Da li je trenutno najgledaniji film na Netflixu sa Keirom Knightley vredan gledanja?

Još jedna nedelja, još jedan glamurozan triler o bogatima koji čine užasne stvari – ovog puta na brodu, pomislila sam kada sam pročitala sinopsis The Woman in Cabin 10 filma. I nisam mnogo pogrešila: zamislite The Girl on the Train pomešanu sa jezivim sjajem The Perfect Couple. Pejzaži su zadivljujući, jahta izgleda kao luksuzno i zlokobno skrovište milijardera, a Keira Knightley je u ulozi napete i upečatljive novinarke Lo. Na papiru, scenario u startu deluje kao već viđen psihološki triler: žena tvrdi da je svedočila zločinu, a svi oko nje je proglašavaju histeričnom. No, kao neko ko je sklon da veruje da će se više puta ispričana priča ovog puta ipak završiti drugačije (spoiler alert: neće), dala sam mu šansu. Jedna je perspektiva delovala obećavajuće: adaptacija romana Ruth Ware imala je za cilj da tipičan zaplet prenese u svet gaslightinga i opscene moći, podsećajući nas koliko se društvo brzo savija da bi zaštitilo muškarce na vrhu. Što bi bila izvrsna poruka da je u tome uspela.

O čemu se radi? Novinarka po imenu Laura Blacklock, koju tumači Keira Knightley, dobija poziv da se ukrca na ogromnu privatnu jahtu punu poznatih zvanica, na poziv zagonetnog bogataša Richarda Bullmera (Guy Pearce). On želi da ih preveze do svečane večere u norveškim fjordovima, gde će objaviti novosti o humanitarnoj fondaciji svoje supruge Anne (Lisa Loven Kongsli), teško obolele od raka. Kada jahta isplovi, Laura tokom noći svedoči nečemu duboko uznemirujućem u vezi sa gošćom iz kabine broj 10 – kabine pored njene – ali niko od gostiju ni članova posade ne veruje njenoj priči. Da li je sve to fikcija uzrokovana prethodnim traumatičnim iskustavima koje je doživela tokom svog istraživačkog rada? Ili se to stvarno dogodilo? Činjenica je da ćete ostati prikovani za ekranom.

Photo: Netflix

Među komično „Agatha-Christie“ putnicima su i Laurin bivši dečko Ben (David Ajala), Bullmerov lični lekar dr Mehta (Art Malik), arogantni biznismen Thomas Heatherley (David Morrissey) i njegova retko trezna supruga Heidi (Hannah Waddingham), influenserka Grace (Kaya Scodelario), umišljeni mondeni Adam (Daniel Ings) i pop pevač Danny (Paul Kaye). Na prvi pogled, sve to deluje zabavno – i sama apsurdnost situacije gotovo da održava film na površini, ali ova dramatika ubrzo se raspada.

Naime, opasnost postaje opipljiva u svakom kadru: hodnici obloženi ogledalima, sjajne palube i blistave površine odražavaju hladnu atmosferu, dodatno naglašavajući Laurinu usamljenost. Muzika neprestano treperi od prikrivene pretnje, a čak i svetlo ima svoju ulogu – istina se teško vidi u tami, ali ni pod sterilnim, veštačkim sjajem broda nije ništa jasnija. Da stvar bude gora, brodom upravlja posada sa večitim osmesima (ali neprozirnih pogleda), a ako nas je Below Deck nečemu naučio, to je da su itekako sposobni da se nose s haotičnim životima svojih bezobrazno bogatih gostiju. Nije ni čudo što Laura od njih nema mnogo pomoći u potrazi za istinom. A pomenuti gosti? Guy Pearce odiše pretnjom, Hannah Waddingham je žena kojoj ne želite da se zamerite, a David Morrissey izaziva gnušanje. Poslednji, treći čin je potpuno izmišljen – nikada se nije pojavio u knjizi i deluje kao AI halucinacija. Lišen napetosti i logike, kao i one ključne komponente trilera, uzbuđenja, taj dodatak je obesmislio čitavu priču.

Photo: Netflix

Moj najveći problem jeste što u poslednjih nekoliko godina imam utisak da se serije i filmovi bave važnim društvenim temama samo zarad dodatnog budžeta, publiciteta ili reputacije. I to možete podvaliti samo onome ko takvoj ideji pristupa kao i sam kreator – bez ikakve dubine, svesti i šire slike. Istina je da je prema istraživanju među ženama koje rade u kompanijama sa liste Fortune 500, više od polovine potvrdilo da ih muške kolege prekidaju, odbacuju, ignorišu ili im upadaju u reč na sastancima. Njihove ideje dobijale su pažnju tek kada bi ih ponovili muškarci, na to se referiše i sam film. Ali baš zato je važno da kada govorimo o ovim temama, ili mizoginiji uopšte, imamo kompleksniji, promišljeniji pristup koji neće ponoviti toliko puta viđene floskule, obrasce i obrte (gore od toga da film nema poentu jeste kada forsira da je ima). Inače, dolazimo do dodatnog obezvređivanja postojećeg problema.

Photo: Netflix

No, da ne bismo oko Netflix melodrame krojili nepotrebne filozofske rasprave: ako ste ovde zbog napetosti natopljene šampanjcem, luksuznih kabina i privlačne misterije u stilu ko je kriv – to je sasvim u redu, u tom slučaju, nećete se razočarati.