Anna ju je izbacila. I sećam se da sam sa fotografijom u ruci otišla u njenu kancelariju i rekla: „Da li bi razmislila o ovome opet? Rekla sam, ovo je stvarno odlično, vesela je, predivna, molim te razmisli.” I jeste, vratila ju je.

Taylor: Presmešno je što se ja baš te fotografije neverovatno sećam. Imao sam možda jedno dvanaest godina, i ne sećam se ničega drugog iz ove priče, ali te fotografije, te suknje da. Hvala ti što si se izborila za nju!

Tonne: Ovo je moja kolumna „Style Ethics”. Pitala sam sve ljude sa kojima sam radila da li bi snimili „pick up” picture i svi su pristali. Ne može se baš reći da je nešto kompletno održivo, ali u ovoj priči su bili svi dizajneri koji rade sa održivom modom. To sam radila sa Patrickom i snimanje je bilo vrlo chic. 

Taylor: Ono što posebno volim oko tvog rada je što tvoje privatne „opsesije” uplivavaju u tvoj rad, i to je odlično. Recimo ova naslovnica sa Emmom Stone, politička je, poziva na glasanje. 

Tonne: Apsolutno. Zabavno mi je što Emma Stone pre nije nosila kratku kosu, i eto posle ovog snimanja se odlučila na taj korak.

Taylor: Stižemo do jedne od poslednjih naslovnica.

Tonne: Ah, Hailey Bieber. Jako smo žurili tog dana, ona je imala avion koji je čeka za sastanak u San Francisku. Ova fotografija je nastala u poslednjem trenutku, rekli su nam da nemamo više vremena, ali Hailey je rekla: „Hajde, hajde da uradimo još to.” Dobacili smo joj ovu Prada košulju, ušla je pod tuš i eto. Ovo je postala jedna od popularnijih naslovnih stranica, jer ne očekuješ od Hailey ovakvu naslovnu. S druge strane, još jedna meni veoma draga skorija naslovna je Ayo. Ona zaista postaje veliko ime. Ovde je u Stella McCartney haljini, Ethan James Green je fotografisao i jednostavno je prelepa. 

Taylor: I za kraj, evo si ti!

Tonne: Ovaj znak mira sam sama uzgajala od bršljena. Mi smo veoma politički osvešćeni kao porodica. Mislim da je to važno: održivost, jednakost, kreativnost, inkluzivnost… U januaru smo uradili četiri naslovne strane za ta četiri koncepta. 

Taylor: Mislim da je to prelepo, i tvoja verovanja se vide u tvojim pričama. Uvek se vodiš sa saosećanjem. Kad god si na setu, sve tretiraš jednako i to izuzetno cenim. Sećam se kada smo gledali sliku Pollocka, koju voliš, i kad je kustos pitao tvoju decu i“šta osećaš kada gledaš ovu sliku?”. To je ono što se ja uvek zapitam kad vidim tvoj rad. Način na koji možeš da uhvatiš i izraziš emociju kroz fotografiju u današnjem, koji je toliko brz, i zatrpani smo fotografijama, je neverovatan. 

Tonne: Ne mogu da ti zahvalim dovoljno što na tvojim rečima. Znače mi. Moram da priznam da je moja mama imala puno uticaja na sve što sam ja. Moja mama je iz Ohaja, ali se izborila i išla u umetničku školu, iako je dobila šestoro dece za četiri godine, ali je svejedno radila ono u šta veruje. Sećam se da smo bili u Sotheby’su negde u pozadini, sa mamom. Bila sam izložena umetnosti od malih nogu, izložbe, balet, okružena ljudima koji istražuju ono što ih fascinira. Moja mama je stvarno bila inspirativna sila za sve nas.

Taylor: A sad si ti za druge, nije li to prekrasno? 

Cover photo: Peter Lindbergh