Točak života je alat u psihoterapiji koji me naučio najviše o životnom balansu

Početak godine je vreme kada se većina ljudi, gotovo po automatizmu, odlučuje za velika obećanja sebi. Rezolucije. Novi počeci. Planovi o tome kako da budemo disciplinovaniji, uspešniji, mirniji, srećniji. I ja sam godinama u svaku novu godinu ulazila sa istim pitanjem: šta ove godine treba da postignem da bih postala bolja verzija sebe? Iza tog pitanja, da budem iskrena, često se krila potreba da ponovo uspostavim kontrolu. Nad sobom. Nad životom koji mi je neretko izmicao iz ruku.

Već godinama idem na psihoterapiju, zajedno sa grupom žena koje sa mnom dele svoje svakodnevne i one manje izgovorljive muke. U tom prostoru, naučila sam da terapija nije mesto brzih rešenja, već sporog razotkrivanja. Ključna tema kojoj se stalno vraćamo, bez obzira na povod zbog kog dolazimo, jeste potraga za balansom. Ne onim savršenim, nedostižnim, već realnim. Balansom koji se stalno preispituje, gubi i ponovo gradi. Jedna od jednostavnijih, a istovremeno najefikasnijih vežbi koju sam, na savet svoje terapeutkinje, počela da praktikujem jeste upravo točak života.

Kako funkcioniše točak života?

Za one koji se nikada nisu susretali sa njim, točak života deluje kao jednostavna, gotovo naivna terapijska vežba. Krug podeljen na segmente: posao, zdravlje, porodica, prijatelji, ljubav, finansije. Kada sam ga prvi put nacrtala, nisam očekivala ništa spektakularno. A onda me je upravo ta jednostavnost zatekla nespremnu. Jer kada sve važne oblasti života stavim u jedan isti krug, postaje nemoguće da se sakrijem iza objašnjenja, obaveza ili umora.

Crtajući taj krug, prvi put sam zaista videla svoj život iz ptičije perspektive. Ne kao spisak zadataka koje sam završila ili nisam, već kao celinu u kojoj neki delovi vrište, dok drugi jedva da postoje. Shvatila sam da ne živim u ravnoteži, već u stalnom prelivanju energije iz jedne oblasti u drugu. I da sam neke segmente godinama gurala na marginu, uverena da ću im se vratiti kad bude bilo vremena. Da bi bolje razumeli o čemu se ovde radi, odvojite par minuta svog vremena i pratite uputstvo koje sledi:

Šta vam je sve potrebno za ovu vežbu

• papir i olovka
• dve bojice različitih boja
• iskrenost prema sebi.

Barem nekoliko minuta, koliko vam je potrebno za ovu vežbu, dozvolite sebi da budete iskreni – verujte mi, isplatiće se!

Uputstvo za crtanje točka života

1. Nacrtajte krug na papiru i podelite ga na segmente koji predstavljaju važne oblasti vašeg života. To mogu biti posao, zdravlje, porodica, prijatelji, ljubav, finansije, slobodno vreme ili bilo koje druge oblasti koje su vama lično važne.
2. Unutar kruga nacrtajte još 10 manjih krugova. Za svaki segment procenite koliko ste trenutno zadovoljni tom oblasti, na skali od jedan do deset, gde jedan označava potpuno nezadovoljstvo, a deset osećaj potpune ispunjenosti. Ocenjivanje radite iskreno, bez razmišljanja o tome kako bi trebalo da se osećate.
3. Jednom bojom označavate trenutno stanje, dok drugom željeno – ono čemu stremite. Upravo to čemu stremite biće vaš tihi podsetnik o prioritizaciji tokom godine koja sledi.

Važan detalj točka jeste upravo to da ne stremite broju 10. Bez prostora za razvitak ova vežba predstavlja  samo još jedan komad papira koji vam troši vreme i energiju. I možda još važnija lekcija koju ova vežba nosi sa sobom: balans i savršenstvo kome stalno stremimo – nisu prijatelji.

Čemu nas točak života uči?

Točak života me nije pitao da li sam uspešna. Pitao me je gde sam prisutna, a gde samo formalno postojim. Dok sam u jedne delove života ulagala previše, do iscrpljenosti, druge sam održavala na minimumu, čisto da mogu da kažem da postoje. Taj disbalans nisam primećivala u svakodnevnoj jurnjavi. Video se tek kada sam sve stavila pred sebe, u jedan jedini crtež.

Zato je za mene ovaj period prestao da bude mesec velikih odluka i glasnih obećanja. Postao je vreme za evaluaciju. Umesto da se pitam šta sledeće treba da postignem, počela sam da postavljam mnogo važnije pitanje: gde bi trebalo da usmerim svoju pažnju ove godine? Ta promena fokusa donela je olakšanje i začuđujuće – prave rezultate! Zapamtite, pažnja nije isto što i pritisak. Ona ne zahteva savršenstvo, već prisustvo.

Kroz rad sa točkom života naučila sam da ne traže svi segmenti akciju. Neki ne traže da ih popravim, već da ih primetim. Da im dam prostora bez osećaja krivice što trenutno nisu bolji. Drugi, pak, ne traže promenu, već iskrenost. Priznanje da me trenutno ne ispunjavaju, bez potrebe da odmah znam šta ću s tim saznanjem.

Potraga za balansom

Najvažnija lekcija koju sam iz ovog procesa izvukla jeste da balans nije nešto što se jednom postigne i zatim održava. Balans je proces. Točak se stalno pomera, menja oblik, reaguje na faze života kroz koje prolazim. Ono što je danas stabilno, sutra može biti zapostavljeno. I to nije poraz, već znak da se krećem, da se menjam.

Točak života me, na kraju, nije naučio kako da sve držim pod kontrolom. Naučio me je kako da budem iskrenija prema sebi. A u svetu koji neprestano traži više, brže i bolje, ta iskrenost je, za mene, postala najvredniji oblik balansa.

Na linku pronađite šablonu za print.