Trailer filma o Bobu Dylanu me je podsetio na ovih 5 nezaboravnih pesama

Izašao je prvi trailer za biopic o Bobu Dylanu i glumiće ga Timothée Chalamet. Uz Kate Blanchett, jedino on je dostojan tumačenja ovog velikog muzičara. A zbog njegovih glumačkih sposobnosti, a i neverovatne sličnosti sa velikim muzičarom izgleda da je ove zime na redu jedan uzbudljiv odlazak u bioskop. Uz njega u filmu ćemo gledati još Elle Fanning i Edwarda Nortona.

Biografski film A Complete Unknown u bioskope dolazi krajem godine, tokom decembra, taman da uđe u trku za Oscare i Golden Globes nagrade. Film počinje kada Dylan dolazi u Greenwich Village u New Yorku 1961. sa akustičnom gitarom u ruci i 12 dolara u džepu, a završava se nakon što je četiri godine kasnije prešao na električnu gitaru što je podstaklo mnoga kontroverzna mišljenja. Podstaknuta izvedbom Timothéeja Chalameta u traileru, pustila sam Boba Dylana. Počela sam sa ovih pet pesama i nastaviću dalje da slušam…

Like a Rolling Stone (1965)

Što se tiče pesme koja je često broj jedan na svim popisima i top listama, ponekad morate da se priklonite neizbežnom, koliko god se tome otimali ili protivili. Prema rečima samog autora, Like a Rolling Stone je pesma koja je sve promenila: šest minuta mržnje, melodija refrena koja je donekle zasnovana na La Bambi Ritchieja Valensa, Like a Rolling Stone je singl koji je probio i pomerio granice i trajno promenio lice muzike. O njoj su napisane čitave knjige, otkrivajući značenja iz Dylanovih tekstova, ovo je putovanje u neistraženu teritoriju koja se trajno nalazi na ivici kolapsa i stoga je čini večno uzbudljivom.

Visions of Johanna (1966)

Iako je Like a Rolling Stone neupitno Dylanova najpoznatija pesma, Visions of Johanna se često smatra njegovom najvećom pesmom. Mistična i moćna, osvaja svaki put kad je slušate. Pa tako i sada. Stisnite play.

Idiot Wind (1975)

Na jednom nivou, tu se radi o izlivu besa koji reflektuje sve što je mlađi Dylan (pod uticajem) osetio i smislio, ali Idiot Wind se razlikuje od npr. njegovih hitova Ballad of a Thin Man ili Positively Fourth Street po tome što Dylan ne samo da peva zapravo teške i ozbiljne optužbe, već u pesmi osećamo njegovu – agoniju. Samo poslušajte stihove: I haven’t known peace and quiet for so long I can’t remember what it’s like. Krajnji utisak slušanja pesme je fantastičan i istovremeno mučan za slušanje. Sposobnost koju retki imaju. A Dylanu je to možda čak osnovna karakteristika.

Forever Young (1974)

Napisana u minuti, snažna i univerzalna, sirova jer je sam Dylan odlučio da je objavi kao loš i nepotpunsnimak. Sirova, emocionalna, autentično Dylanova pesma.

All Along the Watchtower (1967)

Dylan je stvarno smatrao da je Jimi Hendrixova obrada All Along the Watchtower toliko dobra, da je pesma zapravo bolja takva, da je kasnije čak počeo da je izvodi uživo u Hendrixovom stilu. Ali ima mnogo toga da se kaže o Dylanovom skromnom originalu, njegovoj kratkoći i oštrini, koji na pomalo zastrašujući način hvataju intenzitet sadašnje ere.

Nakon ovih pet pesama sigurno ćete posegnuti za ostalima, preporučujem da kreirate možda svoju playlistu, moja se nastavlja sa pesmama Subterranean Homesick Blues, Blind Willie McTell, Positively Fourth Street, Not Dark Yet, Girl From the North Country, Things Have Changed, One of Us Must Know (Sooner Or Later), Ballad of a Thin Man… Mogla bih da napravim beskrajnu playlistu, jer Dylan se sluša u loop.

Kako će Timothée Chalamet ući u Dylanove cipele, pogledajte u traileru.