Kako se osloboditi toksične produktivnosti za bolje mentalno zdravlje

Već dve nedelje pokušavam da izađem na kraj sa vlastitim rasporedom obveza i da ga uskladim sa svojim društvenim životom. To neretko uključuje i video callove sa prijateljima na drugim krajevima sveta i u drugim vremenskim zonama. “Od kad smo mi to postale tako busy” smejala sam se pre neki dan kad smo jedna moja prijateljica i ja napokon uspele vidimo. Mesto u njenom rasporedu je postalo još ekskluzivnije nego u mom. Uz svoj redovni posao odlučila je da da šansu svom snu iz detinjstva i započela je svoju pevačku karijeru. I tako dok mi priča kako mora da uskladi svoj raspored sa rasporedom timova iz Dubaija i Berlina dok ispunjava svoje snove, pitam se – da li stiže da predahne. 

Šta je toksična produktivnost i zašto je štetna?

Pojam nešto novijeg kova – toksična produktivnost – odnosi se na opsesivnu potrebu za stalnim radom, unapređenjem sebe i postizanjem izvanrednih rezultata. Ovo na prvu ne zvuči tako loše. Štaviše, zvuči kao sažetak svake self-help knjige i kolumne sa savetima. Druga strana novčića produktivnosti je nešto drugačija. “Toksična produktivnost može da nas uveri da smo vredni samo ako smo stalno zauzeti, ali to nije održivo niti zdravo”, upozorava psihologinja Iva Matijašić Lončarević, terapeutkinja bihevioralno kognitivne terapije. Kad produktivnost skrene u opsesivnu sferu, ona prelazi granicu i šteti mentalnom, emocionalnom ili fizičkom zdravlju. 

Odmor je potreba

U kulturi produktivnosti i visoke kompetitivnosti odmor se neretko zamenjuje sa pojmom lenjosti, ali odmor ima i te kako bitnu ulogu u svakodnevnoj rutini. “Odmor nije slabost niti luksuz; to je temelj za dugoročno zadovoljstvo i uspeh”, podseća Iva. Kod onog nivoa produktivnosti koji doseže toksičnost, odmaranje stvara čak i osećaj grižnje savesti. Međutim, ako produktivnost dovede do burnout zone, teško ćete se vratiti bilo kojoj vrsti produktivnosti, stoga je potpuno nelogično izostaviti odmor sa liste zadataka. Produktivnost bez odmora stvara nekoliko problema.

• Stvara anksioznost: Osobi koja pati od toksične produktivnosti, postizanje rezultata ne daje osećaj zadovoljstva, već samo stvara mesto za novi zadatak, a odmor ili vreme za sebe izazivaju osećaj neuspeha što dovodi do anksioznosti, jer nikad ne možemo da budemo gotovi sa svim svojim zadatcima.
• Dovodi do burnouta: Kad ostvarujemo svoje snove, često zaboravimo koliko je odmor važan za dugoročan uspeh, ali prekomerna zauzetost i produktivnost ne samo da može da nas udalji od nama dragih ljudi, već može da uzrokuje i druge probleme poput nesanice i povećanja hroničnog stresa, što s vremenom osećamo kao burnout. Tada je pogotovo teško biti efikasan.
• Narušava fizičko zdravlje: Budući da je danas mnogo poslova sedeće prirode, sati kuckanja za laptopom bez ustajanja i kretanja dugoročno štete i telesnom zdravlju. Koliko je bitno povremeno prošetati, govori i činjenica da su mnoge kompanije u svojim pravilnicima usvojile nužno hodanje od 5 do 10 minuta svakih sat vremena. Ljudsko telo je svojom građom prilagođeno za duga trčanja i nije nikako prilagođeno za višesatno i višednevno sedenje.

Vogue Archive

Odmor je prijatelj produktivnosti

“Mislim da je uvek važno podsetiti se da rad i odmor nisu “neprijatelji” već mogu i treba da budu dobri saradnici i treba ih balansirati i oba dobro planirati”, objašnjava terapeutkinja geštalt terapije Petra Mehmedović navodeći kako odmor zapravo doprinosi boljoj produktivnosti, smanjuje simptome burnouta i poboljšava kreativnost. Odmor je pogotovo važan za stvaranje prostora u kojem se mogu roditi nove kreativne ideje i kreativna rešenja. “Često mi se događalo, još za vreme školovanja, da uveče zapnem sa nekim zadatkom koji mi se čini nerešivim, a nakon što odspavam i vratim mu se ujutru odmorna, rešenje se stvori u sekundi” ističe Petra. Ne samo da odmor stvara prostor za kreativnost, već je on potreba. “Razmislite o odmoru kao ulaganje u sebe. Kada ste odmorni, vaša kreativnost i fokus su daleko jači. Umesto da mislite kako gubite vreme, podsetite se da time punite energiju za ono što sledi”, savetuje Iva.

Kako pronaći pravu vrstu odmora?

Nakon što ste prihvatili stav da imate pravo na odmor i da je on jako važan u procesu produktivnosti, dobro je razmisliti šta je to što vas ispunjava i odmara. “Neretko ljudi odmaraju scrollajući po ekranima što može dodatno da ih iscrpi”, upozorava Petra predlažući nekoliko vrsta odmora koje vredi imati na umu, a dobro ih je obaviti sa isključenim mobilnim telefonom:

• Boravak u prirodi: ako u blizini imate park ili šumu, ne podcenjujte japansku metodu kupanja šumom. Uživajte u zvuku krošnje, ptica i zvukova prirode.
• Lagana šetnja: provedite barem 30 minuta dnevno krećući se, idealno u zelenilu.
• Lenčarenje uz dobru knjigu: knjiga može da bude zabavna, romantična ili akciona. Koji god žanr odabrali, čitanje knjige će vas mnogo više odmoriti nego gledanje filma.

Cilj odmora ne odnosi se samo na spavanje ili odmaranje tela. “Sve sto nam umiruje glavu i usporava nas sigurno je bolji izbor” zaključuje Petra. Nakon intenzivnog rada, odmor za glavu nam i te kako dobro dođe, a kako je u 2025. koncept terapeutske lenjosti jedan od glavnih wellness trendova, imate potpuno opravdanje da nekad stanete i predahnete. Čak i kad taj odmor morate da opravdate sami sebi.