Sve o impozantnoj Titovoj vili Galeb gde smo snimali editorijal sa Lepom Brenom
Tina Kovačiček
November 26, 2024
Tina Kovačiček
November 26, 2024
Aktualni broj Vogue Adria za novembar posvećen je čudesnoj snazi muzike i zajedništva, a Lepa Brena na naslovnici uz stihove Hajde da se volimo je otelotvorenje upravo te ideje. Raskošni editorijal sa muzičkom ikonom zahtevao je jednako ikoničnu lokaciju, a izbor je pao na vilu Galeb u Igalu, kod Herceg Novog u Crnoj Gori.
Vila Galeb sagrađena je 1976. god kao letnja rezidencija Josipa Broza Tita, nekadašnjeg predsednika SFRJ. Pojedine fotografije Lepe Brene otkrivaju delove enterijera koji svojom autentičnošću, ali i činjenicom da se radi o nekadašnjoj Titovoj vili, privlači oko poput magneta, ali i budi želju znatiželjnih da saznaju više o enterijeru i istoriji ovog zdanja (jer ako je neko znao da uživa u onome što mu je predsednička uloga mogla pružiti, bio je to Tito). Jedan od najluksuznijih delova vile je Titovao kupatilo, ujedno i sastavni deo predsedničkog apartmana koji možete da primetite u Vogue editorijalu. Ploče u kupatilu izrađene su od brazilskog mermera, jedinstvenog po tome što se iz jednog kvadratnog metra mogu napraviti samo dve ploče. Ovo je najskuplji materijal korišćen za izgradnju vile, govore mi iz Instituta za fizikalnu medicinu, rehabilitaciju i reumatologiju “Dr Simo Milošević”, pod čijim je vođstvom otvorena za javnost pre desetak godina (i u čijem se kompleksu nalazi), nakon što je godinama bila zatvorena.
Vila koja se prostire na četiri nivoa (projektovao ju je Milorad Petijević iz Herceg Novog), na velikodušnih 5500 kvadratnih metara, izgrađena je za samo šest meseci, uključujući i sadnju celog parka koji okružuje imanje, i zapravo je jedna od 33 vile koje je nekadašnji vođa SFRJ posedovao na prostoru bivše Jugoslavije. Tito je znao, bogami, i kako da odabere lokaciju pa je tako vila Galeb izgrađena na području koje se nekada zvalo Đurđevo brdo, a lokacija je bila odlična zbog specifične mikroklime, blizine izvora mineralne vode, naslaga lekovitog blata i jedinstvenog pogleda na Bokokotorski zaliv, Tivatski zaliv sa planinom Lovćen u zaleđu i južne najviše planine uz jadransku obalu – Orijen (1894m). Bila je prvenstveno zamišljena kao rezidencija za boravak tridetak gostiju sa mogućnošću korišćenja medicinskih i rehabilitacijskih objekata.
Istorija nam govori kako su lekovita svojstva Igala poznata još od vremena Austrougarske monarhije, dok su u prvoj polovini 20. veka potvrđene značajne analize o izvorima mineralne vode i lekovitog blata koje su se proširile svetom. Godine 1949. osnovan je današnji Institut Igalo koji od svojih početaka okuplja stručnjake iz područja, posebno fizioterapeuta zbog čega se Institut smatra začetnikom moderne fizikalne i preventivne medicine, rehabilitacije, talasoterapije i wellnessa.
Josip Broz Tito je svega četiri puta zvanično boravio na rehabilitaciji u Vili, a njegova prva poseta zabeležena je je 1977. godine zajedno sa suprugom Jovankom Broz (što je ujedno bila njena jedina poseta). Ali zato su ovde na rehabilitaciji boravili mnogobrojni tadašnji državnici, predsednici i javne ličnosti. Jedan od značajnih državnika koji je ovde boravio bio je alžirski predsednik Houari Boumédiène i predsednica vlade Šri Lanke, Sirimavo Bandaranaike, a svojedobno je svež vazduh ovdje osetio i Charles III, otkrivaju mi iz Instituta istorijske činjenice o kojima nisam znala mnogo. Zanimljivo je i da je čuveni meksički violinista Henryk Szeryng bio prvi gost iz inostranstva u Vili.
Iako biste mogli da pomislite da je svaka predsednička vila građena prvenstveno sa idejom da bude raskošna, Galeb ipak nije ta. Kao i u to vreme, tako i danas, ovo je vila koja se prvenstveno odlikuje prostranošću i jednostavnošću. U sklopu nje nalaze se prostorije za smeštaj domaćina i gostiju, za društvene aktivnosti, medicinske tretmane i za rekreaciju. Pored Titovog i Jovankinog apartmana, postoji i deset garsonjera za njihovu pratnju, ali i tri apartmana za goste, a do danas je zadržan stilski nameštaj iz tog doba. Odmah do ulaza nalazi se Kongresna dvorana koja je služila za sednice tadašnjeg Saveznog izvršnog veća, ali i kao bioskoš gde su se puštali filmovi, uglavnom vesterni koje je Tito obožavao. Hodajući dalje kroz unutrašnjost, dolazite do Kamin dvorane, a nakon toga i do Titove lične trpezarije.
Zanimljiva mi je bila informacija kako u Vili postoje dva dela predsedničkog apartmana, jedan plavi za Tita, i jedan ružičasti za Jovanku. Ovaj apartman je velik, ali nije posebno luksuzan, a jedan od razloga za to može biti činjenica što je vredne stvari (a to se odnosi i na delove nameštaja), Tito donosio sa sobom iz Belog Dvora da bi ih nakon toga ponovo vraćao tamo. Ako ste se pitali za onaj ranije spomenuti brazilski mermer – postavljen je u Titovom plavom kupatilu. Na istom spratu gde su apartmani, postoje i dve garsonjere gde su boravili Titov vozač i dežurni lekar.
I taman kad pomislite da nema više prostorija i da ste sve videli, dolazite do velikog zatvorenog bazena i terapijskog bloka u okviru kojeg se nalazi osam prostorija sa kadama za različite vrste terapije, među kojima su svakako i terapije sa lekovitim blatom iz Igala i mineralnom vodom. Podatak da u vili postoji i atomsko sklonište gde bi u slučaju rata ili drugih nevolja, Tito i ljudi oko njega mogli da se sakriju, takođe je zanimljiv. Sklonište je predviđeno za 40 ljudi i kroz sve prostorije je sprovedeno stalno kruženje kiseonika Na samom ulazu u atomsko sklonište nalazi se akvarijum koji je regulisao ispravnost vode u Vili. Sedam dana pre Titovog dolaska, u akvarijum bi se puštale ribice posebne vrste, koje bi padale na senzor tj. dno akvarijuma ukoliko bi se pojavila bilo kakva neispravnost sa vodom. Čim bi se upalio senzor u akvarijumu, momentalno bi se zaustavio protok vode kroz Vilu.
Da je Tito bio veliki ljubitelj književnosti govore i dela koja se još uvek nalaze u njegovoj radnoj i spavaćoj sobi (njegova spavaća je ujedno bila i radna soba). To su dela Meše Selimovića, Mihaila Lalića, Skendera Kulenovića…Naravno tu su i dvorane za opuštanje, za biljar, saloni, manji restorani…
Zanimljivo je da je Tito baš u vreme velikog zemljotresa 1979. godine boravio u Vili Galeb, i da nije želeo da bude evakuisan već je umesto toga tražio da mu se postavi šator u dvorištu, odmah u blizini apartmana. Čim su počeli tutnjava i zemljotres, Tito je izišao napolje, na vidikovac. Nekoliko metara ispred zgrade zatekli su ga u društvu časnika, admirala Vilovića. Sedeo je zabrinut, pogleda usmerenog prema Herceg Novom i Lovćenu, prepričavaju mi iz Instituta, sada već, legendarnu anegdotu i nastavljaju šta je Tito tada rekao, bogami, ovo je dobro zatreslo! Je li ovdje netko povrijeđen? Zgrada je, izgleda, teško oštećena – pokazao je rukom na odvaljeni dimnjak i veliku pukotinu na zidu odmah ispred njega, između blagavaonice i dnevnog salona. – Šta li je tek bilo u gradu? Izgleda da je pogođeno čitavo Crnogorsko područje?, komentarisao je tada. Nekoliko sati kasnije sa svojim vozačem je prošao rivijerom, a za Beograd je odleteo tek drugi dan. Bio je to ujedno i njegov zadnji boravak u vili Galeb, godinu dana pre smrti.
Vila Galeb je danas otvorena za javnost i to ponedeljkom, sredom i petkom, i može se obići kroz stručno vođenje u dva termina 18 h i 19:15 h, a ulaznica iznosi 3 eura za odrasle.